“Тито највећа превара Другог светског рата!”

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

Због великог броја чињеница непознатих широј јавности објављујемо овај чланак о позадини улоге Јосипа Броза 1941-1945. и његовог доласка на власт, мада поједини од закључака аутора могу бити спорни односно у овом тренутку нису у потпуности доказани – прије свега због недоступности (од јавности још увијек добро скривене) архивске грађе.

—————————————————————————————————————————————————————————————

Обавештајни помоћник генерала Донована, (Bill Donovan), директора OSS (U.S. Office of Strategic Services), пуковник Макдауел (Robert H. McDowell), непобитно доказује да су Западни савезници – рекламирајући Титову “ратну славу” – свесно рекламирали Титове измишљотине: “Чињеница да су Титови доприноси били огромно преувеличани безпоговорно је – доказана”!(1)

Пише Часлав М. Дамјановић, 29.06.2014

***

То је непобитан доказ да је од стране Савезника свесно починињена:

Издаја

Пред њујоршком Комисијом Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу (Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich), Мaкдауел је такође документовао да Западни савезници – de facto рекламирају Титову повезаност са Нацистима и Усташтвом: “Данашње комунистичко вођство у Југославији (Титово, у доба правног линча Михаиловића у Београду) прећуткује своју сопствену сарадњу са Осовином, и намеће Михаиловићу оптужбе које – немају никакве везе са њим”!(2) Лажне “оптужбе немају никакве везе” са Дражом, Равном Гором и Србијом” – зато што су Макдауелови закључци утемељени на “свеукупној документацији” са “целокупног ратишта” за “читаво време трајања Другог светског рата на територији бивше Југославије”, и на “разговорима са савезничким па чак и непријатељским најодговорнијим лицима” и “најодговрнијим личностима британских одговорних служби”(3); зато јер “не постоји ниједан веродостојан доказ да су Генерал Михаиловић и његове снаге починили и један масован злочин над југословенима или другима”(4); и зато што на супрот титоистичким измишљотинма “злочин за који је Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији – без обзира да ли је тиранија страна или домаћа”!(5)

Ауторитет Њујоршког процеса за праведно суђење Дражи Михаиловићу на којем је пуковник Макдауел био принципијелни извештач Истражне комисије овог Процеса јесте – de facto једина ауторитативна документација o “пресудној” (“instrumental”) улози Драже Михаиловића и Срба за Победу у Другом светском рату” – и de facto једини законити и стручан поступак икад одржан у вези са истином и лажима у Другом светском рату на тлу бивше Југославије – и као такав – de facto једини законити поступак икад одржан у односу на Моралност Другог светског рата и на Западну издају Моралности као такве! Иако прогањан, забрањен и под претњом убиства, као последњи чин свог часног живота, Макдауел је свој последњи забрањени документ Сведочанства Истине поверио Мајклу Раденковићу који га је недавно објавио у књизи под насловом “Стрељање историје”:

“Упркос инструкцијама Москве, од јесени 1941. па до јесени 1944.” – “Тито је главнину своје војске намерно држао на западу земље” – углавном на територијама НДХ – “на стотине километара удаљену од главних нацистичких снага, битних саобраћајница и војно значајних ресурса”! Претварајући се као да се превасходно бави идеологијом коју је етикетирао као некакву “комунистичку револуцију” – “Тито је намерно своје језгро држао удаљеним од главних нацистичких снага”!(6) Пошто чак и комунистички документи потврђују да њихове лажне “офанзиве” – нису биле у Србији, Макдауелов доказ је према томе бепоговоран:

Тито – није de facto активно учествовао у рату против Нацизма!

Tito_prevaraПрема томе, сходно непобитним чињеницама, пошто Титов покрет – није био ни антифашистички, ни ослободилачки – не постоје никаква ‘два покрета’ како се то данас обмањује, што оповргава измишљотину “ослободилачке улоге” и “антифашизма” НОР-а и НОБ-а као таквих! Зато се већ познати британски историчар А. Тејлор својевремено питао “може ли се још сумњати у тврдњу да је изградња Тита била чисто енглеска авантура”! Данас, међутим, сходно Макдауеловом Сведочанству Истине – Историја се мора ослободити од фатаморгане лажи – и преобратити у стварност: издаја није била никаква “енглеска авантура” – напротив:

Черчил је 1943. “преузео сасвим независно од штабова на терену” – “лично управљање политиком и операцијама према Југославији” – све до “самог краја 1944. – ослањајући се на неименоване и непознате особе у Лондону” – које су биле “без икаквог званичног статуса”!(7) Подле манипулације британске SOE (British Special Operations Executive) су “гомилањем лажних података”, довеле до тога да су се “после рата исувише често пренебрегавали велики и спонтани српски устанци 1941, и велики организовани и непрестани војни напори генерала Михаиловића” током целог рата, “за које су и Немци и Савезници тврдили да су били изузетно важни за Хитлеров пораз”! Да би прикрили своју злочиначку обману британски завереници на челу са Черчилом су зато “ускратили сваки контакт са надлежним британским официрима” – да би Черчил “од пролећа 1943. прихватао као стварне извештаје о ситуацији у Југославији” – “искључиво извештаје” који “репродукују оно што објављују симпатизери Титовог партизанског покрета”!(8)

“Ранија фаза завера се 1943. одједанпут преобратила” у свемоћну “заверу” – лансирајући симптоматична питања: “ко је заправо Тито”? “каква је Титова веза са комунистичком партијом”? Да ли је та “веза” – само Титова маска? Тада је “неодговарајући проток обавештајних података и њихово неодговарајуће тумачење настало најпре у Британској команди за Блиски исток у Каиру, углавном административно одговорној за британске операције и планове за Југоисточну Европу, али – без стварне контроле над њима”! А онда се током “1943. и 1944. – такво стање проширило и на англо-америчку Команду за Медитеран, са седиштем испрва у Алжиру а потом у Казерти, на коју је ова одговорност” – “делимично пренета” – “без стварне контроле”!(9) “Делимично пренета” зато јер су и званична “контрола” војних команди као таквих, и војне одлуке руковођења ратом – de facto ‘везане мачку о реп’, како би се таква злочинства формулишу данашњим речником.

