Сјећање на геноцид и Холокауст није само цивилизацијски дуг према жртвама, него и важан чинилац у обликовању будућности.
Ове ријечи чуле су се јуче у спомен подручју Доња Градина, једном од највећих стратишта концентрационог логора Јасеновац.
Изложба аутора Мирка Димића обилује фотографијама, свједочењима и историјским чињеницама које, истиче Димић, повезују злочин над српским и јеврејским становиништвом у Другом свјетском рату на овим просторима.
“На простору од некаквих 500 км2 страдало је 17 или 18 хиљада жртава. Наравно, не само у логорима, то су укупне жртве, али нам све говори да је преко 53 одсто локалног становништва страдало у том периоду”, каже Мирко Димић, историчар и аутор изложбе “Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године”.
Изложбу је подржало ресорно министарство, а отворила ју је помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић. Указала је на значај изградње меморијалног комплекса у Доњој Градини за који је Влада Републике Српске ове године издвојила пола милиона марака.
“Заједно са јавном установом Доња Градина, министарство просвјете и културе ових дана завршава припрему комплетне документације која је потребна да би се кренуло у сам поступак и то је дуг према свим жртвама које су страдале у конц логорима Јасеновац”, истиче Тања Ђаковић, помоћник министра за културу Републике Српске.
Изложба у Доњој Градини је својеврстан историјски час млађим генерацијама како би сачували традицију сјећања на жртве злочина који никада не смије да се понови. Заинтересовани посјетиоци изложбу у наредних мјесец дана могу да погледају у изложбеној сали Спомен-подручја “Доња Градина”.
Извор: ГЛАС СРПСКЕ
2 Responses
Хвала, и срећан рад!
Поштовани, драго ми је што се ради на одржавању сећања ради млађих генерација. Моје порекло је село Грбавци, општина ( Бос.)Градишка. Село пострадало у рату , као и фамилија мога оца (прадеда Тома Јунгић, његов зет Милан Гаврић са рођ.братом Богданом, поклани у дворишту. Рођени брат мога оца Бранко Јунгић тестером је усмрћен на њиви у селу. У књизи „Хроника поткозарског села Грбавци“ аутора Богдана Шмитрана, стр. 306. описано. Од стрица Бранка смо поседовали само једно писмо из војске, као и копију слике, које смо однели Музеју у БЛ и предали Миленку, да се допуни предмет уз њихову тестеру. Кустос је био захвалан, написао кратак текст и надао се да ће бити објављен у часопису Топола, али … ништа. Мој брат има још оригинал пасош нашег оца Николе, који је из Ст. Градишке одведен у Немачку, зато је преживео.