arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Загреб Фото: Тањуг

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Српски заробљеници у Загребу 1914.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Црква Преображења Господњег у Загребу

Хрватски генерали оптужују Туђманове наследнике за лов на „усташке змије”

Група од 16 пензионисаних генерала хрватске војске оштро је критиковала политичке гарнитуре које су, како кажу, наследиле Туђмана на кормилу државе и лично поново откопали ровове, пуни жара и заноса у тражењу „усташких змија”. Њихово понашање, сматрају генерали, је несхватљиво у, како кажу, слободној, самосталној и демократској Хрватској у односу према жртвама Другог светског рата, послератног периода и комунистичког система. У отвореном писму јавности, поводом пресуде Високог прекршајног суда о употреби усташког поздрава „за дом спремни” у песми Марка Перковића Томпсона, генерали наводе да се у Домовинском рату није питало „на чијој су страни били наши очеви и дедови у 2. светскоме рату”, преноси Танјуг. Истичу да су Хрватску, поносну

Хрватски историчар Хрвоје Класић

ОСЛОБОЂЕЊЕ ЗАГРЕБА И ПАД НАЦИСТА НИСУ ОБИЉЕЖЕНИ

Хрватска није посебно прослављала ни 8. ни 9. мај, датуме на које је ослобођен Загреб, односно када је капитулирала нацистичка Њемачка, а разлог је изостанак јасног одговора на питање ко је током Другог свјетског рата био на побједничкој, а ко на губитничкој страни, сматра историчар Хрвоје Класић. Ти датуми прошли су превише мирно и недостојанствено, наводи Класић, напомињући да пораз нацизма, фашизма и њихових „локалних изведеница“ представља догађај од универзалног значаја. С обзиром на организованост, масовност, војни значај и поднесене жртве, припадници народа који су учествовали у југословенском антифашистичком покрету требали би бити посебно поносни. Хрватима би 8. мај 1945. године требао бити важан као дан ослобођења главног града Хрватске.

“Насиље на сваком кораку”

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Динамо “кажњен” због “Шугава Ријеко, пуна си Срба, не брини, Ријеко, има још врба”

Хрватски дерби одигран 11. маја ове године, између Динамо Загреба и Ријеке, није могао да прође без помињања Срба, како смо уосталом и навикли. Наиме, навијачи Динама, “Бад Блуе Боyс-и” скандирали су Ријечанима: “Шугава Ријеко, пуна си Срба, не брини, Ријеко, има још врба”, заборављајући да на клупи њиховог вољеног клуба седи управо Србин Kомнен Андрић, рођен у Новом Пазару. Четири дана касније, стигла је и казна. Дисциплинска комисија хрватске фудбалске лиге одлучила је да казни Динамо затварањем северне трибине Максимира на само једној утакмици. На ову прилично мизерну казну треба додати и могућност да до ње можда неће ни доћи. Kако Индеx.хр сазнаје хрватски првак ће се на ову

СКАНДАЛ У КИЈЕВУ: Стадион одзвањао, Украјинци и Хрвати скандирали „Убиј Србина“

На друштвеним мрежама појавио се снимак скандалозног заједничког скандирања навијача Динама из Кијева и њихових имењака из Загреба. Недавно су загребачки навијачи били у посети Украјинцима, са којима гаје пријатељске односе.   Украјинци певају убиј Србина, Динамо Кијев. Нацистички окот на делу! Усташка браћа и Хитлерова деца. pic.twitter.com/vO269kAPqJ — У-срцу-Србије (@U_Srcu_Srbije) May 12, 2019 Трибина је громогласним пљеском поздравила навијаче из Загреба, а онда је вођа навијача преко микрофона повео позив на насиље и мржњу уобличено у „Убиј Србина“. „Обавештавам вас да су дошли момци из Хрватске, навијачи ’Динама‘ из Загреба, да нас подрже да се супротставимо овим ку*вама. Ако не знате, они су веома блиски пријатељи Срба. Молим вас

