arrow up

Подијелите вијест:

Трећи фестивал ојкача у Хрватској, ипак, одложен

Фестивал ојкача, који је сутра требало да буде одржан у Хрватском дому у Петрињи, одложен је за новембар ове године, пошто је 12 од укупно 13 пријављених група отказало своје учешће због противљења ветерана оружаног сукоба у Хрватској који су тражили његову забрану или измештање.

Град Петриња (илустрација)
Град Петриња (илустрација)

 Реч је о музичком догађају, најстаријој врсти певања у Хрватској, која је на захтев те државе уврштена пре осам година на листу Унеска као угрожена нематеријална културна баштина којој је потребна хитна заштита.

Хрватски ветерани, међутим, сматрају да фестивал може да се одржи, али, како кажу, не у њиховом граду јер није део хрватске традиције.

С друге стране, Српско културно друштво (СКД) “Просвјета” и Српско народно вијеће (СНВ) саопштили су раније да су Одбор за заштиту културног наслеђа Унеска известили о покушајима да се забрани фестивал ојкача и о претњама припадника удружења ветерана учесницима, иако се ради о манифестацији уврштеној на листу заштићених нематеријалних културних добара.

“Ова врста специфичног певања проглашена је 2005. светском нематеријалном културном баштином за подручје Далмације, Лике и дела Кордуна, али никада није била традиција града Петриње и не треба фестивал да буде одржан у нашем граду. Као прикладно место предлажемо обновљене друштвене домове у Јабуковцу или Блињи, а не овај Хрватски дом”, рекао је председник Координације Дарко Думбовић.

Ђурђа Бобинац, председница “Удруге удовица хрватских бранитеља”, поновила је да њен град није место ојкања и у прилог томе изнела податке о страдањима Петриње у оружаном сукобу у Хрватској.

Организатори фестивала су Српско културно друштво “Просвјета” из Загреба, односно пододбор тог друштва у Петрињи.

Они су саопштили да се одржавање те манифестације одлаже зато што су непосредно после протеста ветерана против ове манифестације свој долазак отказале две групе из Србије, а потом и десет група из БиХ и Хрватске.

“Због тога смо приморани да одложимо одржавање Трећег фестивала ојкача у Петрињи у суботу 25. августа 2018. године за други, нови, термин и то почетком новембра ове године”, наводи се у саопштењу пододбора.

Наводи се и да је велика већина људи уплашена и не усуђује се, кажу, да дође у Петрињу на Фестивал ојкача, па ни они који живе у том граду због непријатности које би могли да имају због тога.

“Они имају информацију да је Трећи фестивал ојкача у Петрињи забрањен, од Координације удружења проистеклих из оружаног сукоба у Хрватској и политичких странака десно оријентисаних – ХСП-а и осталих њима сличних из Петриње. Настојали смо да их разуверимо, али страх и несигурност је присутна и даље”, наводи се у саопштењу.

Подсећа се и да је два сата пред одржавање Првог фестивала, из Координације удружење од тадашње градоначелнице Свјетлане Лазић захтевано да откаже шетњу кроз парк и да се не појављује у поворци.

За време припрема и одржавања прва два фестивала, организатори и извођачи програма доживљавали су низ претњи, као и притисака на извођаче и јавност.

Кажу да су доживели провокације, вређања, покушај омаловажавања, ружних псовки упућених извођачима, застрашивања, ометања извођења програма, чак и уништавања имовине извођача, односно каменовање и разбијање аутомобила учесника Другог фестивала из БиХ.

Полицију тај учесник, наводи се, није обавестио о томе из страха, а трошкове настале од штете је сам платио, преноси Портал 53.

Координација удружења града Петриње проистеклих из оружаног сукоба у Хрватској успротивила се одржавању и овогодишњег, Трећег фестивала ојкача у том граду само зато што је организатор те манифестације српско друштво.

Извор: РТС

Везане вијести:

Нови скандал у Хрватској: „Ојкају они који су пуцали по нама“

Ивањдан окупио Личане

Хрвати и у колу виде четнике

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​