У августу прве одлуке о враћању имовине страдалих Јевреја

У агенцији за реституцију очекују да из јеврејских општина пристигне око 5.000 захтева да им држава врати имовину сународника страдалих у Холокаусту који немају својих живих законских наследника

Први захтеви за реституцију јеврејске имовине по Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, с игли су и у Агенцију за реституцију. За другу половину јуна заказана је расправа.

За сада је поднето 15 захтева за имовину на територији Београда, а очекује се да стигну и захтеви из Војводине, каже за „Политику”, Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

– Прве одлуке биће донете у августу и септембру. Видећемо шта је могуће вратити, а шта не, односно шта може бити

За сада је поднето 15 захтева за имовину на територији Београда, а видећемо шта је од тога могуће вратити у натури а шта ће бити надокнађено

враћено у натури, а шта ће бити надокнађено. Очекујемо да нам стигне око 5.000 захтева. Њих подносе јеврејске општине на чијој се територији налази имовина и имају три године од дана доношења закона за то. Значи, крајњи рок за подношење захтева је 2019 – истиче Страхиња Секулић.

Првих 15 захтева о којима ће се ускоро расправљати односе се углавном на куће, али би Агенцији за реституцију ускоро требало да стигну и захтеви јеврејских општина који се односе на имовину у Суботици и Новом Саду.

– Оно што је важно јесте да се што пре иде са применом овог закона – наглашава Секулић.

По доношењу решења Агенције за реституцију, држава има право жалбе, али и право да спроводи управни спор. Ова имовина није била обухваћена претходним законима о реституцији који су се односили на имовину цркава и верских заједница и такозвану општу реституцију. Закон по којем се враћа имовина страдалих Јевреја одузета током Холокауста, односи ссе на период од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године. Секулић је, говорећи о овом закону, више пута наглашавао да се не ради о одговорности Србије за Холокауст, већ о акту солидарности и са суграђанима Јеврејима, који у Београду, на пример, живе дуже од 500 година. И у самом тексту закона наведено је да враћање ове јеврејске имовине представља израз саосећања и разумевања за страдање Јевреја током Другог светског рата на територији окупиране Србије. Враћане неће бити уметничке и друге вредне ствари који су део колекција националних институција културе. Тако ће, на пример, и вредна збирка слика Ериха Шломовића остати део збирке Народног музеја. Као што је прошлог месеца Баварска државна библиотека вратила Народној библиотеци Србије више од 200 књига чувеног издавача Геце Кона.

Осим имовине страдалих Јевреја, која ће бити враћана јеврејским општинама, овај закон предвиђа и да ће наредних 25 година из буџета Републике Србије Савезу јеврејских општина бити уплаћивано 950.000 евра годишње почевши од 2017. Прописано је и да се о управљању приходима стара посебан Одбор за надзор. Ова средства могу бити коришћена за научно проучавање и истраживање периода Холокауста и других злочина нациста, образовање о Холокаусту, финансијску подршку преживелим жртвама Холокауста, школовање и стипендије студената, младих талената и научника из Републике Србије у хуманитарне сврхе у Републици Србији.

Кад је ове године усвојен Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста, из Светске јеврејске организације за реституцију (WЈRО) истакнуто је да је Србија прва од 46 европских земаља, потписница Терезинске декларације, која је донела овакав закон. Његово доношење поздравио је, између осталих, и амбасадор Израела у нашој земљи Јосеф Леви.

Аутор: Јелена Чалија

Извор: ПОЛИТИКА, понедјељак 06 јун 2016., стр. 7

Везане вијести:

Имовина Јеврејима – на јесен | Јадовно 1941.

Србија враћа Јеврејима 3.000 зграда | Јадовно 1941.

Враћање имовине српским јеврејима: Народ готово уништен …

Србија ће годишње Јеврејима исплаћивати 950.000 евра …