Узурпација Равне Горе

Давна песма српских голобрадих регрутa – српских ђака и студената на путу у смрт, приликом испраћаја из Београда 1914. најдрастичније карактерише данашњу издајничку оронулост и анемију назови “српске одговорности” инфилтрацијом камуфлираних квази-стручношћу некаквих наводно “званично озваничених” историчара и академика: “Што би дике оде у војнике… што би шкарта – оста да се карта”: Истина историје, Истина Стрељања историје, Истина Равне Горе – нису шкарт “шкарту” за “картање”! Данас “озваничени” “шкарт” “званичних”, сервирајући себе као “знанственике” и “академике”, наставља лажну историју титоистичких фатаморгана! И да би наставио уносно фалсификовање Равне Горе – зато “шкарт” злонамерно и издајнички ‘превиђа’ Макдауелово Сведочанство Истине: да је “Черчил своје одлуке засновао на подацима који не само да су били неодговарајући” – него – “и потпуно погрешни” – због чега Истина – није стигла до Историје! Зато “шкарт” и данас фалсификује Равну Гору – да би камуфлиран лажном стручношћу – “шкарт” опстао лаж пред непобитиним чињеницама Истине:

Черчил је “својим командантима слао делиће погрешних информација до којих је у Лондону долазио из ‘непознатих извора’.” Черчилова издаја отишла је чак толико далеко да после његове “одлуке да подржи Титове партизане – чак ни Черчилов близак пријатељ Маклејн није више имао никаквог утицаја на Черчилову политику према Југославији!” И баш зато – иако “свака Черчилова послератна изјава треба да послужи као доказ који поткрепљује његове погледе” – Черчил “ни на једном месту” – “не именује ‘извор’ његових доказа”! Напротив, он папагајски понавља: “Убедили су ме аргументи – људи које познајем и којима верујем”! И зато, упркос “општој склоности конзервативних коментатора да је Рузвелт делао под утицајем – свесним или несвесним – комунистичких и прокомунистичких елемената”, и иако – не постоји “ни један доказ који би потврдио такве закључке” – фрапантно је да су толико рекламирани “инфилтрирани прокомунистички елементи, упркос њиховом стварном разорном дејству – исто као и рекламирани ‘комунистички став’ Тита и Титоизма – били само – маска мржње против Срба од стране” Черчилових “других тајних ‘утицаја’,” јер је “будућност Југославије била” de facto “не само под утицајем Черчила – већ и оних” који су “Тита доживљавали – као националисту – него као комунисту”!(10)

Тита су као “националисту” “доживљавали” само Проусташтво и Ватикан који Тита знају још од припремањa убиства краља Александра и потписивања пакта сарадње о истоветности циљева Усташтва и њеног прирепка – такозване “КПЈ”! Према томе, Черчилов ‘план’ наводно ‘смишљен планирањем на терену’ – јесте заједничко планирање бритaнских а доцније и америчких ‘представника’ – са НДХ у корист НДХ! Зато је у одговор на Макдауелово чуђење како је Рузвелт уопште подлегао Черчиловој издаји Равне Горе и Равногорске Србије вредно истаћи да су већ од Првог светског рата Британци одани очувању Аустријске монархије, из чега је проистекао њихов дослух са Ватиканом и нацистичким Абвером током Другог светског рата. Циљ дослуха је, како устврђује Макдауел, такозвана Југославија подређена Загребу: Иако је “британска политика према Југославији” de facto “заснована на нетачном увиду у војне и политичке прилике на подручју Југославије” јуна 1944. британци тврде “да могу одлучити да задрже западну Југославију после рата у зони потпуног британског утицаја!” То “решење приписује се јаком католичком утицају” да “под контролом Британије Тито одбаци своје комунистичке везе” – “зарад свога хрватског порекла”! Зарад довођења НДХ међу победнице рата Британци међу усташама имају много својих најамника, па је осим Черчила, чак и сам Рузвелт био у контакту са Отом Хабзбуршким – све то, како документује Макдауел – зарад “задржавања западне Југославије после рата у зони потпуног британског утицаја”!(11)

Супротно причицама о некаквим “партијским размирицама” – сходно британским најамницима у Усташтву НДХ – данас је безпоговорно јасно да је у најамнике укључен и Броз! И баш због тога је данас јасно да се баш зато усташоизоидност назови “партизанског” мodus vivendi-ја не мења од усташоизоидног садизма Хинка Мајера, наводно “партизана”, који је претестерисао живог Србина Веселина Петровића, из села Дивци близу Ваљева(12) …све до Убиства Србије лажно представљеног као некаквог “револуционарног убиства” некакве наводне “великосрпске буржоазије”: “За освајање Србије Титу је била неопходна Црвена Армија. Иза совјетских тенкова ишле су Месићеве Усташе” пресвучене у партизане, “правцем преко Зајечара према Поморављу” који су “дисциплиновали” Србију”, управо садистички проливали крв Србије, баш онако како историчар Милослав Самарџић наводи Милована Ћиласа: “Србији није довољно пуштено крви”! “Марко Месић, који је најпре командовао усташама а потом “партизанима егзекуторима” Шесте хрватске (личке) дивизије Првог пролетерског корпуса “дисциплиновао” је Горњи Милановац и чачаски крај. После лажног “ослобођења Београда” – “дуж пруге од Младеновца до Београда били су изложени углавном голи лешеви ‘народних непријатеља’!” Усташка јединица у партизанским униформамам била је састављена “од бивших усташа, учесника опсаде Стаљинграда, којима је командовао усташки потпуковник Марко Месић. Пуковнија је уништена код Стаљинграда јануара 1943, а од преживелих заробљеника и од бораца из других хрватских јединица” – на Титов изричити захтев – од њих је “формирана почетком 1944. Југословенска ослободилачка бригада која је у јесен исте године упућена за совјетским трупама у Србију.”

