fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића.

Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа  био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду.

Око 40 Срба из Шида  у Првом светском рату били су добровољци у јединицама војске Краљевине Србије. Неки као солунски добровољци, неки као добровољци у бици на Добруџи. Десетине најугледнијих Шиђана одведено је у злогласни логор у Арад, а мађарска војска је приликом упада у православну цркву уништила део архива.

На дан Светог Арсенија Сремца 10.новембра 2019. у храму Светог оца Николаја у Шиду након Свете Литургије служен је парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима, учесницима Првог светског рата, што је уједно и први пут да се овај значајни датум обележава. Парастос су служили протојереј-ставрофор Радомир Мишић, протојереј Милан Пршић и протонамесник Зоран Угрешић.

Тим поводом је на Старом српском православном гробљу обновљен и освештан споменик Јовану Шумановићу и његовој породици, трудом, љубављу и финансијским средствима Дамјана Шумановића из Цириха, даљег Јовановог рођака, потом професора Душана Лукића, археолога Радована Сремца, дипломираног инжењера Миодрага Нићифоровића и дипломираног правника Жељка Никшића.

Поред свих личних и професионалних обавеза ови часни људи нашли су времена и средстава да обнове споменик добротвору из наше средине и указали на то да се требамо с поштовањем сећати оних, који су нас током наше бурне историје задужили својим делима.

Ако ништа друго, да се бар једном годишње за њих помолимо.

У Шиду, 10. новембра 2019.

Слободан Каназир

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: