У Градишци обиљежена 16. годишњица егзодуса Срба из западне Славоније

ГРАДИШКА, 1. МАЈА – Служењем парастоса у храму Пресвете Богородице у Градишци, полагањем вијенаца на спомен плочу страдалим Србима и спуштањем вијенаца у ријеку Саву, данас је обиљежена 16. годишњица од егзодуса Срба из западне Славоније у операцији хрватске војске „Бљесак“ у којој је убијено и нестало 283 лица српске националности.

Обиљежавању 16. годишњице од егзодуса Срба из западне Славоније присуствовао је и предсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик, који је положио вијенац на спомен плочу страдалим Србима из западне Славоније и спустио вијенац у ријеку Саву.

Вијенце су положили и делегације општине Градишка, Удружења протјераних Срба из западне Славоније, организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, шеф „Веритаса“ Саво Штрбац, Борачке организација Градишка, Удружења убијених и киднапованих Срба са Косова и Метохије, Удружења „Суза“ из Београда, као и чланови породица жртава.

Предсједник Додик рекао је да је потребна истина о догађајима на подручју западне Славоније и да злочинци морају да одговарају за злочине док су биолошки живи.

Додик је рекао да за злочине почиње над Србима у западној Славонији нико није одговарао. „Основа наше борбе у овом времену је управо то да се на адекватан начин прицесуирају злочини над Србима , који су широм бивше Југославије страдали, а за њих нема правне ни моралне сатисфакције“, нагласио је Додик.

Хрватске оружане снаге извршиле су 1. и 2. маја агресију на Крајину, односно на западну Славонију, иако је то подручје било од почетка 1992. године под заштитом међународних снага. У акцији „Бљесак“ убијено је и нестало 283 лица српске националности, од чега 57 жена и деветоро дјеце до 14 година, а из западне Славоније је протјерано 15 000 Срба.

Док су Срби бјежали преко „моста спаса“ на ријеци Сави према Републици Српсој, Хрватска војска их је гађала авионским бомбама, маљуткама из хеликоптера, топовским гранатама и снајперским мецима. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Цивили, који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, ако су имали срећу да преживе, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православне светиње и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Око 1 450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ снага УН, а хрватски судови су осудили велики број Срба на дугогодишње казне затворе за разне ратне злочине. Неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре у логору „Лора“ у Сплиту.

Хашко тужилаштву никада није отворило интензивну истрагу за овај злочин, него је због гранатирања Загреба, као одмазде за ову хрватску акцију, тадашњи предсједник РСК Милан Мартић осуђен у Хагу на 35 година затвора.

Хрватско тужилаштво је одбацило једину поднесену кривичну пријаву за ратне злочине у овој акцији и то против генерала Младена Круљца, који је у то вријеме био командант Треће гардијске бригаде Хрватске војске. Одбачена је и пријава против војника Томислава Абрамовића, који је по наређењу Круљца снајпером убио српског цивила Мирослава Вучковића из Окучана.

Шеснаеста годишњица од егзодуса Срба из западне Славоније обиљежена је у организацији Удружења Срба протјераних из западне Славоније и општине Градишка.

Извор: