Zločin Архиве - Страница 158 од 175 - Јадовно 1941.

Избјегличка прича

6. март 2019.

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке

Kладово: Неуспеле диверзије на Ђердапу, једну је осујетио сам кнез Павле

6. март 2019.

Пред ширење пламена рата на југоисток Европе, енглеска обавештајна служба врбовала је двадесетак дунавских спроводника бродова у Ђердапу, углавном из Текије и Kладова, да напусте свој посао и тиме онемогуће или знатно отежају ђердапску пловидбу. Ипак, ни напуштањем рада на пословима спровођења бродова кроз ђердапски теснац, нити оштећењем пловидбеног канала Тахталија, реон Доњег Милановца 1939. године, уз потапање два танкера натоварена петролејом, пловидба Ђердапом немачких бродова који су из Румуније превозили нафту није озбиљније угрожена а сарадници Енглеза скупо су платили свој договор. Немци су их ухапсили, депортовали у логор на Бањици, а потом у логор Kорген у Норвешкој. Преостала ангажована лица безуспешно су покушала да запрече Дунав потапањем пар

Породице Срба убијених на КиМ: Плашимо се пристрасности суда

5. март 2019.

Породице Срба убијених на КиМ састале се са представницима хашког правосуђа због бројних нејасноћа. Трифуновић: Основале га земље које су признале једнострану независност Косова Упркос очекивањима да Специјални суд за ратне злочине које су починили припадници тзв. Ослободилачке војске Косова одговори својој намени, из Удружења породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији истичу бојазан да би рад овог суда могао бити политичке природе. Осим примедаба на одуговачење са почетком рада и промене неколико тужилаца, Милорад Трифуновић, координатор Удружења киднапованих Срба на КиМ, боји се пристрасности у његовом раду, поготово што су, како подсећа, Специјални суд за злочине ОВК основале земље које су, каже, признале једнострано проглашену независност Косова.

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Devastirani_spomenik_pobijenim_zrtvama_na_Krupi_kod_Draceva.jpg

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

5. март 2019.

Убиjено jе више од 70 Срба из Драчева, Сjекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колоjања, Церовице, Вишића и поjединаца из других места. Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодноj земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у Драчеву су живели само Срби и муслимани. Данас jе то велико и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском Покољу 1941, а 1992. су протерани са своjих огњишта, док су им материjална добра опљачкана или уништена. Хрвати из Драчева, похапсили су пред Видовдан 1941, све своjе комшиjе Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После

Обиљежавање 23 године од егзодуса сарајевских Срба 16. марта

5. март 2019.

Двадесеттри године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене 16. марта, а програм ће почети на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу одавањем почасти погинулим борцима и полагањем вијенаца, најавио је данас помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. Граонић је рекао да ће програм почети у 12.00 часова, а у Цркви Светог Георгија на Равној Романији у 13.00 часова биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани својих простора. Он је навео да је на данашњем састанку са руководством града Источно Сарајево, начелницима општина у саставу града и борачких организација договорено да 16. марта у 14.00

Шпански медији величају дивизију која је учествовала у опсади Лењинграда

5. март 2019.

Један од најпопуларнијих листова у Шпанији „ABC“ објавио је чланак о „херојској“ борби „Плаве дивизије“, која се за време Другог светског рата борила против СССР-а на страни Вермахта и која је учествовала у опсади Лењинграда, а њене војнике су окарактерисали као „неустрашиве и храбре борце“. Како се наводи у публикацији, шпански војници, „који су пркосили смрти и храбро подносили оскудицу „достојно су се борили“ против Црвене армије „у најтежим условима“. Лист наводи да се шпанска дивизија посебно истакла 1943. године током борби код Волхова, када су њене јединице учествовале у „опсади Лењинграда“. „У Красном Бору, предграђу Лењинграда, 5,9 хиљада лако наоружаних шпанских војника морало је да одбије снажан напад 38

Шпански лист сажаљева нацисте који су бранили Берлин

4. март 2019.

Шпански лист ABC објавио је чланак у коме новинар Мануел Виљаторо сажаљева војнике Вермахта који су се борили у бици за Берлин. Према речима Виљатореа, на почетку битке за освајање главног града Трећег рајха на страни Фирера је било око 800 хиљада војника. Он је навео да су већину војске чинила сиромашна деца, коју су намамили у „хитлерјугенд“ помоћу лажних обећања славе и империјалне будућности Немачке. „Ти мали војници марширали су заједно са хиљадама стараца, које је обучила војска преживелих јединица“, пише Виљаторо. Он такође критикује совјетску тактику ратовања. „Позната наредба № 227 или ’Ни корак натраг!‘ доказује да је Стаљин због својих циљева без оклевања слао у смрт хиљаде војника“, сматра новинар. Подсетимо, средином фебруара је у истом

Љубиње: Обновљена спомен-капела Пандурица

4. март 2019.

