arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

21. новембар 2025.

16. новембра навршило се тридесет и четири године од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну 1991. само зато што је Србин

18. новембар 2025.

Јован Јаковљевић имао је 51 годину када је 29. јуна1991. године мучки убијен у својој кући у Вуковару, на тадашњем Тргу Славије бб, у улици која се данас зове Ватиканска. Било је то прво убиство у самом Вуковару 1991. године, а које се може подвести под заједнички називник ратног сукоба између Хрвата и Срба, иако се службено за почетак борбених дјеловања у овом граду узима 25. август 1991. године. Његови убице, као и наручиоци убиства до данас нису приведени правди, а Слободан Јаковљевић (50), Јованов син, који данас има година готово колико и његов отац у тренутку смрти, његова мајка Зорка и пет година млађи брат Зоран још увијек чекају

Vukovarski_bluz.jpg

Трагедија у Вуковару почела српским жртвама

15. новембар 2024.

Три деценије од када су снаге ЈНА и српски територијалци протерали хрватске паравојне снаге из града на Вуки и Дунаву, у Хрватској се спремају да гламурозно и уз домољубни декор обележе „пад Вуковара“, а Срби жале за битком изгубљеном за дипломатским столом. Вуковар није и не може бити град херој. Може једино да буде град жртва! А истински хероји, уз 1.100 житеља настрадалих током те 1991, јесу његови становници који су преживели све страхоте у борби за голи живот. Данас ће се сви они, као и читав свет, сетити како је пре тачно 25 година завршено тромесечно систематско уништавање града. Трагедију једног града Хрвати су вешто искористили да добију признање

Поновљени вандализам на православном гробљу у Вуковару

11. јануар 2023.

На православном гробљу у Вуковару непознати починилац или више њих уништио је неколико надгробних споменика. Пише: Маја Милановић Неколико грађанки Вуковара које редовно обилазе споменике својих предака на старом православном гробљу у Вуковару приметиле су да је неколико надгробних споменика оскрнављено и порушено. Председник Заједничког већа општина из Вуковара Дејан Дракулић, вуковарски свештеник Саша Кузмановић и заменик градоначелника Вуковара и председник градске организације СДСС-а Срђан Колар у понедељак, 9. јануара, обишли су уз присуство полиције наведено гробље са жељом да починилац што пре буде пронађен. – Данас смо овде дошли на православно гробље где је по сазнањима наших суграђанки три или четири споменика насилно порушено. Међутим, када смо дошли видели

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: „Новости“ су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

17. новембар 2022.

У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

25. децембар 2020.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

8. децембар 2020.

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

Саво Штрбац: Раја из Вуковара

16. новембар 2020.

Упознао сам и Ивана Атанасијевића, званог Ико (1961), од оца Хрвата и мајке Српкиње, који је ратовао на српској страни. На „Овчару” је дошао да извуче брата Мишела, који је ратовао на другој страни. У последњих петнаестак година, на различитим местима и у различита времена, упознао сам ратнике из Вуковара са обе стране фронта, који су пре рата деведесетих живели у истом крају, већина и у истој улици, и међусобно се познавали и дружили. Милана Ланчужанина званог Камени (1963), Србина и по оцу и мајци, упознао сам на суђењу у случају „Овчара” пред Специјалним судом у Београду, које је почело 2006. Био сам његов изабрани бранилац. Оптужба га је теретила

Полиција привела седам мештана Негославаца на информативне разговоре

7. октобар 2020.

Према информацијама мештана Негославаца, рано јутрос, полиција је без претходне најаве, упала у куће неколико становника тог места, извршила претрес кућа те их с лисицама одвела на информативне разговоре, везано уз сазнања о ратним злочинима из 1991. године. Kако је потврдио начелник општине Негославци Душан Јецков, ради сео седам особа, мештана Негославаца, махом старости око 70 година. Додао је да за сада немају конкретних информација да ли су особе приведене у својству сведока или осумњичених за поједина кривична дела. Јецков је истакао да се ме слаже са начином на који је поступљено у случају привођења додајући да то изазива страх међу становницима општине. “Свако ко је одговоран за било који

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24. септембар 2020.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Сећање на жртве рата деведесетих

29. јун 2020.

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата. Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо. У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на

Оскрнављен Спомен парк Дудик у Вуковару

31. март 2020.

Спомен парк Дудик у Вуковару ишаран је различитим врстама графита, порукама мржње и фашистичким симболима. Извор: Извор: Срби.HR ; Аутор: Никола Милојевић – март 30, 2020 НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Меморијални комплекс Дудик свечано је отворен 1980. године и представља рад академика Богдана Богдановића који се састоји од пет камених бакљи окружених цветовима. Подигнут је у знак сећања на најмање 455 стрељаних припадника народноослободилачког покрета и цивила из Срема и источне Славоније

Филм “Крст над јамом” у Вуковару 11. марта 2020.

11. март 2020.

Удружење медијских радника српске националне мањине “Орфелин” из Вуковара, у сарадњи са Српским културним центром Вуковар, организује премијерно у Хрватској пројекцију дугометражног документарног филма “Kрст над јамом”. Филм је снимљен у продукцији Удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке, а говори о страдању Срба у НДХ током Другог светског рата. Пројекцији, која ће бити одржана у среду, 11. марта 2020. године у просторијама СKЦ-а у Вуковару, Еугена Kватерника 1 од 19 часова, присуствоваће и аутор филма и председник удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Пројекцију подржава Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару. Улаз је слободан. Пројекат је суфинансиран од стране: Извор: RADIO DUNAV

Први пут послије тридесет година – литија Срба центром Вуковара (ФОТО)

23. јануар 2020.

Први пут од рата, послије око 30 година, православна литија је у недјељу прошла улицама Вуковара. Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града. Литија је на улице извела више стотина Срба који су, послије готово три деценије, своје молитве изнијели из храма под ведро небо. – Колону, која се послије освећења крста вратила у цркву, обезбјеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду – каже замјеник градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и

По којим параметрима се крај југословенства десио у Вуковару а не у Словенији, Сплиту или Јасеновцу?

20. новембар 2019.

Свака мржња је лоша. И свака порука која је никла из мржње, па и она „мржња која је одговор на мржњу“ такође је лоша, али особито и највише – она мржња која је за резултат имала стотине хиљада мучених и звјерски убијених, као што је случај са хрватском и усташком. Пише: Лука Радоњић Реакција на текстове из јучерашњег издања дневног листа „Данас“ („Југословенство је пало са Вуковаром“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/jugoslovenstvo-je-palo-sa-vukovarom/ и „Како нас мрзе и како ми њих мрзимо“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-nas-mrze-i-kako-mi-njih-mrzimo/) У циљу пружања доприноса опстанку штампаних медија, а и због константне приче о угрожености слободе медија у Србији, у последње вријеме чешће купујем “Данас” него “Политику”. Па ћу као читалац мало и да их

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА