„У Југославији су била два покрета отпора – четнички и партизански“

Угледни британски историчар Јан Кершоу утврдио је да су у Југославији током Другог светског рата била два покрета отпора – четнички и партизански.

Кершоу је недавно објавио књигу „До пакла и натраг – Европа 1914.-1949.“ у којој се бави узроцима и последицама рата на простору Европе, са посебним освртом на дешавања на Балкану.

Дно садистичког ужаса

Британац пише: „После немачке инвазије на Југославију у априлу 1941. формирана је Независна Држава Хрватска (чији је саставни дио била и Босна и Херцеговина). Овде су Немци препустили другима да за њих обаве прљаве послове. Поставили су режим Анте Павелића, вође усташког фашистичког покрета, чији терор измиче сваком покушају описа. Био је то фанатични покрет који је пре доласка на власт имао 5.000 припадника одлучних да ‘очисте’ земљу од свих нехрвата, дакле половину од 6,3 милиона становника. Павелићев циљ било је решавање ‘српског питања’ тако што ће трећину од око два милиона Срба преобратити на католицизам, трећину протерати и трећину побити. То је лудило било смртоносно.

Је ли Павелић био ментално здрав – наводно је на радном столу држао корпу пуну људских очију – отворено је питање. Но нема сумње да многи његови следбеници нису. Злочини које су починили усташки ескадрони смрти против Срба, Јевреја и Рома, те масакри читавих заједница, с циљем да се потре сваки нехрватски утицај, спадају у само дно садистичког ужаса. Примера ради, у граду недалеко од Загреба убијено је око петсто српских мушкараца, жена и деце. Када су се, чувши за то, људи из околних села, њих двесто педесет, окупили да би приступили конверзији у католицизам и тако избегли смрт, шесторица усташа затворила су их у православну цркву, где су их побили маљевима. Усташка убијања била су опсцене оргије понижавања и тортуре. Чак и у регији којој је политичко насиље било својствено никада пре није се догодила таква људска катастрофа. До 1943. усташе су побили око 400.000 људи“.

Два антифашистичка покрета

Усташки злочини подстицали су, каже он, антифашистичке осећаје и придонели јачању комунистичког партизанског покрета на челу с Јосипом Брозом Титом.

Британски историчар даље наводи: „Бруталност немачке окупације Југославије, покољи и репресалије, уз психопатске злочине које су починили усташе, довео је до настанка двају одвојених покрета отпора: четника, под водством националистичких официра који су хтели успоставу Велике Србије под династијом Карађорђевића, и комуниста, које је предводио Хрват Јосип Броз Тито. Оба покрета отпора борила су се међусобно, као и против Немаца, усташа, те босанских муслиманских, црногорских и албанских сепаратиста. Тек кад је рат ушао у последњу фазу, Титови комунистички партизани, уз политичку и логистичку подршку Британаца, постали су доминантна снага отпора и успоставили темеље своје послератне власти у Новој Југославији, јединој еуропској земљи у којој је покрет отпора (уз извесну помоћ Москве) стекао контролу и формирао власт.“

Улога Степинца

Кершоу пише и о улози кардинала Алојзија Степинца у догађајима у Хрватској током Другог светског рата:

„У немачким сателитима хришћанске су цркве реаговале на различите начине када је Јеврејима и другим жртвама бруталног расизма требало пружити помоћ. Патолошки садизам усташа према Србима, Ромима и Јеврејима Ватикан није осудио. Штавише, Анти Павелићу, неприкосновеном господару НДХ, омогућена је аудијенција код папе. Фрањевци су учествовали у неким од најстрашнијих усташких злочина. Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је лојалан НДХ, али је интервенисао у корист Јевреја или Срба у тридесет четири наврата“

(Јутарњи, Информер)

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

Скривена истина са Неретве: Браћа нису хтјела пуцати на браћу

„Чувени“ извештај који је многима променио мишљење о Дражи …

Дражини први пуцали на Немце | Јадовно 1941.

Британски стручњак за НДХ објашњава зашто не вјерује у …