arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Служен парастос за 61 српског борца и цивила из Козје Луке

26. април 2019.

Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. „Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села“, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.

Јадовно-Симбол страдања Срба, Јевреја и Цигана у НДХ

25. април 2019.

Фашистоидна Ендехазија сишла је са германских територија на средње европском подручју на Балкан и омогућила свом квислингу Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело те Независне државе Хрватске, са центром у Загребу. Благослов јој је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског колеге Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих, којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то Безбожје, такође и Ислам… Према томе учењу и веровању, није Грех истребити невернике и људске створове који загађују

Потврда неког жупника из околине Купреса којом овјерава да је нека удовица са четворо чланова породице из православне прешла у католичку вјеру

Крива клетва

25. април 2019.

Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од свега онога што jе у име „Свете, Божjе, Католичке и Воjуjуће Хрватске” починила солдатеска Анте Павелића у љето 1941. године широм Херцеговине, Босанске краjине, односно у свим оним краjевима у коjима jе било настањено српско становништво и у коjима jе ваљало остварити сумануту усташку водиљу: „Или се поклони, или уклони…” Ливањски краj ниjе карактеристичан ни по поброjу жртава ни по методама коjе су примjењиване за остваривање паклене усташке идеjе чиjи jе родоначелник био др Миле Будак, да се jедан дио Срба побиjе, други расели, а остали преведу у католичку вjеру и тако претворе у Хрвате. И у Ливну

Парастос палим борцима 1. шиповачке пјешадијске бригаде

25. април 2019.

Код централног споменика у Шипову данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од формирања Прве шиповачке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Служење парастоса и полагање цвијећа код централног споменика заказано је за 12.00 часова, док је у 12.30 часова предвиђено обраћање званичника, саопштено је из Борачке организације Шипово. У 11.00 часова предвиђено је служење парастоса и полагање цвијећа на Војничком гробљу у Натпољу код Шипова. Прва шиповачка пјешадијска бригада, која је била дио 30. Пјешадијске дивизије Првог крајишког корпуса, формирана је 26. априла 1992. године. У свом саставу је имала између 1.500 и 1.950 бораца, зависно од периода. Из ове бригаде погинуло је 125 бораца, док

Др Петар Зец

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

Даница Мандрапа освојила другу награду на конкурсу о невином страдању у Јасеновцу

25. април 2019.

Ученица шестог разреда основне школе “Јован Јовановић Змај” Даница Мандрапа освојила је друго мјесто на конкурсу “Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац” у конкуренцији основних школа. На конкурс је пристигло 229 радова. Рад Данице Мандрапе носи наслов “Само ти дијете ради свој посао. Нама је Бог живот вјечни дао”. Да пише на ову тему инспирисала је честа прича њених родитеља који су јој говорили о страдању Срба у Јасеновцу као и прича њене наставнице српскога језика Наде Миљковић којој се пуно захваљује на подршци. “Kонкурс је дошао у прави час и све оно што сам запамтила написала сам у неколико реченица. Овај састав сам посветила свим

Добио шта је заслужио. Млади историчар, ђенерал Недић и кривица за холокауст у Србији

25. април 2019.

МЛАДИ ИСТОРИЧАР ГОВОРИ  Млади историчар Стефан Радојковић, у емисији „Зашто се свађамо око Јасеновца“(1), говорећи о Милану Недићу чији је квислиншки режим, по њему, умногоме крив за прогон Јевреја, нагласио је да је, после свега,  Недић ипак добио што је заслужио, тиме што је бачен кроз прозор. Зашто је, у стилу иследника ОЗНЕ, млади Радојковић ово рекао, остављамо њему на савести. Ипак, не би требало занемарити његов став о Недићу који сладострасно саучествује у Холокаусту. Зато узнастојмо да видимо шта су сами србијански Јевреји говорили о томе ко их је гонио и убијао по Србији за време Другог светског рата. Наравно, никог не ослобађајући од кривице која се научно и стручно може доказати. СВЕДОЧЕЊЕ

МИЛКА БОШКОВИЋ удата МАЉКОВИЋ: ране никад нијесу зацијелиле

Залогај смо дијелили…

24. април 2019.

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама. Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку

У Бањалуци отварање изложбе „Агресија у 78 слика“

24. април 2019.

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба „Агресија у 78 слика“ београдског Културног центра „Чукарица“, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских „Вечерњих новости“ Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из „Новости“ – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

uzeli_mu_seku1.jpg

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

24. април 2019.

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године.   Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

24. април 2019.

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Колико је било жртава у Јасеновцу

24. април 2019.

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

24. април 2019.

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

23. април 2019.

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

23. април 2019.

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА