У Брадини служен парастос за невине српске жртве (ВИДЕО)

У Брадини код Коњица данас је служен парастос за 48 страдалих српских цивила, које су на најбруталнији начин прије 24 године убили злочинци из редова муслиманских и хрватских снага, након чега су спалили цркву, а потом и ово и околна српска села.

Парох коњички јереј Милан Бужанин рекао је Срни да се овај помен одржава под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

У име предсједника Републике Српске вијенац на спомен-обиљежје положио је његов лични изасланик Миладин Драгичевић.

Драгичевић је поручио да Срби треба сваки дан и на сваком мјесту да опомињу и чувају сјећање на све невине жртве српског народа.

„Историја се понавља. Овдје у Брадини Срби су страдали и 1914. и 1941. и 1992… У овој спомен-костурници поред нас сахрањени су и дјед и отац и унук. Нажалост, историја ће се понављати све док злочинци над невиним српским жртвама не буду кажњени. Некажњени злочин повлачи нови злочин“, рекао је Драгичевић.

Он је нагласио да због тога повампирене снаге, поново, причају о неким жртвама, а нико не спомиње српске жртве у Јасеновцу и Бањалуци.

„Они сада дижу главу и изједначавају злочинце са невиним и жртве, на шта ми из Републике Српске никада нећемо пристати“, поручио је Драгичевић.

Према његовим ријечима, Срби треба сваки дан и на сваком мјесту да опомињу и чувају сјећање на све невине жртве српског народа

„Брадина јесте пострадала, али она ће и даље живјети у српским срцима“, поручио је Драгичевић.

Бужанин са жаљењем констатује да породице српских жртава у Брадини и околним селима у општини Коњиц и након 24 године чекају истину и правду.

Помену у Брадини присуствовали су представници Православне црквене општине Коњиц, преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина, представници институција Републике Српске и српски чланови заједничких институција БиХ.

Свету литургију и парастос невиним српским жртвама у обновљеном храму Вазнесења Господњег служио је протојереј-ставрофор Александар Топаловић уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке и Митрополије дабробосанске, након чега су прислужене свијеће и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ.

Међу гостима били су и шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић, народни посланик Зоран Пологош, који је и предсједник Удружења Срба из Коњица, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић, представници удружења Срба проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници кабинета потпредсједника Федерације БиХ и општине Коњиц.

Представници институција Републике Српске све ове године истичу да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у вези са уништењем Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су тих страшних дана свуда била тијела њихових најмилијих који су побијени, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Цигане који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.

Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још увијек трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров те је на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, и то на данашњи дан, јер у Брадини не живи више нико од православних.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина | Јадовно …

Гацко: Парастос за 382 српске жртве у отаџбинском рату

Мучитељи Срба се опет извукли! | Јадовно 1941.

Злочин чека казну | Јадовно 1941.