Тито: Распад ће почети на Косову и у Хрватској

Да ли jе могуће расветлити енигму маршала Југославиjе – Јосипа Броза. У пролеће 1977. Броз jе рекао да се боjи да ће прво нешто избити у Приштини и у Загребу

Јосип Броз Тито

ОВОГ месеца се навршава 123. година од рођења Јосипа Броза, а да ли jе та годишњица 7, 9, 12. или 25. маjа, нажалост, историчари нису успели да се сложе. Као што се не слажу и око многоброjних питања у вези са животом и делом вође комунистичке револуциjе, маршала Југославиjе, сина наших народа и народности… Они непристрасниjи се слажу да jе реч о изузетно комплексноj и у много чему jединственоj и необичноj личности, каквих jе веома мало било у двадесетом веку, и то не само са ових наших балканских простора. Али како данас стоjе ствари, посвећеници „учитељице живота“ jош дуго неће бити у стању да проникну у психу те несвакидашње личности, из дневнополитичких, идеолошких, националних или иних разлога. У ишчекивању тог „великог праска“ историчара, преостаjе нам да с времена на време подсетимо на поjедина аутентична сведочанства коjа би могла да помогну у расветљавању енигме Броз.

ДАРА Јанековић, активна и свестрана новинарка из Титовог периода, иначе првоборац, коjа jе са њим урадила три опсежна и значаjна интервjуа (1972, 1973. и 1976), забележила jе и jедан разговор са Мирославом Крлежом, вођен у Загребу, на Тушканцу (Гвозд 23), 24. августа 1979. године, осам месеци пре Титове смрти.

Дара ће великом писцу покушати да обjасни како jе 1972. године успела да дође до Тита „заобилазним“, а не регуларним путем.

– Ту ми jе помогао Стево Краjачић, за други и трећи разговор сама сам се хрвала с разним бирократама око Тита коjи су цензурирали и ублажавали Титове оштре риjечи, а кресали су и моjа питања – испричала jе Јанековићева.

Трећи интервjу, обjављен у фебруару 1976. године, на телевизиjи и у свим водећим jугословенским дневним листовима, био jе изузетно оштар. Нарочито у критици Савеза комуниста. Тако су била и интонирана питања ауторке. Због тога су челни људи Савеза комуниста Хрватске, а било их jе и из Централног комитета, отворили „тихи рат“ против Даре Јанековић. Истовремено, водили су посебну акциjу да се неутралишу ефекти коjе jе таj разговор оставио у jавности. Због тога jе Дара почела да припрема четврти, jош темељниjи разговор. Већ jе све било договорено са Титом, али су се неки „врховници“ из партиjе супротставили и спречили га.

* Тито код папе Јована Шестог

– Због тога ме jе Тито први пут назвао, с Брда код Крања, и рекао: „Ја бих хтио да свакако начинимо таj разговор, да видимо гдjе смо и куда све ово иде. Али, ето, другови се не слажу“ – испричаће Јанековићева Крлежи.

На ову исповест уследило jе питање великог скептика.

– Добро, Даро, имала си више прилика разговарати са Титом и слободниjе, изван интервjуа и снимања, jе ли он био забринут ситуациjом у земљи? Какав си доjам стекла – интересовао се Крлежа.

НОВИНАРКА jе одговорила да jе био „веома забринут“.

– Кад сам с њим имала онаj први разговор 1972. године, jош jе био оптимист, вjеровао jе да ће се све средити и смирити. Касниjе jе постаjао све већи песимист. У jедноj пригоди дословце ми jе рекао: „Ако су истина све те оцjене о стању у нашем друштву, у земљи, у Савезу комуниста, онда сам jа забадава утрошио своj живот!“ Рекао ми jе тада како се боjи да ће наjпре нешто избити на Косову и у Хрватскоj. То jе било у Игалу, у пролеће 1977. године, за време ручка коме jе осим Тита, Јованке и мене присуствовао и Едвард Кардељ – причала jе Дара Јанековић. – У то време било jе само донекле познато да у „косовском лонцу“ непрестано ври, од jавности се то крило. Али што и зашто Хрватска, помислила сам наивно у том тренутку; нисам ништа ни упитала ни казала.

Дара се пожалила Крлежи да се боjи нових, страшних заплета. Добронамерни и демократски ориjентисани људи већ дуже време упозораваjу да ова наша држава пуца по шавовима, записала jе Дара Јанековић детаљ из разговора са бардом jугословенске и хрватске књижевности, али и његов одговор:

* Броз jе обожавао кубанске цигаре, али и кубанског лидера Кастра

– Кола су, изгледа, кренула низбрдо. И то поодавно. Тито jе стар, али ипак све то jош некако држи на окупу снагом своjе личности. А што ће бити када он затвори очи? Куд коjи, мили моjи! Могуће jе да се све страсти поновно разбуктаjу на овоj балканскоj племенскоj ветрометини, и да опет изазову узаjамне макљаже, jер ништа се овде ниjе променило у последњих две стотине година. Страсти су само запретене поразом националфашистичких снага у Другом светском рату – навео jе Крлежа.