“Усташе, есесовци”, и квази “комунистичке убице” – сви преобучени у партизанске униформе добијене од западних савезника – “харали су Шумадијом од октобра до децембра 1944. када је пало највише жртава”! Садизам њихове расистичке мржње Срба квази-озваничена квази-историја лажно назива “револуционарним терором” – иако то није био никакав “револуционарни терор” – него расистичка мржња: “Српске младиће које усташе нису убили – силом су мобилисали! Изгинули су или тешко рањени готово сви српски дечаци… а није погинуо ниједан Албанац, наглашава Самарџић”!(13) Иако због инсистирања на истини “шкарт” игнорише Самарџића као историчара… у Србији која је изгарала у рату против Нацизма, знало се пре его што су стигли усташе у партизанским уноформамама, да се “партизани крећу само у тројкама и повремено наносе штету мањим, незаштићеним селима.” И зато је у Србији ‘сарадња са окупатором’ била ‘омражена’ и зато “нико не воли партизански покрет” јер је “општеприхваћено уверење да партизани желе да наметну комунистичку власт сплеткама декларисаних комуниста који су се ставили на располагање Гестапоу у време немачко-совјетског пакта” – и да “као двоструки агенти” током целог рата – “служе и Немце и КП”!(14) Зато је запад затворио границе да тадашња међународна јавност не сазна холокаустни усташки злочин Убиства Србије најамљен од Запада, нити да је Тито први најамник Зла који је поглавниковао по налогу Запада!

И зато се Истина историје, Истина Стрељања историје, Истина Равне Горе, Истина Српског Православља, Истина Српског Националног Духа – не смеју препустити “шкарту” на “картање” – јер иако злонамерном узурпацијом Равне Горе “шкарт” дискредитује сам себе – његове обмане спречавају Истину: на пример – није Тито “могао да ослободи Јасеновац”, како они кажу – а Тито је управо обезбеђивао Јасеновац да усташе несметано обаве холокауст над Србима! Зато тек ослобођењем Истине од “шкарта” Српски Народ једино може започети рестаурацију свог схватања светиње Добра и постати поново… “Што би дике оде у војнике”!

“Стрељање историје”

Макдауелово Сведочанство Истине – Броз највећа превара Другог светског рата

Саставни делови ове студије су ауторови написи “Сутјеска”, зачетак преваре (Новинар.де 26.02.2014, под “колумнисти”, Часлав М. Дамјановић, USA); “Дрвар”, после зачетка преваре срљање у издају “лаже и паралаже” (Новинар.де 8.05.2014, под “остале вести”); и “Тито највећа превара Другог светског рата!” (Новинар.де, 29.06.2014).

Услед непредвиђених околности било је немогуће текстове објавити један за другим каква је била намера Уредништва због чега се извињавамо посетиоцима сајта.

“Тито највећа превара Другог светског рата!”

Тек после прва два чина у режији “фантазије”, “Сутјеска” – лажни приказ Титовог учешћа у рату, и “Дрвар” – лажно спасавање Тита од лажног “огромног” немачког десанта – следи трећи чин спектакла “Тито највећа превара Другог светског рата!”, који ће резултирати унакажене српске голе лешеве које је усташки партизански командант Марко Месић поклао као некакве наводне “народне непријатеље” од Младеновца до Београда:

Познти амерички магазин “Лајф” 1943. на својим корицама објављује фалсификат немачке потернице за Титом! Оригинална немачка потерница нуди уцену од по 100,000 рајхсмарака за Дражу Михаиловића и за Тита. На потерници су, паралелно, једна поред друге: две фотографије – лево Дражина, десно Титова. “Лајф” избацује леву Дражину и објављује само десну:

Само Титову фотографију!

Тако почиње Лаж трећег чина Спектакла Лажи: Немци нуде уцену од 100.000 Рајхсмарака – само за Тита!

“Оригинална потерница са фотографијама и Драже и Тита, и уценом за обојицу, извешана је широм Београда, и у свим градовима, варошима, па чак и многим селима широм Србије! Оригиналну потерницу 21. јула, 1943, објављује и београдско “Ново Време”! “Копија стварне немачке потернице која нуди по 100,000 рајхсмарака награде за Дражу и Тита, са фотографијама обојице, заведена је 13. маја, 1946, на њујоршком Процесу за праведно суђење Дражи Михаиловићу, одржаном паралелно са линчом Драже Михаиловића у Београду – као доказни материјал број 5”!(15) У сведочењу на Процесу амерички капетан Волтер Менсфилд (Walter R. Mansfield), документује да је фалсификат “Лајфа”: “Усаглашен са извештајима из Титовог штаба који оптужују четнике да сарађују са Немцима против Партизана, и са извештајима британског BBC-ја, који те лажне оптужбе објављује преко радиа”!(16)

Иако је врло нелогично зашто Немци обзнањују потерницу за Титом и још нуде и награду – када он сарађује са њима, кад се размисли, очигледно je: пошто је баш у том тренутку почео спектакл отвореног рекламирања Тита у америчким медијима – зато да би амерички спектакл био убедљив – зато се савезнички спектакл мора илустровати! Како? Па као да немачки окупатори гоне Тита! Да потерница за Титом јесте нацистичка намештаљка смишљена за амерички спектакл доказује и фрапантна чињеница: У то време 1943. – Тито није у Србији! Зашто онда потерница није објављена тамо где је Тито био? У НДХ или Црној Гори? Зашто у Србији? Одговор је доказ сарадње: Уз помоћ нациста, амерички спектакл натура Тита као гоњеног у Србији – иако Тито тада уопште није у Србији! То је важно да би се преварило америчко јавно мњење: Тито је у рату против Нациста – Србија није! Та лаж је одвратни покушај да се анулира непобитан Макдауелов доказ:

“Тито уопште не ратује против Нацизма!”

Јер… зашто би га иначе Немци гонили, зар не!

Међутим, апсурдну искићеност Србије потерницом – Спектакл Лажи је усмерио и против Српског Народа Србије: Тито ратује против Немаца – не ратујете ви! За клање Марка Месића Србији се морао сломити дух!

Овакав почетак трећег чина илуструје невероватност фантазмагорије којом ће Лаж починити издају Истине, и устврђује да је стварно проучавање историје зато да се из анализе чињеница доносе логични, веродостојно доказани закључци – како то чини Макдауел – а да није да се као пијан плота преписују натурене “политички подобнe хронологијe догађаја”! Јер… чињеница да “Лајфов” фалсификат јесте био брижљиво припремљен – de facto значи:

а) Ни издаја Равне Горе и Равногорске Србије – нити рекламни спектакл за Тита – нису засновани на стварним догађајима на терену!