Загреб сутра изриче пресуду Мањачи, а не пуковнику Лукајићу

Ружица Лукајић, супруга пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића, којег је хрватска полиција ухапсила половином прошле године због наводних ратних злочина, очекује да ће Жупанијски суд у Загребу сутра изрећи пресуду Мањачи, а не њеном супругу. „Имајући у виду чињеницу да је ријеч о политичкој пресуди и монтираном процесу, мислим да ће мог супруга осудити и да ће остати тамо јер ће то бити пресуда Мањачи, а не Данету Лукајићу“, рекла је Лукајићева Срни. Она је навела да су адвокати припремили жалбу коју ће уложити на првостепену пресуду. Лукајићева је потврдила да ће у 11.00 часова присуствовати изрицању пресуде, након чега ће посјетити супруга у затвору Реметинец, за шта је

На загребачкој манифестацији штанд посвећен усташком градоначелнику

На манифестацији у Загребу у Ткалчићевој улици, међу штандовима којима су организатори желели да прикажу старе занате, био и штанд усташког градоначелника. Реч је, како наводи регионална ТВ Н1, о штанду посвећеном кобасичару Ивану Вернеру, каснијем усташком градоначелнику Загреба, познатом по томе што је наредио рушење загребачке синагоге. Туристичка организација Загреба рекла је тим поводом да нису знали нити им је било пријављено постављање штанда са именом озлоглашеног градоначелника. „Удружење Легенде Загреб пријавила је пројекат Адвент Стара Ткалча Туристичкој заједници града Загреба са жељом оживљавања старих загребачких заната попут клобучара, бријача, бачвара, урара, кобасичара, итд. Приликом провере пријављеног пројекта и утврдили смо да се у њему име Ивана Вернера нигде

Недељковић: Пркос и страдање соколског старосте др. Отона Гавранчића

Др. Отон Гавранчић, рођен 1881. био је адвокат, народни посланик, заменик старешине Савеза Сокола и масон. (1) Као млад правник ступио је у редове Хрватског сокола. Марљиво је похађао соколске вежбе. После завршених студија, вратио се у завичај Вировитицу. Ту је одмах приступио оснивању соколског друштва. На оснивачкој скупштини изабран је за другог заменика старешине. Хисторија рада бјеловарске жупе била је уско везана за име др. Гавранчића, који јој је посветио сву своју пажњу као вежбач и као просветни радник. Крајем Првог светског рата преселио се Гавранчић у Загреб. Ступио је у друштво Соко I, а његова супруга Милка Гавранчић је кумовала при освећењу заставе друштва. Гавранчић је заједно са

Због расистичког понашања навијача затворен „Максимир“

УЕФА је данас казнила загребачки „Динамо“ суспензијом „Максимира“ на двије наредне европске утакмице, од чега другу утакмицу условно на период од двије године, због расистичког понашања навијача на првом мечу осмине финала Лиге Европе 7. марта против „Бенфике“ из Португалије.   Из УЕФА је саопштено да је „Динаму“ изречена новчана казна у висини од 47.000 евра због бацања петарди и других предмета, као и блокирања степеништа на стадиону. Због расистичког понашања навијача „Динамо“ је кажњен са 20.000 евра и једном утакмицом без публике, а уколико се сличан прекршај понови у наредне двије године, аутоматски ће још једну утакмицу играти пред празним трибинама. Извор: СРНА

Слободан Лалић : Одгој мисаоних бића

Равнатељ Српске православне гимназије у Загребу: Веома сам задовољан постигнутим, а посебице успјехом наших ученика Ове године Гимназија навршава 14 година рада: какве закључке извлачите из досадашњег искуства? С обзиром на то да је идеја о оснивању школе утемељена на жељи блаженопочившег митрополита Јована да Црква помогне својој заједници, тј. да растерети родитеље финанцијских оптерећења везаних уз школовање своје дјеце, рекао бих да су та хуманитарне и хуманистичке замисли и даље основе наше Гимназије; с доласком митрополита Порфирија, те су квалитете унапријеђене, а потакнуте су и друге вриједности. Kолико год било могуће, у свом раду чинимо све не бисмо ли надишли концепт по којем се ученика ‘тренира’ да прати наставу

ХРВАТИ ОДБИЛИ ТУЖБУ: Југобанка остала без 23 милиона евра

Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака на име дугова предузећа из те државе, пише Пословни дневник. „Југобанка“ је тужбом тражила да Хрватска надокнади дугове предузећа „3. мај“, „Вартекс“ и „Духан“, настале кроз кредите из 1985. и 1989. године, које уредно Париском клубу поверилаца враћа Србија. Тужба „Југобанке“ је из 2009. године, а поднета је на основу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.