У Београду обиљежено сто година од Мојковачке битке

У Београду је синоћ обиљежено 100 година од Мојковачке битке у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније ка Крфу.

Свечана академија под називом „100 година од Мојковачке битке“ одржана је у Сава центру, у присуству црквених великодостојника, представника власти и Војске Србије, те јавних личности Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Академији су присуствовали Његова светост патријарх српски Иринеј, Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, специјални изасланик предсједника Србије начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, принц Александар Карађорђевић, те Јанко Вукотић, унук славног сердар Јанка из Мојковачке битке.

Предсједник Србије Томислав Николић у видео-поруци истакао је да је Мојковачка битка једна од најславнији српских битака и да је то дан када је српски народ распоређен у Црној Гори и Србији одлучио да одбрани српску војску и територију, а не владе двије државе, нити војсковође.

„Због тога је та мојковачка битка епопеја српског народа из Црне Горе који је и мимо воље своје власти, свестан тога да, жртвујући себе, спашава Србију и српство, одлучио да омогући несметан пролаз српској војсци која је ишла у неизвесност, на пут за кога се није знало хоће ли се вратити овенчани славом или ће нестати“, рекао је Николић.

Он је рекао да ће Србија вјечито бити захвална онима који су одлучили и који су учествовали у Мојковачкој бици, наводећи да ће то Србија вјечито да памти.

„Понеко у Србији само може да заборави, али понеко и није Србија. Србија је нешто много више, нешто много светије и јаче“, рекао је Николић, пожељевши да више никоме не падне на памет да на било који начин, у било којим условима растави српски и црногорски народ.

Обраћајући се присутнима, патријарх Иринеј је подсјетио на велику жртву братског црногорског народа који није жалио свог живота и своје Црне Горе да спаси српску војску и народ на њиховом трагичном путу преко кршевитих предјела Србије, Црне Горе и Албаније.

„Радило се о животу или смрти. Наша драга браћа Црногорци су сачували српски народ, не жалећи своје животе, учинили су оно што чини једино брат свом брату. Ова битка је велика и славна, јер да није било Божића на Мојковцу, не би било ни васкрсења на Кајмакчалану“, рекао је партијарх Иринеј.

Изражавајући захвалност српског народа и Србије за ову велику жртву Црногораца, патријарх Иринеј је истакао да је братство Србије и Црне Горе истинско братство и да су српски и црногорски народ чезнули за јединством, а непријатељ и онда и данас да их раздвоји.

„Два народа, српски и црногорски, никад нико раздвојити неће моћи. То је наша нада, наша вера и оно што и један и други народ очекује и жели. Србија ће бити засвагда захвална на жртви црногорског народа. Слава и хвала браћи Црногорцима и великим мојковачким жртвама“, рекао је патријарх Иринеј.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио на бјекство краља Николе из Црне Горе, као и на бројне покушаје да се раздвоје српски и црногорски народ за вријеме Другог свјетског рата и за вријеме комунизма, да се поцијепа језик, култура, али и СПЦ у Црној Гори.

Он је навео да је новокомпонована Црна Гора, зачета у Брозовом Јајцу, издала Косово и Метохију, да прогања СПЦ, укида ћирилицу и да данас трага за дукљанско-монтенегринским идентитетом и европским тржиштем.

„Све је у њој на продају и образ и душа и отац и мајка“, навео је митрополит Амфилохије и додао да влада фетишизирано земаљско царство звано тржишна економија постхришћанске Европе.

Он је за министра просвјете Србије /Срђана Вербића/, који је изјавио да није потребна вјеронаука у школама, рекао да је објавио рат и Богу и вјеронауци, замјењујући их неким својим фетишем од незнања.

„Одрицањем од опредјељења за царство небеско, већ су и Србија и Црна Гора још 1946. године изњедриле аутономну покрајину Космет, данас прераслу у такозвано независно Косово, која у Бриселу договорно задобија све независнија својства и облике“, навео је митрополит Амфилохије.

Он је рекао да они који су натопактовским бомбардовањем Србије и Црне Горе наставили аустроугарско-швапску и нацифашистичку унутарњу и спољашњу окупацију извадивши Србији Косово и Метохију из њедара и данас држе гвоздену руку антихришћанске Европе „не само под нашим, него и под грлом цијелог свијета“.

На свечаности је премијерно емитовано девет играних сцена које су посебно снимане поводом јубилеја по сценарију Радослава Павловића, у режији Марка Маринковића, а приказан је и документарни филм по тексту професора Милета Бјелајца.

Наступио је и гуслар Бошко Вујачић, док је глумица Јелена Иванишевић извела дио монодраме „Јунак ђевојка“.

Мојковачка битка вођена је 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе, под вођством сердар Јанка Вукотића, успјешно зауставила аустроугарску офанзиву и тиме омогућила повлачење Српске војске ка Јадранском мору.

Иако је Црногорска војска у том тренутку и на том дијелу фронта била малобројнија и слабије опремљена од аустроугарске, снажним отпором и храбрим и одлучним дјеловањем у одсудним моментима спријечила је успјех аустроугарске офанзиве.

То је уједно била и посљедња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије.

Извор:

Везане вијести:

Свечана академија поводом 100 година Мојковачке битке

Стотину година од Мојковачке битке

Јубилеј Мојковачке битке: Херојско дело за векове