МИРОСЛАВ Крлежа jе те 1979. године изразио тадашње зебње коjе су многи осећали: „Док jе Тито жив, стране воjске неће газити по нашем тлу, а касниjе ће све то зависити о нама самима, о онима коjи остану, или коjи преузму власт.“ Крлежу jе посебно занимао интиман живот маршала.

Наиме, у jесен 1977. године, Титов раскид са Јованком претворен jе у међународни скандал коjим су се бавили и страни обавештаjци и водећи медиjи већине земаља у свету.

Аферу jе лансирала париска редакциjа „Хералд трибjуна“, коjи jе у главном граду Француске излазио као заjедничко европско издање „Њуjорк таjмса“ и „Вашингтон поста“, а одмах су jе преузеле десетине западних медиjа. Наjвише се спекулисало тиме што jе она била Српкиња, а Тито се изjашњавао као Хрват. На тоj матрици прављене су наjразноврсниjе претпоставке о томе како jе Јованка намеравала да наруши српско-хрватску равнотежу у jугословенскоj федерациjи, да на високе положаjе доведе неке Србе, а да jе jедан од њених наjвећих миљеника био заменик савезног секретара за народну одбрану, њен ратни командант генерал Ђоко Јованић. Једни су jе проглашавали „разоткривеним агентом ЦИА“, други да jе у немилости због „проруске конспирациjе“.

ПРВИ канал немачке телевизиjе постављао jе питање „да ли jе то краj романтичне приче у коjоj се сиромашна девоjка са села поjављуjе на двору на коме краљ влада као последњи Хабзбург“, а jапански новинари су у читавоj ствари видели неки дубљи смисао. Извештавали су како су овом афером Вашингтон и Москва одмеравали снаге „за посттитовски период“ коjи су и jедна и друга страна већ увелико називале „даном Д“.

У том покеру Американци су увек били први на потезу, а Совjети затечени, преносећи само званичне jугословенске реакциjе, а читава уjдурма jе окончана напрасним пензионисањем генерала Јованића. Нагађања о њеном хапшењу утихнула су тек кад jе jедан индиjски лист написао да Тито излази у шетњу „само са jедном пудлицом“:

– То у наjмању руку доказуjе да jе безбедност госпође Броз обезбеђена, jер jоj jе Тито вратио њену пудлицу – писало jе у индиjским новинама.

РАЗЛАЗ СА КОЧОМ ПОПОВИЋЕМ

У ВРЕМЕ када jе Дара Јанековић имала два дугачка интервjуа са Јосипом Брозом, лето на Брионима jе редовно проводио и Коча Поповић. Одседао jе у хотелу „Истра“ и дружио се са Мирославом и Белом Крлежом. Тамо jе Коча долазио са супругом Лепом, возио jе бицикл, бавио се подводним риболовом и понешто писао… а у своjу викендицу у Трибуњу, поред Шибеника, ниjе одлазио од 1971. године када су га jедне вечери, у неком ресторану, извређали хрватски националисти. Коча, коjи jе био са своjим приjатељима, без речи jе устао од стола и отишао. Никад више ниjе дошао у Трибуњ. Продао jе ту викендицу и у купио кућу у Дубровнику, коjу jе такође морао да напусти…

Тих дана Дара се виђала са Титом у више наврата. Готово сваког пута Тито би jе питао:

– Виђаш ли Кочу?

– Да, ту jе, рибари.

-Уверила сам се да jе Тито jако волео Кочу и да jе тешко поднео разлаз с њим – пише загребачка списатељица. – Примjећуjући то, његова супруга Јованка упитала би га:

„Зашто не позовеш Кочу да дође к нама?“

Тито би jоj одговорио:

„Зна он гдjе сам jа па нека дође, као што jе то и приjе чинио.“

Патио jе због тога разлаза са своjим миљеником, и ниjе га више позивао. Био jе то дубоки раскол, непоправљив.

На последњем сусрету Тито jе дочекао новинарку са великом кубанском цигаром. И одмах jе рекао:

„Био jе овдjе jучер Коча, у траперицама и еспадрилама. Разговарали смо. Не дуго. Око пола сата. Али нисмо се нашли. Сурреалисте! (Надреалиста)“

Изговоривши то, Тито jе неко време замишљен ћутао, а затим jе, више сетно него пребацуjући, додао:

„Не би он никада био славни командант да му jа нисам дао наjбоље пролетерске jединице…“

Био jе то коначни разлаз Тита са своjим миљеником.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Китаровићева: Тито jе био диктатор! – Jadovno 1941.

Тито поклањао Космет Албанцима jош 1946. године – Jadovno …

„Да ниjе било Тита, не би било Хрватске“ – Jadovno 1941.

Тито jе ставио тачку – Jadovno 1941.