б) Пошто нису засноване на стварним чињеничним догађајима – и издаја Равне Горе, и реклама за Тита – Спектакл јесте – de facto умишљена обмана!

Међутим, иако се почетком тог припремљеног издајства сматра фалсификат часописа “Лајф” – медијска кампања Спектакла активно је почела већ априла 1943:

“Поручник Волтер Бернстејн (Walter Bernstein), дописник америчке армијске публикације “Јенк” (“Yank”), који је био у зачућујуће “блиским односима са партизанским представницима у Барију”, одлази на такозвану “Титову територију” – “без знања Савезничке команде за Медитеран”!(17) У збрканом цитирању неверодостојних наређења и врло згодних пригодних “објашњења” – нема логичног објашњења како су “представници одани партизанима” – и то док су партизани били непознати – како су се уопште обрели у савезничком штабу у Барију већ од 1941. – и како то да су били толико моћни да у Савезничком штабу већ у доба капетан Хадсоновог доласка успешно саботирају савезничку сарадњу са Дражом и преобрате је у интригантско саботирање против Равне Горе! И како то чак много пре Дикиновог доласка у Каиро? И како то још у време док је Запад био потпуно оријентисан на Дражу Михаиловића? И како то да су већ од раних дана рата – у Барију већ били Титови “представници” – баш као да је Савезничка команда била некакво јавно стециште умоболних илузиониста?

Тек данас Макдауелова Савест одговара на то питање:

Једно од кључних питања која расветљава Макдауелова анализа није само – ко je иницијатор Лажи – већ и да је Лаж заснована на стварном Титовом лику – не као комунисте – него камуфлираног “хрватског националисте”! Манипулисањем комунистичке идеологије Тито камуфлира своју усташоизоидну мржњу Срба! То документује и понашање наводно “мистериозних” Титових “представника” у Барију још од дана када је Тито “непознат”: њихово спречавање законских представника савезничке избегличке владе у Лондону да делују у корист Равне Горе; и саботажа анти-нацизма равногорског покрета Равногорске Србије – доказују:

а) Већ од најранијих дана усташоизоидно деловање аминују британски органи који доминирају савезничким безбедносним органима у Барију;
б) Британска здружена усташко-партизанска саботажа је директно против Равне Горе што доказује и британски покушај “преузимања устанка” – отимања од Драже и Србије!
в) Циљ британска саботаже у дослуху са Ватиканом, и посредством Абвера, како документује Макдауел, јесте “задржавања западне Југославије после рата у зони потпуног британског утицаја”!
Усташко-партизанска саботажа још је схватљивија када се узме у обзир да је Савезничка Команда за Медитеран, чак априла, 1943, наводно вратила Волтера Бернстејна у Бари, истим авионом којим ће доцније стићи Прибићевићева група – зато што је “без знања Команде” отишао на “Титову територију”! Команда је Бернстејнов “прекршај” чак казнила “забраном објављивања” – и наводно му је тек “много доцније” дозволила да “опише своју посету – и то само у “прокомунистичком” часопису “Њујоркер”! (“New Yorker”)!(18) Како то кад наводни “Титови представници у Барију” – de facto усташко-партизански – осионо саботирају Равну Гору; за своју расистичку мржњу Срба чак користе савезничке војне и обавештајне органе, па чак и авионе савезничког ваздухопловства, као на пример у случају Џорџа Мусулина, који је тек претњом револвером спречио најмљене пилоте, који су – противно наређењу – покушали да га уместо на Равну Гору преваром парашутирају на партизанску територију? Како то да је осионо антисрпско ометање савезничких војних операција редовна појава? Одговор дају, прво: “убиство на Романији парашутиране савезничке мисије упућене на Равну Гору” од стране – “хрватског команданта”! Ко је сад па тај “хрватски командант” и то на Романији, и то наведен у врло цењеној америчкој књизи “The Holocaust Chronicle” у којој се Броз глорификује више него чак и у папиним булама? Закључак је јасан: од самог почетка Усташе вршљају по савезничким командама и почињавају саботаже корисне за партизане чији су агенти преобучени у Усташе и увршћени у састав њихових представника при савезничким штабовима! И друго: Тито је планиран да остане под ореолом “комунисте”! Осим тога, “Бернстејнов прекршај” осудила је Савезничка команда а – не доминантно бритнска команда! Та чињеница безпоговорно доказује Макдауелов закључак о “губљењу контроле”!

Eлем, за време док је Бернстејн био у “Титовом штабу”, “на његову иницијативу, новинска агенција АП (Associated Press) послала је” Титу “написана питања за интервју на која је Тито одговорио.” За датум овог “интервјуа ‘на даљину’ означен је 30. април, а као место где је интервју обављен означен је… Бари”?!? То значи у Команди у Барију доминатнан британски “утицај” омогућава чак и најфантастичније лажи које се могу измислити:

Пошто је интервју “објављен у многим америчким листовима”, а “Њујорк Тајмс” га је објавио 21. маја”,(19) логично је закључити да је Бернстејн, пошто је био “близак” назови “партизанским представницима” у Барију – или како то данас доказује Макдауел – усташким партизанским представнцима – и пошто је отишао у Титов штаб “без знања Савезничке Команде за Медитеран” – да је Бернстејн тај ко је договорио интервју – али не по налогу мистериозних “Титових представника” – већ по налогу Ватикана, како то Макдауел непобитно доказује:

Ватикан је за Черчила био – “једини ‘утицај’ у који је Черчил” – “веровао”! И то фанатички! То значи да је Спектакл већ у пеленама приказао себе као свој сопствени апсурд: Савезничка Команда за Медитеран је чак неко време “задржала објављивање интервјуа” – међутим, упркос родољубљу које je доиста здружило Америку током Другог светског рата – али пошто агенција АП узастопним и енергичним протестима инсистира да објави интервју са непознатим Титом:

Интервју је – објављен!!!

