fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Тужилаштво БиХ слијепо на агресију

Јанко Велимировић
Јанко Велимировић

Још чекамо да Тужилаштво БиХ подигне оптужницу против било кога из хрватске војске или ХВО. Анте Готовина је био главни командант здружене команде, која је настала након Сплитске декларације. Одбрана у Хагу кроз комплетан процес тврдила је да није могао бити одговоран за злочине у Хрватској, јер је Готовина све вријеме био у БиХ. Међутим, његова надлежност била је у БиХ и Хрватској. Хаг је установио да је он одговоран за оно што је било у Хрватској за вријеме акције „Олуја“ и послије ње. Пред правосуђем РС постојао је предмет Фрањо Туђман, али то није могла Српска да процесуира, јер је процедура због правила Римског пута прекинута. Тај предмет био је везан за Мркоњић Град, али и друге случајеве гдје су почињени злочини у љето и јесен 1995. године. Према процедурама, било је најава да општине туже Хрватску за материјалну штету, али према тумачењима правних стручњака, истекли су рокови за подношење таквих тужби. То би могле сада да ураде фирме које су оштећене или грађани. Настала је застара, али постоји могућност да се, када се донесе прва пресуда за ратне злочине пред Судом БиХ, Република Хрватска тужи за накнаду штете.

Ради се о Мркоњић Граду, Шипову, Рибнику, Језеру, па и дијелу Бање Луке, као и још неким општинама. Отвара се питање када ће Тужилаштво БиХ подићи оптужницу за те ратне злочине. МУП РС предало је документацију за више случајева који се односе на љето 1995. године, као и „Олују“, „Маестрал“ и „Јужни потез“, што су главне операције које су проведене од стране хрватске војске на основу Сплитске декларације. У Брионским транскриптима помињу се борбе против ВРС, као и општине Грахово, Гламоч, Дрвар, Петровац и овај дио западнокрајишких општина. Оно што је изведено у јесен 1995. године била је, како они то зову, савезничка операција у којој је учествовала хрватска војска, ХВО и Армија БиХ, односно 5. и 7. корпус Армије БиХ. И у „Олуји“ је учествовала Армија БиХ. Поставља се питање да ли је могуће да Тужилаштво БиХ припреми предмет и постоји ли уопште воља да се процесуирају ови злочини. Имамо сада суђење за злочине у Хрватској које су починили припадници Седме гардијске бригаде у случају пуковника Лакића на Млиништима, између Мркоњић Града и Грахова. Почело је процесуирање због убиства пет ратних заробљеника. Хоће ли и остали процеси бити пред хрватским правосуђем, јер пресуда Готовини и Младену Маркачу требало би да отвори процесе за нижерангиране извршиоце. И код Ивана Чермака утврђен је низ злочина, али Суд је оцијенио да он није одговоран за њих, него неко други. Сада би требало да слиједи заједнички наступ Тужилаштва БиХ и Хрватске.

Јанко Велимировић

Извор: Фокус

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: