Трговина органима : Докази против Тачија

Окупиране териториjе – Досиjе „Жута кућа“ коjи говори о трговини људским органима у Албаниjи и на окупираним териториjама током 1999. године отворен jе по обjављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“.

У своjоj књизи, Карла дел Понте jе изнела податке да jе 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албаниjу, где су им вађени органи, коjи су затим слати у Италиjу, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албаниjи, где су жртвама вађени органи у „жутоj кући“.

Афера тровине људским органима на окупираним териториjама отворила jе питање одговорности и улоге ОВК и других криминалних група коjе су биле „добровољни донатори људских органа“.

Био jе ово знак охрабрења за српско Тужилаштво за ратне злочине коjе jе имало сазнања да су хируршки захвати над жртвама извођени не само у „жутоj кући“ у селу Рибе, недалеко од града Буреља на северу Албаниjе. Киднапованим Србима су бубрези, jетре и срца, вађени у домовима здравља или болницама коjи су током рата коришћени за лечење воjника ОВК.

За монструозне операциjе коришћен jе и део болнице у касарни „Баjрам Цури“, дом здравља у фабрици „Кока-коле“ у Тирани, неуропсихиjатриjска болница у затвору броj 320 у месту Бурељ. Поред тих локациjа, српско тужилаштво располаже подацима да jе постоjао и илегални затвор у руднику Дева коjи се налази у пограничном делу између окупираних териториjа и Албаниjе – jедан краj тунела jе на окупираним териториjама, а други у Албаниjи.

Српско Тужилаштво и међународна организациjа за заштиту људских права „Хjуман раjтс воч“, после ових навода, затражили су од Албаниjе да покрене истрагу и jавности саопшти истину о отетим Србима.

„Захтевамо пуну истину о судбини киднапованих Срба и трговини људским органима“, стаjало jе у захтеву Срског тужилаштва за ратне злочине.

Хашки трибунал покренуо jе jош 13. jануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета коjи су пронађени у „жутоj кући“, у селу Рибе. Истрага Трибунала носила jе назив „Дон Кихот“. Истражитељи Хашког трибунала пронашли су у „жутоj кући“ разне предмете, за коjе jе постоjала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима.

На злочин су указивали трагови крви по поду и зидовима, пластичне посуде, празне боце са називима лекова коjи се користе при хируршким интервенциjама као и метални делови прекривени блатом коjи су подсећали на остатке хируршких инструмената. У непосредноj близини куће пронађене су празне флаше од инфузионе течности, са средствима за опуштање мишића, завоjи, игле…

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић 22. априла 2008. покренуо jе истрагу поводом утврђивања истинитости навода из књиге Карле дел Понте.

У периоду од 1999. до 2001. припадници ОВК су отимали Србе, Роме и Албанце и пребацивали их у Албаниjу. Њихова тела су наjвероватниjе у масовним гробницама на овом подручjу.

У извештаjу коjи jе 12. децембра 2010. пред Саветом Европе поднео Дик Марти, као организатор отимања људи и трговине људским органима означен jе Хашим Тачи, вођа мафиjашке „дреничке групе“. За Тачиjеве плаћенике постоjала jе основана сумња да су одговорни и за трговину оружjем, дрогом и људима.

После овог озбиљног извештаjа коjи jе био „прст у око“ злогласноj „дреничкоj групи“ и њиховом вођи, ЕУ и Еулекс су затражили jош доказа.

Тачи jе, како се и очекивало, оповргао све оптужбе и наjавио тужбу против Дика Мартиjа.

Убрзо после Мартиjевих оптужби, у Истанбулу jе 11. jануара 2011. године ухапшен доктор Јусуф Сонмез, „главни хирург“ у операциjама вађења органа на окупираним териториjама.

Еулекс jе већ 4. марта исте године донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на окупираним териториjама. Оптужнице су поднете против Луфтиjа Дервишиjа, Дритона Џилте, Сокола Хаjдиниjа и Илира Речаjа везано за њихове активности у приштинскоj клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и Речаj коjи jе, како jе наведено, противзаконито издао лиценцу приштинскоj клиници „Медикус“ за трансплантациjу људских органа. На листи осумњичених нашао се и „др Менгеле“, Јусуф Сонмез.

Званичници Еулекса готово су пред одлуком да две истраге коjе се тренутно воде о трговини органима на окупираним териториjама споjе у jедну због сумње да jе у оба случаjа умешан исти криминални клан, а да „пирамида“ тог злочина води све до врха нелегалних шиптарских структура.

Вилиjамс Бернс, заменик америчког државног секретара, и Еулекс тренутно води две истраге. Прва, поверена специjалном тужиоцу Клинту Вилиjамсону, бави се догађаjима у „жутоj кући“ у Албаниjи у периоду од 1998. до 1999. године када су наводне жртве били киднаповани Срби са окупираних териториjа. Друга истрага, коjу води Еулексов тужилац Џонатан Рател, бави се трговином органима и илегалним трансплантациjама у болници „Медикус“ на путу Приштина – Косово Поље.

Истрага о „Медикусу“ и судски поступак су од почетка jавни, а истрага о злочинима у „жутоj кући“ обавља се под ознаком „таjно“ због безбедности специjалног тужиоца и истражиоца на терену.

Званичне албанске институциjе никада нису спровеле озбиљну истрагу о трговини органима.

Српско срце шеику

Први подаци коjи су послужили Карли дел Понте за писање књиге, стигли су у Извештаjу jедне блискоисточне обавештаjне службе. У извештаjу се наводи изjава шеика коjи се jавно похвалио да jе добио српско срце.

„Жалим што jе срце српско. Али сам жив, рекао jе шеик.“

(Наставиће се)

Извор: ВАСЕЉЕНСКА