arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Три музеја за три народа жртве

Закон о Меморијалном комплексу на Старом сајмишту биће припремљен до краја јануара. Србима, Јеврејима и Ромима посебна институција памћења на страдање у Другом светском рату

Старо сајмиште
Старо сајмиште

Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара. Ово је најавио владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом.

У концентрационом логору на Сајмишту, у оно време названом Лагер Землин (Логор Земун), до маја 1942. побијена је скоро цела јеврејска заједница у Србији, а ту је настрадао и немали број Рома. Од маја 1942. до 1944. био је то логор за Србе, Роме и друге народе који су убијани због етничке и идеолошке припадности, подсетио је епископ Јован приликом обиласка Куле на Сајмишту заједно са специјалним изаслаником америчког Стејт департмента за питање Холокауста Томасом Језгердијем и градским менаџером Београда Гораном Весићем.

– С обзиром на то да је реч о догађајима великим не само за историју нашег народа већ и целог човечанства, и с обзиром на то да ће меморијални центар имати и образовни, музеолошки и научноистраживачки карактер поред меморијалног, оснивање ове специфичне институције могло се уредити само законом, а не неким споредним актом – објаснио је, за „Новости“, епископ Јован.

Будући да је Старо сајмиште до сада било под окриљем Града Београда, овим законом цело питање биће подигнуто на ниво државе.

Како „Новости“ сазнају, законом ће бити посебно дефинисано шта је Холокауст а шта геноцид над Ромима и Србима. Биће уређено и то и да сваки од три страдала народа има свој меморијал, односно музеј у оквиру комплекса. Дакле, јеврејско страдање обележиће музеј Холокауста, ромско посебан музеј, а српско, у Другом светском рату и касније, српски меморијал. Наравно, приоритет ће имати обележавање Сајмишта као стратишта у периоду 1942-1944.

Закон ће бити урађен по угледу на Закон о музеју жртава геноцида, а он би требало да да основ и за разрешење замршених власничких односа на парцелама на којима ће се меморијални комплекс налазити. У оквиру њега требало би да постоји и уметничка галерија, а биће организоване и уметничке колоније чија ће тема бити страдање.

Владика Јован изразио је задовољство што међународна заједница прати „збивања с некадашњим концентрационом логором“ Старо сајмиште, а градски менаџер Горан Весић је рекао да је изградња меморијала „цивилизацијска обавеза Србије и града Београда према Јеврејима, Србима и Ромима који су ту страдали“. Весић је напоменуо да град и држава у изградњи рачунају и на новац из земље, али и из међународних фондова.

Специјални изасланик Језгерди поздравио је намеру Владе и града да Сајмиште уреде као меморијални комплекс и још једном похвалио доношење Закона о уклањању последица насталих одузимањем имовине жртвама Холокауста без наследника.

СТАРА КУЛА ЦЕНТРАЛНА ТАЧКА

ИЗГРАДЊА целог комплекса могла би да потраје деценију, али ће Стара кула бити завршена до краја 2018. У току је тендер за њено идејно решење и она ће бити централно место новог меморијалног комплекса.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

УСКОРО ИЗГРАДЊА МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА СТАРО …

Старо Сајмиште: Исељавају централну кулу | Јадовно 1941.

Старо сајмиште – од логора до меморијалног центра | Јадовно …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​