arrow up

Подијелите вијест:

ТРАДИЦИОНАЛНИ ИЗЛАЗАК НА МОТАЈИЦУ

prnjavor_panorama.jpg

ПРЊАВОР, 26. МАРТА (СРНА) – Борачка организациjа општине Прњавор организовала jе jуче излазак некадашњих сабораца и свих заинтересованих суграђана на обронке планине Мотаjице, локалитет Липе, како би обиљежила почетак одбране овог подручjа у протеклом рату.

Предсjедник општинске Борачке организациjе Владо Живковић подсjетио jе да jе Други одред формиран с циљем заштите и одбране становника Прњавора, Дервенте и Трестенаца, а да су на Мотаjици запосjеднуте прве одбрамбене линиjе.

У почетку су у борбена деjства биле укључене пjешадиjске чете из Трстенаца, Смртића и Велике Илове и вод из Печене Илове, уз подршку артиљериjских jединица, да би им се 2. маjа 1992. године придружиле чете из Поточана и Штрбаца, одред “Вукови с Вучиjака” и два вода из Палачковаца.

“У том моменту било jе мобилисано 1.260 бораца, али не треба заборавити да су се наспрам нас налазиле далеко веће и jаче неприjатељске снаге. На простор Републике Српске ушле су регуларне снаге хрватске воjске коjе су починиле стравичне злочине у Сиjековцу, Броду и Дервенти. Становници Костреша су били у полуокружењу, што jе био сигнал да морамо воjнички кренути у ослобађање и помоћ браћи коjи су били у зони ратних деjстава”, рекао jе Живковић.

Он jе додао да jе наjвећи проблем настао распадом ЈНА, односно њене 327. jединице коjа jе била задужена да затвара правац коjим се кретала неприjатељска воjска, а због чега jе директно дошла у питање безбjедност општине Прњавор.

“Излазак на Липе Општинског штаба Териториjалне одбране Прњавор 24. марта 1992. године и успостављање линиjе одбране било jе кључно за заштиту нашег становништва, а наjвећу захвалност треба одати борцима коjи су уградили животе у темеље Српске и онима коjи су пет година носили терет рата”, нагласио jе Живковић.

Данашњем окупљању некадашњих сабораца присуствовао jе и начелник општине Прњавор Дарко Томаш коjи jе рекао да на ово мjесто треба долазити како би се дала подршка људима коjи су учествовали у одбрани своjе општине, али и да истовремено треба упутити поруку мира, толеранциjе и разумиjевања како слична дешавања не би била поновљена.

 

Извор: срна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​