У Мостару Хрвати уче Србе: Косово* независно од 2008.

Мостар је као Брчко, на известан начин посебан град, где би клуб Срба у градском већу могао да заустави сваку одлуку, али у пракси није тако

„Косово је независност од Србије прогласило 2008. године и по томе је најмлађа европска држава. Србија не признаје њену независност, што је узрок нестабилности овог простора”, наводи се у уџбеницима географије које изучавају ученици основних школа у западним кантонима у БиХ, где се настава одвија по хрватском плану и програму, пише „Политика“.

Душан Голо, председник Координације српских удружења из Мостара, потврдио је тај податак.

„Родитељи су нам дојавили да се обрађује и та тема, али није то једина лекција у којој се искривљују чињенице. То говори и о положају Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ), о чему и наши политичари најчешће говоре дефанзивно, тек када узвраћају на оптужбе о положају Бошњака или Хрвата у РС. А нама је далеко теже по свим параметрима”, каже Голо.

И српски политичари и удружења негодују због података из уџбеника из којих уче деца у земљи која није признала одлуку Приштине о независности. Медији подсећају на то да српски народ још није конститутиван у кантонима с хрватском већином, јер није спроведена одговарајућа одлука Уставног суда.

Веома је мало деце која изучавају српски језик у том ентитету јер њихов број не испуњава прописане квоте.

„Већ четири године у приватној режији родитеља имамо школу српског језика, историје и културе. Наша деца долазе и образују се”, прича Душан Голо.

Од предратних више од пола милиона Срба, колико их је, према проценама, живело на простору данашње Федерације БиХ, српског народа сада је тамо десетоструко мање, свега 56.550, то јест тек 2,5 одсто, подаци су прикупљени пописом становништва из 2013. године.

„Од 150 приправника у Херцеговачко-неретванском кантону само је један српске националности. Када се обратимо некој институцији, одговоре нам, уз извињење, како немају програм на ћирилици. То је илустрација наших уставних права као конститутивног народа у Мостару, граду који је први етнички очишћен у БиХ и где данас, од некадашњих више од 30.000 Срба, живи седам пута мање”, прича Голо.

Друштвене организације из Мостара недавно су петицијом скренуле пажњу на то да у то граду још постоје улице именоване по вођама НДХ. У петицији под називом „Миле Будак није наш песник. Францетић није наш војник” скренули су пажњу на то да у граду на Неретви нема места за улице Миле Будака, Јуре Францетића, Лорковић-Вокића, Иве Зеленике – Товарника и Ђуре Спужевића. Разрешење овог проблема, како најчешће известе медији, не допушта компликована политичка ситуација у граду у коме већ читаву деценију нису одржани избора.

„А у Мостару вам је положај Срба такав да дословно просимо 500 евра за ’Шантићеве вечери’. Мостар је као Брчко, на известан начин посебан град, где би клуб Срба у градском већу могао да заустави сваку одлуку, али у пракси није тако”, каже Голо.

О положају Срба у ФБиХ говори и то што у Сарајеву још није решен проблем школе назване по Мустафи Бусулаџићу, заговорнику фашистичког покрета и сараднику некадашње НДХ. Српска удружења у Сарајеву надала су се обећањима тамоших власти да ће са зграде сарајевске већнице бити уклоњен натпис о „српским злочинцима”, али се то до данас није десило.

Сем тога, ученици у кантонима с бошњачком већином, супротно препорукама ОЕБС-а, однедавно уче о „опсади Сарајева” и „геноциду у Сребреници”, после чега су и у РС у наставни план и програм уврстили садржаје из новије историје.

„Када се погледа однос власти у према Србима, не чуди то што је процес повратка избеглих далеко већи у РС него у Федерацију БиХ”, оцењује Душан Голо.

Извор: ИН4С