Иако је то наравно било пре вечере пуковника Крајгера у “Врховном штабу”, и то на вече уочи чувеног такозваног “Десанта на Дрвар”, апсурдно инсистирања АП-а открива и огромну контролу Черчиловог Дикина над медијима, и невероватан обим завере, и не само “умешаност” америчких медија у заверу већ њихову превасходну улогу у драматизацији Спектакла! И такође открива да је завера одједанпут толико омоћала да може да манипулише не само војне ауторитете већ и интересе Америке:

Пошто је Бернстејн отишао у Титов штаб по налогу Ватикана и Черчила – интервју се мора објавити зато што је медијски Спектакл – у корист Тита!

То такође непобитно доказује да је Спектакл измишљотина: Спектакл није заснован на чињеничном стању стварности! Одвија се независно од развоја Другог светског рата! И неумитан је… јер се одвија без обзира на исход рата!

Доцније, “Њујорк Тајмсов” познати дописник Шулцбергер, објаављује “прву Титову биографију у ‘Њујорк Тајмсовом’ недељном магазину, 5. децембра, 1943, а 11. децембра “Њујорк Тајмс” објављује Титову фотографију” – испод које пише крунска лаж Спектакла којом је Зло запечатило судбину Добра и Истине:

“Маршал Јосип Броз (Тито) у свом штабу, негде на Балкану, одакле руководи операцијама против Нациста”!(20)

“Негде на Балкану” је Шулцбергерова прва лаж: Титов такозвани штаб је на територији НДХ – под британским надзором и обезбеђењем које мистериозно функционише неометано од Немаца на територији НДХ која се лажно рекламира америчкој јавности као “окупирана територија” (“behind the enemy lines”)! Друга Шулцбергерова лаж је: Тито не руководи никаквим “операцијама против Нациста”!

Претварање фатаморгане Тита у крвави злочиначки спектакл привида усаглашено предводе тада најпопуларнији амерички магазини “Лајф” и “Тајм”; најзначајније америчке новине “Њујорк Тајмс”; и тадашње најмоћније светске новинске агенције Ројтерс и AП – све на основу лажних података добијених од “Радио Слободна Југославија” – ака од Вељка Влаховића: Титове паралаже о “ратној слави” и лажне “оптужбе” против Равне Горе – емитују британски BBC и амерички “Глас Америке” – док нацистичка обавештајна служба шпикује Спектакл синхронизованим лажима наводних “напада”, “десанта”, и немачких потерница за Титом у Србији!!!

Meђу првим “савезничким новинарима, који су са званичним благословом Савезничке команде за Медитеран (Allied Mediterranean Command) стигли на партизанску територију били су дописник часописа “Тајм” (Time), Стојан Прибичевић, Американац српског порекла, и дописник Ројтера, Џон Талбот (John Talbot)”.(21) “Група је слетела на аеродром близу Босанског Петровца који је био под контролом британских снага.”(22) “4. маја, 1944.”, амерички новинари су се у Титовом штабу “срели са Черчиловим сином Рандолфом” (Randolph Churchill).(23) “9. маја, 1944. амерички новинари су ”вечерали са Титом у Дрвару”!(24) “Први Прибићевићеви дописи појавили су се у неколико америчких листова, укључујући и часопис “ПМ” (PM), од 15. маја, а опширнији извештај у часопису “Тајм” (Time), од 22. маја.”(25) Иако се не зна се да ли је пригодом састанка Черчилов син Рандолф уверио америчке новинаре да ће Титова федерална Југославија бити краткотрајна и да ће после њеног распада “западнa Југославија бити у зони потпуног британског утицаја” – очигледно је да упркос познатим причама о напијању и отрежњивању – Рандолфова улога у укључивању НДХ у “победнице рата” – via Тито – није била нимало наивна – напротив: била је кључна!

После напете мистерије холивудског стила, Савезници пребацују Тита из Дрвара на острво Вис где су тада већ савезничка војна база и аеродром.

То значи: Прво: Тито je на Вису безбедан! И друго: Од јуна па до почетка октобра 1944. Тито не руководи никаквим “операцијама против Нациста”!

Тито није на бојишту! То значи, Лаж натерује Историју да поверује у невероватножу Лаж – коју сервира Спктакл Шулцбергера и “Њујорк Тајмса” – да Тито “руководи” некаквим “операцијама против Нациста”!

Та Лаж је пресудна да би америчка и западна јавност поверовалe у невероватност произвођења Тита у лажног “хероја Другог светског рата”!!!

Чињеница да је Шулцбергер најмљени провокатор пропагандиста – доказује и здружену припремљеност бајке о Дрвару: После сумњиве “процуреле” тврдње немачке обавештајне пропаганде – “Немци су 25. маја ухватили Тита” – BBC емитује: “Тито, уз помоћ Савезника, пребацио свој штаб из једног дела Југославије у други део Југославије”! A онда “18. јуна Шулцбергер извештава у “Њујорк Тајмсу”: Маршал Тито “одлетео у Италију јер није било расположивих аеродрома у Југославији” – па одмах затим: “Маршал Тито je сада натраг у Југославији”!(26)

Шулцербергер и “Њујорк Тајмс” варају – и то безочно:

Tакозвани “Титов штаб” је безбедан на територији НДХ! Тито није “пребацио” свој штаб из “једног дела Југославије у други део Југославије” – Тита су Савезници пребацили са савезничке територије у околини Босанског Петровца – на другу савезничку територију на острву Вис! Тито није одлетео у Италију зато што “није било расположивих аеродрома” – јер је био врло “расположив” и “необично активан” савезнички аеродром у Босанском Петровцу! Тито није “одлетео у Италију због нерасположивих аеродрома” – нити због лажиране вести да су га Немци “25. маја ухватили”! Не: Тито је пребачен у Италију за фото-оп – да се као “маршал” шепури на паради Победе, сретне и фотографише са Черчилом пред савезничким командантима, и добије прецизне директиве за Убиство Равне Горе и Равногорске Србије! Дакако, за фото-оп “маршал” Тито није био ни “го” ни “бос” како су његови усташки и лички убице лагали осуђене Србе непуних годину дана доцније.

