Zločin Архиве - Страница 4 од 170 - Јадовно 1941.

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

9. октобар 2025.

Навршило се осам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Ђурђица Драгаш: Повратак кући

9. октобар 2025.

Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Сама сам…. Слушам птице… Питају ме где сам била до сад… Ћутим… Пружам руке ка небу, чини ми се да додирујем ивице облака.. Осећам њихову паперјасту мрежу под прстима. Смеше ми се, нестални, нежни, далеки.. Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Корачам кроз дивље траве, купине ми се пењу уз ноге… Милујем њихово трње… Неболно је, као да само жели да му будем близу, да осети људску кожу, топлоту, ритам мог срца .. Пита ме где сам била до сад… Плачем.… Чујем чекрк са бунара… Трчим…жељна, срећна, опијена.. Чека ме канта пуна воде… Не размишљам, не питам…пијем, гасим

Ослобођени Јасеновац

8. октобар 2025.

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а

Ђурђица Драгаш: ТАМО

3. октобар 2025.

Тамо у крају моме црвени се јабука и кућу чува. Шипурак на сунцу спава.Тамо у завичају мирише сои самује пожутела трава. Облацима ветар размазује небо.Тамо у крају моме црвени се јабукаи кућу чува.Кућу без зидова, без крова и врата.Кућу срцем отемељену,душом озидану,сећањем покровљену. Спушта се јесен низ двориште.Тамо у завичају још мирише земљаи корита жедна чекају кишу.Бура односи трагове лета,вечна и снажна,невеста камена. Заћи ће сунце.Тамо у крају моме умреће на модрим врховима Велебита,црвено попут кајања.Умреће да би се родило опети сенке заробило наше..Испред кућебез зидова и крова. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Анђелија Симин: СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА У ВЕЛИКОМ РАТУ

3. октобар 2025.

Данас смо сведоци све већег помињања српских цивилних жртава из Другог светског рата, посебно оних страдалих у логорима НДХ, међутим српски народ имао је подједнако велике цивилне жртва и у Великом рату, који су исто тако страдали у логорима, живи спаљивани или сакаћени, жене силоване,… Међутим о њима се ништа не зна, не учи се у школама, нити се помињу у медијима. Ко су дакле те жртве? Фридјунгови документи и рат пре рата Да би повела рат против Србије, Аустроугарска је морала свом народу да објасни његову неопходност, овај посао препуштен је пропагандном одељењу министарству спољних послова Аустроугарске. То је рађено разним аферама у друштву, преко Царинског рата и афере

Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

2. октобар 2025.

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација

Штрбац: До сада процесуирано око 4.000 особа у Хрватској за ратне злочине

1. октобар 2025.

Директор „Веритаса“ Саво Штрбац изјавио је да је до сада процесуирано око 4.000 особа у Хрватској за ратне злочине међу којима је три одсто припадника хрватских оружаних снага, док су остало припадници ЈНА и некадашње Српске војске Крајине, као и неколико функционера. Штрбац је навео да Хрвати, не смањујући број процесуираних потврђују свој државни наратив да су ЈНА и домаћи Срби извршили агресију заједно са Србијом на Хрватску преко тих пресуда. – Они на тај начин доказују. Није важно, да ли је неко починио заиста то зашто га терете, већ је њима најбитније да то квалификују као ратни злочин. Важно је да се што више људи терети за ратни злочин

Душан Марић: Врисак мале Мирјане

30. септембар 2025.

Овако су муџахедини силовали и убили деветогодишњу српску девојчицу. Могу ти причати колико хоћеш, лакше ми је кад причам, као да чемер из себе избацујем, али ти своју патњу, свој ужас од живота који живим, не могу описти. То се, брате мој рођени, не описује. То несрећник којем је од Бога суђено да буде несрећан доживи и однесе са собом у гроб. Овако своју исповест почиње Рада Драгићевић из Доње Биоче код Илијаша, која је 28. децембра 1992. године гледала како јој муџахедини силују а затим убијају деветогодишњу ћеркицу Мирјану. – Не знам да ли ми је теже кад мислим на те тренутке и као да и сад слушам врисак

У име части – говор мајора Милана Тепића

29. септембар 2025.

