Адвокат неколико породица убијених војника ЈНА Милан Романић каже да није тачна изјава Јована Дивјака да такозвана Армија БиХ није била организатор ратног злочина у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године и истиче да је тај пензионисани генерал школски примјер некога ко треба да одговара према командној одговорности.
Романић каже да се на познатом видео-снимку из „Добровљачке“ види Дивјак, који подређеним виче „Не пуцај, не пуцај!“, али да није учинио ништа да казни оне који су убијали војнике ЈНА током повлачења.
„Шта је Дивјак као официр предузео да казни оне који га нису слушали? Да ли је казнио те починиоце? Није“, рекао је Романић за „Еуроблиц“.
Он каже да је Дивјак школски примјер некога ко треба да одговара према командној одговорности.
„Не знам шта Тужилаштво БиХ чека?“, каже Романић.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић сматра да Дивјак примјењује матрицу коју Бошњаци користе већ годинама, тако што системске злочине почињене од највишег политичког, војног и полицијског руководства желе да пребаце на појединце који наводно нису били под контролом тог система.
„Сви добро знамо да се и Дивјак појављује у Добровољачкој као тадашњи припадник Територијалне одбране, основане од политичког врха Бошњака, која је прерасла у такозвану Армију БиХ“, рекао је Којић.
Он истиче да постоје недвосмислени докази да је злочин у Добровољачкој наредило бошњачко политичко руководство, а извршиле бошњачке полицијске и војне структуре.
Дивјак је за Н1 признао да је у Добровољачкој почињен злочин, али и истакао да му је жао што надлежни „не кажу да ни државна власт, ни Предсједништво, ни Армија БиХ није била организатор“.
„Ако се Бакир Изетбеговић извинио за злочине на Казанима, то је требало да уради и за Добровољачку. То што се десило, урадили су појединци. То је био шамар за грађане БиХ. Људи нису свјесни тога. То нису урадили људи који су трпили, то су урадили људи који су себи дали за право. Тај проблем се треба рашчистити уз помоћ актера који су све то знали“, рекао је Дивјак.
Тужилаштво БиХ наредило је 20. новембра поновно отварање истраге против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету „Добровољачка улица“.
Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, МУП-а и Tериторијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. маја 1992. године.
У овом нападу убијена су 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.
Tом приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијена.
Извор: РТРС
Везане вијести:
Остоја Војиновић: Добровољачка улица – 26 година од мајског злочина
Добровољачка-истина | Јадовно 1941.