Тајна Голог отока: Претеча трговине – шверца и Удбина фабрика новца

Мит да су затвореници на Голом отоку само туцали камен је само један који влада о овом најпознатијем логору у време СФРЈ.

Деценијама се Југославијом ширила прича да се у логору на Голом отоку туцао камен. Данас се, међутим, показује да то увелико није било тако.

Комунистички режим је логор у доба хладноратовске блокаде са Истока и Запада претворио у исплативи економски пројекат који је Југославији доносио значајне девизе.

А ни генерал Удбе Јово Капичић никад није био шеф Голог отока, како се тврдило, него га је само трипут посетио као Ранковићев помоћник.

Историчар Мартин Превишић са Филозофског факултета у Загребу на јесен ће објавити књигу о вишегодишњим истраживањима у Хрватском државном архиву у Загребу и Архиву Југославије у Београду.

Уз стотине докумената о Информбироу и Голом отоку, као и досијеа логораша, Превишић је прикупио сведочанства 40-ак затвореника.

А и неколико високих службеника Удбе. Јово Капичић, првоборац НОБ-а из Црне Горе, а после дипломата, говорио је да четири године након рата међу комунистима није могло бити компромиса.

Слично је рекао и у документарцу Дарка Бавољка. Резолуцијом Информбироа из 1948. у Букурешту Тита су оптужили да се приклања империјалистичким силама.

„Позвали су народе Југославије да сруше режим Тита и слуге империјализма. И кад неко такав дође на село и стане причати о великој Русији и тражити да се иде Стаљину… Штa смо могли урадити? Па ми смо чекали рат!“, објаснио је Капичић.

Стигла је наредба секретара унутрашњих послова Александра Ранковића. „Назвао ме је: ‘Јово, имаш један посао, узми неколико људи, једног геолога и иди у Далмацију. Има једно остврце које се зове Голи оток’“, описао је у филму. За раздобље од 1948. до 1956. Превишић је открио да је кроз Голи оток прошло 13.000 затвореника који се нису прилагодили на партијску лојалност.

Умрло их је око 300, највише од епидемије тифуса 1951. Заједно са логорима на острвима Свети Гргур и Угљан, затим Билећи, Столцу и Рамском риту, те затворима у Пожаревцу и Старој Градишки, Превишић је дошао до броја од 15.377 затвореника и 399 умрлих. Превишић налази и практични аргумент за потврду тих бројева:

„С обзиром на то да је у баракама живело по 250 људи, то значи да је на Голом отоку могло у исто време бити максимално око 4300 људи, као што је и било у лето 1951.“, рачуна Превишић.

После 1956. логор су претворили у обичан затвор. Следећи мит који је Превишић оборио јесте да су тамо логораши само разбијали камење.

Али режим није био тако непрактичан и логорски систем био је направљен као издашан бизнис. Удба је основала низ радионица и индустријских погона, каже Превишић, у којима су логораши производили намештај, табакере, муштикле и сличне производе.

Поузданији логораши су на Велебиту секли стабла и жичаром их превозили до обале, а потом бродовима до стругаре на острву, где су дрво обрађивали и на крају слали у Италију.

За производњу шљунка, такође за Италију, имали су велику дробилицу камена. У бродоградилишту су поправљали мање бродове и израђивали различите челичне конструкције, а након 1953. покренули су и производњу терацо плочица.

„Разбијали су они и камен, али само док би их присиљавали на ревидирање политичких ставова. Логораши су сво време зарађивали за државу, што и није чудно. У доба сукоба Тито–Стаљин Југославија је била у изолацији са Истока, а једно време и са Запада. Није било девиза и неко их је требао зарађивати. Сви послови одвијали су се преко Удбиног ‘предузећа Мермер’, које је преко испоставе у Ријеци, где је чак постојао Удбин салон, организовао се легални државни шверц камена, дрва и намештаја из Југославије према Италији. Само на дрвету у једном су полугодишту зарадили око 700.000 данашњих долара“, истиче Превишић и додаје да се многи логораши сећају како су на Голи оток у доба изолације долазили бројни италијански бродови, као на пример Сатма, у који су утоварали дрво, туцаник и други материјал, а потом све то одвозили у Италију.

Извор: ПРАВДА

Везане вијести:

УШЛИ СМО У ЛОГОР – ГОЛИ ОТОК: Ево како су РОБИЈАШИ у њему сахрањивани! (ФОТО)

Живот се разбио о камен