У јами Пандурици страдало је 36 Љубињаца, а у јами Јагодњачи на Ржаном Долу, више од двије стотине угледних Срба Поповог поља и околине. Потомци страдалих учитеља Николе Перушине и свештеника Божидара Шаренца, за информацију о вандализму сазнали су из програма РТРС, и одлучили су да финансирају обнову капеле на Пандурици. – Нисам увјерен да ли је то чин вандализма, који је резултат национализма, или је економски вандализам, али ме погађа да се људима, који су на тај начин дали животе, још увијек дешавају овакве ствари – рекао је унук страдалог учитеља Николе Перушине Зоран Перушина. Стратишта су дио локалног и ширег националног идентитета. Међутим, немају дефинисан статус историјског спомен подручја.

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

ИСПОВЕСТИ: Oца убили фолксдојчери а Немци му спасли живот

4. март 2019.

Милановчанин Владета Поњавић (83) први пут прича о својој трагедији. Деда Остоја није Озни после рата проказао убицу свог сина Чедомира Трагично је, драматично и судбински иронично било детињство Владете Поњавића, 83-годишњака из Горњег Милановца, о којем он тек сада први пут прича јавно. Оца Чедомира су му 1942. безразложно убили „домаћи“ Немци, фолксдојчери, а годину после, „прави“ Немци основцу, првачићу у то зло доба, спасавају живот од најцрњих богиња! Иако жалостан и револтиран због убиства сина Чедомира, деда Остоја 1946. Озни није проказао убицу, официра фолксдојчера. А могао је, знао је… Поњавиће и многе фамилије страдалника у Рудничко-таковском крају боли душа због скорих рехабилитација доказаних зликоваца фолксдојчера и враћања

Линта: HRT активно ради на рехабилизацији НДХ

3. март 2019.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да Хрватска радио-телевизија /HRT/ активно ради на рехабилитацији Независне Државе Хрватске /НДХ/ Линта истиче да је један од многобројних доказа за то и емитовање емисије „Лијепом нашом“ у којој је током музичког игроказа једна група људи наступила у нацистичким, а друга у партизанским униформама, након чега су симулирали борбу и играли у колу. Он је оцијенио да је HRT дуги низ година „једно од упоришта проусташких снага“ и константно промовише усташтво и усташке зликовце, усташе проглашава правом хрватском војском и негира злочин геноцида над српским народом Линта истиче да је на HRT-у постало сасвим нормално да се емитују пјесме познатог

Бака Љуба (88) Српкиња која живи Хрватској, 55 година није имала струју

2. март 2019.

Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине Љуба Обрадовић из Листоваче на Банији, 55 година живела је без струје, у 21. веку, у Хрватској, која је од 2013. године пуноправна чланица Европске уније. Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине, а за њу и случајеве сличне њој (читај Србе), задужена је заменица градоначелника Бранка Бакшић, која једина брине о припадницима српске националне мањине. О животу бака Љубе, која слабо види, а још слабије чује, која око главе и зглобова има завезане мараме, а на себи чак и по пет мајица због хладноће,

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Стручњаци траже помоћ премијерке

2. март 2019.

Захтев за промену у раду тела које утврђује последице НАТО бомбардовања. Стручњаци незадовољни Министарством, јер од јуна није ништа урађено Покретачи иницијативе за утврђивање последица НАТО бомбардовања затражиће да координацију Међуресорним координациним телом (МКТ), основаним јуна 2018. са циљем да испита последице НАТО бомбардовања, уместо Министарства заштите животне средине преузму премијерка Ана Брнабић и њен тим, сазнају „Новости“. Такву одлуку донела је група стручњака, на састанку у Друштву за борбу против рака, чији је предлог о потреби оснивања МКТ, упућен у јуну 2017, подржао председник Александар Вучић. Управо та подршка покренула је државне институције да реализују иницијативу стручњака – физичара, хемичара, биолога, лекара и припадника Војске Србије. – Очигледан настали

Напади на Србе у Дубровнику пре Априлског рата 1941.

2. март 2019.

И пре стварања Бановине Хрватске Срби у Дубровнику били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Српски лист „Дубровник” пренео jе из „Самоуправе” од 31. jула 1937. чланак под називом „Немили догађаjи у Дубровнику” у коме се истиче : „Послиjе прославе Мачековог имендана и послиjе jедног харангираjућег говора … проф. Мишетића, … дошло jе у ноћи до немилих демонстрациjа и разбиjање излога. Страдале су само оне радње, коjе нису извjесиле племенску заставу и коjе не сматраjу имендан г. Мачека — „државним празником”. Г. Мишетић jе приjетио како ће се пролити крв и споменуо jе Србе … Судећи по свему извjесна господа jавни и таjни провокатори желе да се опет понови 1914 година.