“Тито шест сати код папе”! Најдужа аудиенција “свете” шамлице

Док се шепурио у Анцију Тита је папа примио у аудиенцију, која је трајала ни мање ни више – чак “шест сати”!!!(27) Маратонска шесточасовна аудиенција код папе свакако је трајала толико абнормално дуго зато јер је папа морао прво да се увери у Титову тоталну оданост “хрватству” НДХ пре него што ће му издиктирати “канонизиране” директиве чије ће крволоштво у Србији спровести у партизанској униформи усташки “заповедник” Марко Месић, а које ће деценијама доцније његов нећак, Стипе Месић, назвати јединственим “двема победама” НДХ у Другом светском рату! Такође деценијама доцније, наравно амерички магазин “Тајм” (“Time”) објављује сентиментални растанак Стипе Месића на језеру у Шкотској, од успоемене на покојног британског бригарида Меклејна. Стипе том приликом износи врло чудан закључак: ипак треба поштовати Тита јер без њега не би било хрватских победа! Тек данас, објављивањем Макдауеловог Сведочанства Истине у “Стрељању историје”, Стипин закључак престаје да буде чудан: иако пресудна за преживљавање Усташтва и НДХ – Титова улога била је уствари – другоразредна! И зато што стварни задатак Титове издаје био комплексан, зато је аудиенција код папе трајала свих шест абнормалних сахата…

Усред рата – далеко од ратишта: “Го” и “бос” приређује пријеме на јахти!

Али… одвратност те издаје одразиће се тек на острву Вис!

Роберт Марфи (Robert Murphy) “9. јуна, 1944. телеграфише Државном секретаријату”: “Маршал Тито и Совјетска мисија су на Вису”(28) Спектакл је морао да у америчку јавност утуви лаж да је Тито комуниста – зато је на Вису “са Титом и Совјетска мисија”! Али… можда је на Вису и Марко Месић да Совјетску мисију убеди да је Титу – упркос његовој лажној војсци од 200.000 – за Убиство Србије неопходна Црвена Армија, како би Месић могао да реализује своју папинску хулу хришћанства – усташоизоидну инквизицију “српских шизматика” – коју је пришипетља Тито сакрио у обланду некакве лажне “револуционарне” ликвидацијe некакве “великосрпске буржоазије”! Иако је несхватљиво да нико од совјетске мисије не препозна Марка Месића као нацистичког злочинца заробљеног на Стаљинграду, али… али ипак… од свега је непојамно и најчудније да усред рата… Тито – “го” и “бос” Тито – приреди пријем – на јахти… за Марфија, и не само за Марфија… али… на јахти… усред рата… далеко од ратишта… на јахти!

Наравно, да би Спектакл изгледао стваран – све лажне нестварности морале су бити – невероватне! Такав драматуршки узус прописао је још антички Аристотел – зато се лаж Зла држи тих узуса чак и у Поточарима Сребренице, Рачку Косова, Рамбуијеу Србије: лаж постаје вероватна само ако је исувише невероватна!

Међутим, иако Макдауелово Сведочанство Истине поставља најнеизреченије питање од свих гаталица: да ли се Тито додворавао Черчилу или Черчил Титу, ипак… иако се не зна да ли је приликом пријема на јахти Марфи поново издиктирао Титу исто што и папа пригодом абнормалне шестосахатне аудиенције – о унутрашњим границама федералне Југославије под поглавништвом Загреба”; нити да ли је уз диктат Марфи укључио и услов да Тито ушета у осуђену Србију са Вишинским од којег нема боље камуфлаже да је Тито комуниста а не Усташа… али… Тито је на Вису срео и бана Шубашића којом пригодом га је уверио “да ће у Југославији водити хрватску политику”, јер: “Ја сам најприје Хрват, а онда комуниста”! Може се зато предпоставити да је на Вису срео и Ивана Мештровића, којег је хрватски часник Тито убиједио: “И мени као и Вама хрватски интереси прво леже на срцу”, јер “вјерујте да нисам на челу државе било би зло за Хрватску…”(29) Па пошто нема краја додворавању… било би напросто чудно да на овом постдрварском кабадахијском састанчењу на јахти на Вису није партиципирао и фратар Крунослав Драгановић, свемоћник “у свемоћном Ватикану” који је “учинио велику услугу Брозу, реакционарном лакеју западно-европских и америчких обавештајних сервиса”, и који је крунисао маршала “у току 1971. титулом “Почасног каноника цркве светог Јеронима у Риму” – што значи да је том благошћу “папа Брозу доделио привилегије – које је имао и аустријски Цар над Хрватима”!(30)

Фантазмагорија Спектакла од лажног “голог” и “босог” до тајног “цара” – Титово не враћање на ратиште у Југославији од Дрвара до краја ратних дејстава – и састанчење далеко од ратишта – доказују да је Спектакл Зла заснован на најодвратнијој лажи, и да је Увертиру Спектакла “Њујорк Тајмса” активирао фаслификатом већ 1941. под насловом:

“Serbs Said to Slay Croats”! “Извештава се: Срби кољу Хрвате”!

“Њујорк Тајмс”, “12. априла, 1941 – извештај новинске агенције УП (UP):

“After proclamation of a Croatian state, Serbs began a ‘wholesale slaughter’ of Croats residing in Serb territory” – “Након проглашења хрватске државе, Срби почели општи покољ Хрвата који живе на српској територији”!(31)

Једини покољ 12. априла, 1941, био је масовни покољ Срба на територији марионетске државе Трећег Рајха, такозване НДХ! Чињеница да “Њујорк Тајмс” лаже од самог почетка ратних операција на тлу бивше Југославије, безпоговоран је доказ да лаж није само британска већ и америчка, и да је анти-српски Спектакл “Тито највећа превара Другог светског рата” припремљен давно пре фактичке окупације Југославије!!!

