У Миљевићима данас обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој

У Миљевићима у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима.

Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто на мјесту гдје се напад догодио, да би се избјегло понижавање жртава и њихових потомака.

Према програму обиљежавања, планирано је да у 11.00 часова буде служен парастос у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, а у 11.30 часова положени вијенци на Спомен-крсту.

Обраћање званичника заказано је у 11.45 часова.

Обиљежавању овог историјског догађаја присуствоваће предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић.

Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић оцијенио је у изјави Срни да су напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најгори злочини над невиним младим људима, а никако ратно лукавство како то желе да представе власти у федералном Сарајеву.

У Добровољачкој улици у Сарајеву 2. маја 1992. године колону ЈНА напали су припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ. У том нападу живот су изгубила 42 војника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијена.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Први напад извршен је 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Тог дана око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и Зелених беретки, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом напали Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од којих 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица запослена у ЈНА.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, „уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан“, војска је напустила касарну, а доласком у Добровољачку улицу у близини Миљацке на колону је отворена ватра.

„Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора“, рекао је Милидраг.

Он је навео да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а коришћене су и тромблонске мине.

„Пуцано је и на обиљежено санитетско возило. Припадници Зелених беретки и Патриотске лиге извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали“, рекао је Милидраг у једном од ранијих исказа.

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, Бисера и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица почели су прогон њихових породица тако што су им дјецу и супруге отимали, а потом их уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултирале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно-записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање кривичних дјела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Злочин у Добровољачкој још нема судски епилог јер је правосуђе БиХ остало нијемо и на ове доказе и на примједбе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора, као и да је у том граду страдало око 3.200 цивила српске националности.

Чубриловић сутра у Миљевићима

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић присуствоваће сутра у Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежавању 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Чубриловић ће у 11.00 часова присустовати парастосу жртвама из Добровољачке улице у Цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима, а потом ће положити вијенац на Спомен-крст, најављено је из Народне скупштине Српске.

Делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Марко Видаковић, Вукота Говедарица, Мирослав Брчкало и Зоран Пологош присуствоваће обиљежавању 26 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву.

Одлуку о формирању делегације донио је предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

Добровољачка-истина | Јадовно 1941.

Без права на спомен-обиљежје жртвама „Добровољачке“ и …

„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ …