Тушевљак: Напад у Пофалићима – почетак чишћења Срба у Сарајеву

Нападом муслиманских снага 16. маја 1992. године на сарајевско насеље Пофалићи, у којем су већином живјели Срби, почело је етничко чишћење српског народа у овом граду, изјавио је Срни инспектор Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Симо Тушевљак.

„Полиција и припадници Територијалне одбране /ТО/ БиХ су сва лица српске националности која су затечена на том подручју одвела у централни затвор или у касарну `Виктор Бубањ`, гдје су провели дужи временски период. Велики број Срба је страдао у својим двориштима, пред својим кућама, а велики број жена које су ту затечене силовали су припадници ТО“, рекао је Тушевљак.

Налогодавци за напад на ненаоружани српски народ су, каже, били тадашње руководство БиХ, руководство МУП-а РБиХ и команда ТО БиХ.

Тушевљак је навео да је МУП Републике Српске поднио службени извјештај у вези са догађајима у Пофалићима у мају 1992. године када је страдао велики број српских цивила, нагласивши да се очигледно није радило о војном циљу, него искључиво о протјеривању српског цивилног становништва са тог подручја гдје је извршено потпуно етничко чишћење.

Он је истакао да предмет, који се налази у Тужилаштву БиХ, још није резултирао подизањем оптужнице, јер је још у фази истраге.

Тушевљак каже да постоји велики број доказа који указују и доказују да је почињен један од већих злочина на подручју Сарајева и да је то фактички почетак чишћења српског народа са подручја Сарајева.

„Сваки Србин који је до тада био у Сарајеву, када је видио шта се десило са грађанима Пофалића, знао је да за њега нема живота у том граду. Сарајево је напустио свако ко је могао, ко није заробљен и ко није одведен у радне водове и радне логоре“, рекао је Тушевљак.

Предсједник Удружења породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милан Мандић рекао је Срни да су „Зелене беретке“ и „Патриотска лига“, као и острашћени муслимани, напали мирно насеље Пофалиће само зато што су тамо били настањени Срби и српски старосједиоци.

„Пофалићи су комплетни били српско власништво. Нападнут је ненаоружан народ, цивили, над којим је почињен масакр. Они који су успјели побјећи били су сретни“, навео је Мандић.

Он је нагласио да се и данас, послије 26 година, трага за неким Србима из Пофалића.

„Власти на нивоу БиХ ништа не раде, а ми Срби, нажалост, не можемо никоме да се обратимо да добијемо подршку у откривању истине“, додао је Мандић.

Посебно незадовољство Мандић је изразио односом представника Срба у Савјету министара према овом проблему.

Он каже да за злочин у Пофалићима још нико није одговарао, а да се и данас трага за још 21 лицем српске националости, несталим у нападу муслиманских фаланги.

„Ово удружење годинама покушава да утврди истину о несталим пофалићким Србима, али при томе стално наилази на проблеме и препреке, и административне и политичке природе, које им стварају власти у Федерацији БиХ и Кантону Сарајево, којима је циљ да прикрију стравичне злочине над сарајевским Србима“, наводи Мандић.

У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва, њихова имовина је опљачкана и спаљена.

Према подацима којима располажу надлежни органи Српске, а који су били доступни и медијима, напад на Пофалиће припремили су командант и локални старјешина ТО Хасан Ефендић и Идриз Салко.

На десетине људи, само због хришћанског имена и презимена, ликвидирано је, а на стотине хапшено, брутално пребијано и терорисано. Од многобројних злостављаних жена, доказано је да су двије малољетнице силоване.

У акцији су учествовали одред „Пофалићи један“, чији је командант био Хабиб Идризовић, „Пофалићи два“, са командантом Јусуфом Лошићем и Одред „Велешићи“, којим је командовао сада покојни Енвер Шеховић, док је на челу батаљона Војне полиције био Џевад Топић.

Прије напада, Пофалићи су свакодневно гранатирани, а по насељу је пуцано и из снајпера. У овим дејствима на Пофалиће погинули су Славица Ђуровић и њене комшије Саво Марић и Обрен Пантовић, а теже је рањен Славицин муж Добро.

Од снајпера је страдао Рајко Савић, а послије убиства пензионисаног полицајца Млађена Братића међу становништвом су завладали страх и паника. Братић је убијен 4. маја 1992. године у Горњим Пофалићима, а истог дана рањен је Драгомир Игњатовић.

Десет дана касније убијен је Рајко Савић, након чега је почео терор над српским цивилима, уништавање и пљачка њихове имовине, да би 16. маја, у 5.30 часова на насеље, које је било у потпуном окружењу, почео напад из више праваца – од Жељезничке станице, Фабрике дувана, Бућа Потока и Кобиље Главе.

Убијена је и Нада Васковић, а брачни пар Војислав и Марица Пикулић одведени су из своје куће и до данас се воде као нестали. Убијен је и брачни пар Савић – Мирко и Роса, затим Божидар и Љубица Елек, који су касније запаљени. Ликвидирани су и супружници Стана и Стеван Васковић, као и Вида Братић.

Злочин у Пофалићима однио је стотине живота, мада број никада није прецизиран, јер су многи Срби с почетка рата тражили уточиште у већински српским Пофалићима.

Многи се и данас воде као нестали, а многи од оних који су преживјели ову голготу нису вратили своју имовину, тако да и нису у прилици, нити у могућности да отворено говоре о страдањима својих најближих, јер страхују од опструкције и негативних реакција сарајевских власти на захтјеве за враћање имовине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Масакр у сарајевским Пофалићима – затирање Срба | Јадовно …

Сјећање на злочине над Србима у Пофалићу (ВИДЕО) | Јадовно …

Лаловић: Пофалићи – прво етничко чишћење | Јадовно 1941.