Tri nova zahteva — da Sandžak bude više Bosna nego Srbija

Pod plaštom kršenja prava bošnjačke manjine u Srbiji, predsednik Bošnjačkog nacionalog veća pokušava da opstruira nastavak pregovora Srbije sa EU, ali i da izdejstvuje nekoliko stavki koje će mu omogućiti čvršću vezu sa federalnim delom Bosne.

Sulejman Ugljanin, predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, najglasniji je u kritici Akcionog plana za manjine Vlade Srbije ali i nacrta manjinskih zakona, jer, kako tvrdi, umanjuju stečena prava svih manjina, pa i Bošnjaka, u Republici Srbiji.

On je od srpske premijerke Ane Brnabić već zahtevao da inicira postupak za reviziju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, da se iz procedure povuče predlog Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Ovo su zvanični zahtevi BNV-a, koji na prvi pogled mogu da deluju razumno, kad se iza njih ne bi krila namera Ugljanina koja je daleko od brige za položaj njegovih sunarodnika u Srbiji, a mnogo bliža brizi kako da Rašku oblast poveže i zakonom sa Federacijom u Bih.

Tačnije, kako da politiku Bakira Izetbegovića sprovede na teritoriji Sandžaka ili Raške oblasti.

Upoznati u prilike koje trenutno vladaju u ovom delu Srbije tvrde da je Ugljanin politički potonuo u Srbiji i da je sad jedino oruđe koje ima u rukama Akcioni plan za manjine, jer je on sastavni deo pregovaračkog poglavlja 23 Beograda i EU.

U tom procepu Ugljanin pokušava da ulovi šta se uloviti može, pa osim što protežira ideju da deca bošnjačke nacionalnosti nemaju udžbenike koji su „pravilno sa srpskog prevedeni na bošnjački jezik“ pa deca uče „krivo“ da žive u Raškoj, a ne u Sandžaku, kako on tvrdi, Ugljanin ima još nekoliko asova u rukavu koje namerava da isturi kao zahtev.

Prva i osnovna ideja je da između Sandžaka i BiH nema granica, odnosno da se omogući „bezgranični koridor“ kroz teritoriju Republike Srpske do Federacije. Druga stavka odnosi se na nepovlačenje, to jest nepostojanje zvanične granice koja Sandžak deli na crnogorski i srpski deo. To nije sve. Tako Ugljanin namerava da pokrene i pitanje dobijanje bosanskog državljanstva za Bošnjake iz Sandžaka po automatizmu.

Među brojnim idejama koje Ugljanin sada gura, pao mu je u krilo najavljeni unutrašnji dijalog Srbije o Kosovu, jer veruje da ako dođe do pitanja razgraničenja ili deobe, Sandžak treba da se pripoji Bosni. Ideja nije nova, ali očito ni zaboravljena. Problem koji Ugljanin ima jedino je što ove njegove ideje nemaju baš pristalice ni među većinom u bošnjačkom telu u Srbiji. Leđa mu drže Hrvati, koji su već u nekoliko navrata zbog Akcionog plana o manjina blokirali otvaranje pregovaračkih poglavlja Srbiji.

Međutim, ono sa čim Ugljanin ima najveći problem jeste činjenica da po novom Zakonu nacionalni saveti neće više moći da se koriste u političke svrhe i politizaciju pitanja manjina, kao što je dosad bio slučaj.

Autor: Brankica Ristić

Izvor: SPUTNjIK

Vezane vijesti:

Crtaju li Bošnjaci među: Deco, ovo je Sandžak, a ne Raška …

„Sjenička deklaracija “ – vek posle | Jadovno 1941.

Nemanjinu postojbinu nudili Bosni na tacni | Jadovno 1941.