ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

Пише: Никола Кобац

За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се.

Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича „блиставу“ побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године.

Истина jе да jе то jе било златно и ратничко (аустроуграско) вриjеме за Србе у Воjноj Краjини све до Берлинскога конгреса 1881. године. Послиjе распуштање Границе (Краjине) ова териториjа jе прикључена Хрватскоj и Славониjи. Борба за име и право Срба пресељена jе у Хрватски сабор и исте године Срби осниваjу Српску самосталну странку. Борила се ова странка за школску и црквену аутономиjу коjу за вриjеме управе бана Куена Хедервариjа и добиjаjу.

Српски глас се тада у Хрватском сабору чуо до Беча и Пеште.

Од тад прође нешто више од 130 година!

Ниjе ми намjера да се овдjе шетам српском (х)историjом и хрватском повjести у овим прохуjалим годинама. Ја би да се бавим данашњицом.

Данас о судбини Срба у Хрватскоj одлучуjе нешто више од 130 људи. Хрвата, Срба и оних трећих.

Српска популациjа се полагано али сигурно своди на статистичку грешку.

Некада jе броj Срба у Аустругарскоj био jеднак броjу Срба у Србиjи. Данас jе jеднак броjу омањег града у Србиjи (нпр. Сремске Митровице). Или jе приближно исти броjу  ликвидираних Срба у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг (према истраживањима Ђуре Затезала) за свега (опет) 132 дана траjања тог ликвидационог центра у 1941. години.

Не узимам себи за право да сугеришем или на било коjи начин утjечем (а и не могу, руку на срце) на исход избора у моjоj Домовини.

Хрватска jе данас толико лиjепа, велика и снажна да више од 50.000 (педесет хиљада) или по хрватским изворима 100.000 (сто тисућа) Срба у њоj нема мjеста. Настави ли са оваквим развоjем за коjу годину ће и преосталим Србима бити тиjесна, увjеравам вас.

Посљедњи пут у Хрватскоj сам бирао гласаjући не тако давне 1990. године. Одлучивало се о ономе што jе већ било одлучено. Срби се окупљаjу  око Рашковићеве Српске демократске странке и Рачановог СДП.

Странка коjоj сам припадао (Југословенска самостална демократска странка – ЈСДС) имала jе толико присталица да су сви могли омањим путничким возом отпутовати у прошлост. Гласали смо и изабрали – Југославиjу. Државу на чиjи помен имена се и Загребачка катедрала данас стреса.

У првом сазиву Сабора само са општине Вргинмост, наћи ће се три заступника (Вељко Пjевац, Стеван Цупаћ и Милорад Бекић) по националности Срби.

Дакле, онолико колико данас демократска Хрватска у Сабору гарантуjе „српскоj мањини“ заступничких мjеста.

Изборни закон у Републици Хрватскоj ми ниjе близак. Не знам колико има изборних jединица, коjе све странке и партиjе учествуjе на изборима… Знам да се преостала српска популациjа окупља око СДСС (читаj М. Пуповца) и око СДП (читаj никога) и да излазе на изборе.

Ово jе вриjеме када се и нас избjеглих и протjераних Срба сjете Срби из Хрватске, посебно они са коjима нисмо у родбинским везама. Ово jе вриjеме обећања и лагања, вриjеме растjеривања стварности и замагљивања прошлости. Ово jе вриjеме у коjем ће се jош jедном и изнова потврдити да избjеглице из Хрватске нису ни постоjале. (Постоjе само избjеглице коjе улазе у Хрватску из Сириjе, без задржавања и права гласа.)

Моjа маленкост неће на изборе, не може на изборе. Сувише касно сазнах да могу гласати они коjи немаjу стално мjесто пребивалишта у мjесту из кога су отjерани па макар то и Срби са домовницом били.

Нисам се регистровао!

Умjесто мене нека гласаjу колоне мртвих Срба. Нека се гласне Јадовно и Паг. Нека им се придружи Глина и Коларић. Нека се изброjе они са правом гласа коjи почиваjу у Доњоj Градини и Јасеновцу… они су регистровани.

Ја ћу у недjељу заплакати!

Хрватска ће убрзо изабрати нову Владу, сличну оноj из 1990. године, само додатно оjачану.

Срби у Хрватскоj коjи осjећаjу да су православци, полагано ће се паковати за пут. Срећом имаjу код кога отићи – њихови су раниjе расељени. Срби коjи су се мислили вратити, немаjу са чим ни код кога.

И круг jе затворен.

Српски глас у изворном облику и на материњем jезику се никада више у Загребу чути неће.

Штафета мање десне и више десне Хрватске сели из руку у руке. На овим изборима предаjе се овим другима.

Сретно вам било!

Везане виjести:

„(х)историjа осушене збиље“ – о стратегиjи „ножа и крижа“

Никола Кобац: И jа сам за дом спреман, на други начин – ако ми …

Никола Кобац: 4. август 1995. – Jadovno 1941.

Никола Кобац: Писмо Предсjеднику Републике Српске – Jadovno …

Nikola Kobac: Pismo Ministru odbrane Republike Hrvatske …