Зато усаглашеност савезничких медија, па чак усаглашеност и са нацистичким обавештајним службама – указује на још једну врло чудну везу: Американац Ц. Д. Џексон (C.D. Jackson), иако је током рата био активан члан америчког OSS-а, оног тренутка када је после Трумановог “отпуштања” генерала Донована створена ЦИА – која је америчком јавном мњењу лажно рекламирана као “OSS-ЦИА” – иако је OSS тада већ био разобличен јер америчком родољубљу није одговарала нити издаја Победе у рату, нити ЦИА под окриљем нацистичког генерала Гелена – авај, Џексон је постављен за директора ЦИА-ног Отсека за такозвани “психолошки рат” (psywar), и на том положају се задржао годинама. Међутим, мало је позната његова доминантна улога у кампањи за убиство Равне Горе и Равногорске Србије – и у лажној глорификацији Тита – и чувен је наводно само по “пирамидалној улози” у “фалсификовању истине зарад” такозваног “Хладног рата”!(32) Међутим, информисани обавештајци су помињали током деведесетих да се и пречеста позивања Ричарда Холбрука на такозвану “German House”, и већ поменута фрапантна сујеверност Стипе Месића успомени на бригадира Меклејна у “Тајм” магазину, и његово размишљање о другоразредности Тита у односу на преживљавање НДХ – надовезују се на блиску сарадњу са Ц. Д. Џексоном, који је био један од свемогућих извршних директора магазина “Лајф” у доба када је “Лајф” починио фалсификат – а и “Тајм” магазина у доба Месићеве алузије… Џексоново зло није само нечасно него је de facto оваплоћење Зла: “канонизирајући” Тита фантазмагоричнoм измишљотином “ратника” и “маршала” – Џексон је лично активирао расистичку мржњу инквизиције против Срба, и – ако је Холбрук заиста био у дослуху са њим – обезбедио њен убилачки антихришћански наставак деведесетих прошлог века холокаустом ликвидације Србије и Православља! То доказује и титоистичко-усташко-савезничко прогонство генерала Донована и пуковника Макдауела које се наставило чак и током Равогорског конгреса у селу Ба: “Конгрес је од стране британског ‘Гардијана’ филмован – и у Гестапоу у окупираном Београду” – овај британски филм – “приказан” је већ “око 20. Фебруара”! Наравно – Гестапо је одмах почео “хапшења”!(33) Подређивање Америке мржњи Зла можда најречитије казује амерички оперативац Филип Ејџи: “ЦИА није направљена за сакупљање информација – већ за мешања у унутрашњу политику других земаља.“(34) Да ли је ово алузија на отпуштање Донована и утицај нациситичког генерала Гелена? Ко зна… пише се свашта, свашта тврди… међутим… закључак који произилази из невероватности фантазмагорија Спектакла “Тито највећа превара Другог светског рата!” активираног 1941. а разјареног 1943. – врло је трагичан:

На територији бивше Југославије више се – не води Други светски рат! Уместо рата, здружена савезничко-нацистичка кампања, под лажним покрићем “грађанског рата” – припрема расистички холокауст “коначног решења”: убиством Равнe Горе и Равногорске Србије – via довођењем Тита на власт!

Још је трагичније да Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије – иако издани па чак и бомбардовани на захтев Тита – верни својој Националној и Духовној Одговорности Добру – настављају Други светски рат жртвујући се за Савезничку Победу! И зато што је Макдауелу новембра 1944, по повратку из Југославије “у Вашингтону” – “забрањено да говори без допуштења” – зато је он проговорио тек данас Сведочанством Истине које је пре смрти поверио Мајклу Раденковићу:

“Званична британска политика према Југославији у јуну 1944. састојала се у нападању генерала Михаиловића као сарадника окупатора, и пуној војној помоћи и признању Титовог партизанског става и у очитој вољности да призна тај покрет као фактичку владу у Југославији” – иако је “британска политика према Југославији” de facto “заснована на нетачном увиду у војне и политичке прилике на подручју Југославије” – ипак – јуна 1944. британци чак кажу “да могу одлучити да задрже – западну Југославију – после рата у зони потпуног британског утицаја”! Такво “решење приписује се јаком католичком утицају”, и уверењу Ватикана да ће “под контролом Британије Тито одбацити своје комунистичке везе” – “зарад свога хрватског порекла”!(35)

Формулација Ватикана и Усташтва које су амерички и британски “утицаји” успоставили довођењем Тита на власт – била је ‘неутралисати’ Србију која ‘не може постојити као етнички чиста држава’! У ту сврху није било бољег решење од Тита да прошверцује Усташтво и НДХ да ликвидирају ‘Српско питање’!

Зато је током Спектакла, како доказује Макдауел, започето “убрзано повећање англо-америчке помоћи искључиво Титу” – и то “стварањем копнених и ваздушних база у северним областима Југославије” – наравно на територији папине Dei-НДХ!

Нестварност ових чудесних догодовштина на територији НДХ, и нестварност фатаморгана Спектакла “канонизованих” у “буле” зване “седам офанзива”, “Сутјескa”, “Неретвa”, “Авноји”, “НОР”, “НОБ”, “антифашизам”, “врховни штаб”, “десант на врховни штаб” – доказује да нису ништа друго до најодвратније лажи Зла откад је свијета и вијека: папском булом “канонизовано” је устоличење Тита на престоље фалсификоване историје – Зло је “канонизовало” злочинство расистичке мржње уместо морала као основе људског битисаања и будућности! Да та “канонизација” Зла – јесте лажно Хришћанство – најстравичнији доказ је да је усташки “dei-генерал” Марко Месић, којег је Тито из частничке благозахвалности “Светој Столици” “канонизирао” у команданта почасне гарде у Белом Двору – стрељао Исуса Христа на фресци у капели Белог Двора – директним поготцима у очи! Већ 1914. ”Папа Пије XII сматрао је да усташки ”геноцид над Србима мора бити избачен из светске историје. То су биле његове речи”!(36) Сходно овој папској мржњи, доцније, у наша времена, други папа, Јован Павле II – је Јасеновачке жртве “предао забораву”!(37) У послератнној будућности обављена је мржња папе Бенедикта XV: ”Срби православни и Србија има да нестану са лица земље!”(38) Зато данас “Јутарњи лист” наводи: “у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили су мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце у земље Јужне Америке.”(39) To непобитно доказује да су Брозови такозвани процеси против Усташа били најобичнија лакрдија обмањивања сходно Ватикановој “шесточасовној директиви”: послератна бдућност је “постала”: “Свет не зна о Јасеновцу – Истина о геноциду закопана у Ватикану”.(40) Зато је за папу Јована Павла II, који је Степинца прогласио блаженим, кардинал Бозанић априла ове године рекао да је Павле II “постао”: “Папа хрватске наде”.(41) Зато је на “тонским снимцима са састанка хрватског цивилног и војног врха на Брионима 31. Јула 1995, уочи почетка “Олује“ у Книнској Крајини – Туђман изјавио нанећемо такве ударце да ће Срби практично да нестану”.(42)