Милан Тепић jе био маjор и последњи одликовани хероj Југословенске народне армиjе (ЈНА). Рођен jе у Комленцу, селу покраj Козарске Дубице у Републици Српскоj, 1957. године. На почетку ратних сукоба у Хрватскоj, 29. септембра 1991. године, маjор Милан Тепић се нашао опкољен са своjим воjницима у складишту оружjа, у селу Беденик надомак Бjеловара. Уз њега су били махом младићи на одслужењу воjног рока. Ратна деjства хрватских паравоjних формациjа, „Збора народне гарде” (Зенге), приморала су их да се повуку у воjно складиште. После неуспелих преговора, на маjору Тепићу jе остало да донесе одлуку од коjе су зависили животи младића и судбина jедног од наjвећих складишта наоружања ЈНА на териториjи Хрватске. Одлука коjу

Ја весело испијам чашу горчине и бола, али верујем да ће клеветници од Бога примити награду

29. септембар 2025.

Опроштајно писмо породици, које је свештеник Драгослав Обућина 23. априла 1945. године написао у затвору ОЗНЕ у Kраљеву, непосредно после суђења, а пред погубљење, његовој породици стигло је после 10 година – 2. маја 1955. године. Писмо је данас у власништву породице Ђорђевић, а у њему Драгослав пише својој супрузи: „Моја љубави, моје Јелче и децо моја, Милошу и Дракче моје! Нека вам је Бог у помоћи, нека вам само он помогне на вашем тешком судбинском путу. Ноћас, тј. прошле ноћи, уз дреку тица злослутница, чух глас смрти. Значи да више никада нећу бити срећан да вас гледам и да уживам у нашој срећи коју желим вама, пошто сам ја

ПРИЈЕ 77 ГОДИНА УСТАШЕ ПОЧИНИЛЕ СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН НАД СРБИМА БИЛОГОРЕ

28. септембар 2025.

У суботу, 28. септембра, навршава 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је Срни да су усташе у селима поубијале готово све које су затекле. „Убили су 500 људи и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ти људи били православни Срби“, истакао је Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи.

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Басташић: Памтимо страдање Срба Котара Грубишно Поље у ери Покоља!

27. септембар 2025.

Навршава се 83 године од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Котара Грубишно Поље, углавном жена и дјеце. Погледајте обраћање сада већ покојног Милана Басташића, оснивача удружења Јадовно 1941. 28. септембра 2012. године и Душана Басташића, оснивача и предсједника удружења Јадовно 1941. код споменика над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини 28. септембра 2019. године. На истом мјесту, 28. септембра 2019. године: Везане вијести: Приредио: Душан Басташић

Немања Девић: Транспорт смрти ка логору Јадовно

27. септембар 2025.

Добротом и сагласношћу историчара др Немање Девића, преносимо дио његовог научног рада „ПОГРОМ НАД СРБИМА У ЈАЈЦУ 1941. ГОДИНЕ“ објављеног у „Тематском зборнику“ 10.9.2025. Власти НДХ у Јајцу су и током јула 1941. деловале неометано, у пуном капацитету. Амбиције су им биле високе, и даље су ишле у сусрет „решавању“ српског питања. Према цитираним дневничким записима фра Јозе Маркушића, тих дана „на конференцији у опћини говори се о добровољцима на Русију, као и да ће се одузети бивша кметовска земља, рекоше само Србима, те повратити власницима, а нешто дати и сиромашним“. На српски празник Петровдан, 12. јула, у дневнику фрањевца уписано је да су „два камиона пуна православних парока са

Истина из земље која није могла да ћути… Због чега то данас побијају и тај број десетоструко умањују?

27. септембар 2025.

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Пише: Ђорђе Бојанић Он је као члан комисије за истину о логору у Јасеновцу тврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5 км, али је убрзо онемогућен рад Комисије. Никада није утврђен тачан број страдалих од стране комисије. Процене академика Србољуба Живановића биле су и преко 700.000 страдалих. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89.000 до максимум 130.000 жртава, велико је питање

У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта

25. септембар 2025.

ДОКУМЕНТ О ЈАСЕНОВЦУ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА Пише: Никола Милованчев У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке.”. С обзиром на то да је, пре тога, један од историчара у својем излагању говорио о 100.000 јасеновачких страдалника (проф. И. Голдштајн), јасно је на шта г. Ћулибрк мисли када каже „набацивање жртвама”. Са чуђењем могу да констатујем да се на ове симпозијуме под окриљем наше СПЦ у Загребу (било