ТУЂМАН „ПОСЛОВАО“ СА АРКАНОМ

Јосип Манолић

Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари.

У недавно обjављеним мемоарима „Политика и домовина“, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj.

Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа.

То су претежно били калашњикови „АК 47“ и противтенковско наоружање – радило се о дванаест шлепера, наводи Манолић.

Износећи тврдње коjе миjењаjу слику о дешавањима у Хрватскоj током сукоба деведесетих година, Манолић наводи да су у тим операциjама са Арканом учествовали неки осjечки „господари живота и смрти“.

Детаље о свему томе знаjу и неки живи Вуковарци, склоњени на острву Крку, као и они коjи су пратили шлепере до истовара – наводи некадашњи jугословенски и Туђманов високи функционер.

„Оружjе jе плаћено, а неки поjединци у згради Жупаниjског суда у Осиjеку припремили су двиjе актовке пуне злата и сребра…О циjелом случаjу постоjи забиљешка у Државном тужилаштву“ – наводи Манолић.

Он тврди да jе фебруару 1992. године Фрањо Туђман исплатио два милиона њемачких марака за набавку видео-записа коjи jе посjедовао Жељко Ражнатовић Аркан – тако стоjи у документима коjе хрватска држава и данас има.

„Готов новац однесен jе Аркану, а видео-касета, замотана у алуминиjску фолиjу, предата jе Туђману у његовоj породичноj кући у Назоровоj улици“, пише Манолић и прецизира да се радило о убиствима на Овчари.

Он тврди да постоjе документи коjи говоре о том видео-запису те да се нада да у међувремену нису уништени.

Манолићева књига, како наводе хрватски медиjи, баца другачиjе свjетло на многа дешања у Хрватскоj деведесетих година на политичком, економском и воjном плану.

Тако Манолић наводи да jе Туђман страховао од групе политичких моћника коjи су хтjели да направе нову усташку државу.

Манолић цитира Туђманов говор са сjеднице Предсjедништва ХДЗ-а с почетка деведесетих, у коме он као усташке екстремисте прозива Владимира Шекса (означаваjући га као инспиратора), Анту Кутлеа, Веру Станић, Ивана Бобетка, Жарка Домљана, Милана Ковач, Вицу Вукоjевића..

У „усташку групу“ Туђман jе ставио и Ђуру Перицу и Звонимира Марковића.

Та група , према Манолићу, била jе повезана са поjединцима са терена, и интензивно радила на терену на формирању посебних одреда, мимо полициjе и гарде.

Те групе и одреди jавно су пропагирали усташку Павелићеву политику и стварање нове НДХ. Посебну помоћ у томе пружала им jе скупштина града Загреба са тадашњим градоначелниклом (некадашњим глумцем) Борисом Бузанчићем.

Извор:

Везане виjести:

„Туђман jе знао за убиства Срба“ – Jadovno 1941.

Непресушно врело звано „Два камиона“ – Jadovno 1941.

Ustaška emigracija u „demokratskom ozračju“ – Jadovno 1941.