Чудни неки пробисвети мржње Зла – Христа стрељају а себе приказују као некакво такозвано хришћанство… То праиспољно Зло је одговор како је могуће ”да злогласни фратар Крунослав Драгановић, који је био на листи ратних злочинаца – слободно живи у Југославији од 1967. до своје смрти 1983. – и да није изведен на суд”(43) – јер је директан одговор на питање:

Ко је кога и због чега довео Злочин на влст!

Зашто се онда такозвани “српски“ некакви “најпознатији познаваоци” скањерају “Стрељања историје”? Да ли зато да не би открили усташку спрегу атисрпске мржње Драгановић-Тито? Или зато што је Тито преузео лажну историју коју је Аустроугарска завела као некакву српску историју? Да ли зато фалсификују Равну Гору у “четништво”? Да ли се зато скањерају да кажу да су побијена деца Козаре и Грахова – српска деца српске Козаре и српског Грахова? И Најзад… зашто беже као ђаво од крста од одавања почасти српским сенима српске Зеленгоре?

Ни Срби ни Србија,
ни Добро ни Православље
неће преживети
ако се Српска Савест и Одговорност
не ослободе од шкарта!
Амин

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

_______________

(1) Макдауел, Сведочење пред Комисијом Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу, Сведочење # 15, стр. 473)

(2) Макдауел, Сведочење пред Комисијом, Закључци # 15, стр. 491)

(3) Макдауел, Закључци #2, стр. 490-492)

(4) Макдауел, Сведочење #18, стр. 473)

(5) Макдауел, Закључци #19, стр. 490-492)

(6) Макдауел, “Стрељање историје”)

(7) Макдауел, “Стрељање историје)

(8) Макдауел, “Стрељање историје)

(9) Макдауел, “Стрељање историје”)

(10) Макдауел, “Стрељање историје”)

(11) Макдауел, “Стрељање историје”)

(12) Владислав Сотировић, Историчар, архивски документ)

(13) “I ustaše i balisti ubijali po Srbiji”, B. Subašić, Вечерње Новости OnLine, 03/ 01/14, 21:30)

(14) “Стрељање историје”)

(15) “Родољуб или издајник”, Дејвид Мартин, стр. 182)

(16) Исто, Мартин, стр. 222)

(17) Волтер Робертс, “Тито, Михаиловић, и Савезници, 1941-1845”)

(18) Исто, Робертс)

(19) Исто, Робертс, стр. 227-229)

(20) Исто, Робертс, стр. 227-229)

(21) “Тито, Михаиловић и Савезници, 1941-1945”, Волтер Робертс, стр. 227-228)

(22) Исто, Робертс, стр. 228)

(23) Исто, Робертс, стр. 227-229)

(24) Исто, Робертс, стр. 227-229)

(25) Исто, Робертс, стр. 227-229)

(26) Исто, Робертс, стр. 229)

(27) Видео: “Бодље и жаоке”, Интервју: Драган Крсмановић, 01/21/14)

(28) “Тито, Михаиловић и Савезници, 1941-1945”, Волтер Робертс, 229)

(29) Prof. L. M. Kostic, “Komunisticko taksiranje naroda Jugoslavije”, Toronto, 1969, str. 406-407; Ivan Mestrovic, “Uspomene na politicke ljude i dogadjaje”, Buenos Aires, Argentina, 1961. Из “Документација о злогласном фратру Крунославу Драгановићу”, Душан Буковић, Телеграф, Новинар.де, 01/09/14)

(30) “Katolicka crkva u Jugoslaviji”, Hrvatski tjednik “Danica”, od 29 rujna/septembra 1971, Chicago, Illinois; Isto: Ante Jeric, “Svica”, broj 135, Dalmatian publishing company, New York, 1971, Из “Документација о злогласном фратру Крунославу Драгановићу”, Душан Буковић, Телеграф, Новинар.де, 01/09/14)

(31) “A Nation’s Fight for Srvival”, New York, 1943)

(32) Ерик Томас Честер, “Скривена мрежа” – Eric Thomas Chester, “Covert Network: Progressives, The International rescue Committee, and the CIA”, Armonk NY and London: M.E. Sharpe, 1995, pp. 160-183, quoted by Daniel Brandt, “Journalism and the CIA: The Mighty Wurlitzer”, NewsLine, No. 17, April-June 1997, page 2 of 11)

(33) Милослав Самарџић, Историчар: “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, IV том, НИП, “Погледи“, Крагујевац, 2007, стране 67-76, [87])

(34) “Контролисани хаос: Балканска методика”, Др. Јелена Гускова, “Глас Русије”, 02/19/14)

(35) Макдауел, “Стрељање историје”)

(36) Др. Смиља Аврамов, промоцијa књиге Карлхајнца Дешнера, “Политика римских папа у XX веку”)

(37) Проф. др С. Живановић: “Поводом вести да ће у Сарајеву бити подигнут споменик папи Јовану Павлу II”, Борба за веру, 03/25/14)

(38) “Прошлост уопште није прошлост”, Аутор, Новинар.де, 03/24/09)

(39) “ЦИА: Ватикан пружио уточиште Павелићу”, Д. Вукотић, Борба за веру, 0424/14)

(40) “Истина о геноциду закопана у Ватикану”, М. Ђурић, Новинар.де, Вести, 05/03/07)

(41) “Бозанић: Ништа не може зауставити канонизацију Степинца”, “Тањуг”, “Борба за веру”, 04/22/14)

(42) “Шта је рекао Туђман уочи Олује”, Новинар.де, 04/25/07, Мондо, Хрватска телевизија (HTV)

Извор: ВИДОВДАН