arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

По хрватској потјерници Пољаци ухапсили Србина из Грубишног Поља

У  петак 17.10.2025. је у Пољској полиција ухапсила Србина Живка Загорца сина Душана, рођеног 1946. године у Турчевић Пољу (РХ), с пребивалиштем у Лештанима, општина Гроцка, због наводно почињеног ратног злочина у току 1991. године. Према Веритасовим, сазнањима ухапшени Живко Загорац живи у Канади од 1992. године и посједује канадско и држављанство Републике Србије. Ухапшен је приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду. Жупанијско државно одвјетништво у Загребу подигло је 21. априла 2025. године оптужницу пред Жупанијским судом у Загребу, против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Двадесетдругог  јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле су агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија под кодним називом “Масленица” извршена је у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније.У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Горњим Граховљанима 29.12.1991.

Крајем 1991, након повлачења припадника територијалне одбране са ширег подручја пакрачке општине, у страху да им се не понови 1941, већина српског становништва напустило је своја огњишта склонивши се у Србију, Босну или дијелове пакрачке и окучанске територије, које су још биле под српском контролом. У неким селима, међутим, мањи број, углавном старијих мјештана, одлучио је да не напушта куће, надајући се да им нико неће наудити јер никоме нису учинили зло или какву неправду. Припадници Збора народне гарде (ЗНГ), паравојске у то време још непризнате државе Хрватске, 29. децембра 1991. у рано јутро ушли су у Горње Граховљане, опколиле село и сакупили све житеље, њих 18 (16 из Горњих

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”. Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција „Олуја“, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар „Веритас“. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

На данашњи дан почео егзодус Срба из Западне Славоније

Из Западне Славоније је на данашњи дан прије 29 година у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” за само 36 сати протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Хрватске оружане снаге су под кодним називом “Бљесак” 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН /УНЦРО – Сектор “Запад”/. Против западнославонских Срба, односно око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући “штићенике” на милост и немилост агресору,

„Веритас” чува истину о 8.500 страдалих у Хрватској

Убице у највећем броју случајева нису процесуиране. База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац. Он је навео случај Анђе Катић (дјевојачки Мељанац, 73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Саво Штрбац: Коме је и зашто хрватска влада отписала дугове

Влада Републике Хрватске је на 274. седници, одржаној 28. децембра 2023. године, усвојила Одлуку о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима. Информација о усвајању ове одлуке под истим датумом објављена је на службеном сајту хрватске владе, на којем је објављен и предлог текста одлуке. „Веритас” је дан касније на свом сајту објавио вест о усвајању и текст поменуте одлуке, док хрватски медији првих девет дана ни слова нису посветили овој одлуци. Тек 5. јануара 2024, на порталу бранитељског форума, под насловом „Влада опрашта дугове припадницима српске националне мањине на име изгубљених судских спорова против

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршило се 32 године од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

Свијеће

„Веритас“: Прогон Срба са Билогоре 32 године без казне

Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године, али за то вријеме за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос 10“, Документационо-информациони центар „Веритас“ истакао је да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља. „Веритас“ у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома. На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41

Тридесет двије године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

Навршило се 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, на основу писане наредбе државног органа, првој и јединој те врсте у Европи након Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима. Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“. У наредби, коју је као

Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који

Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава

Из Документационо информационог центра „Веритас“ саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Рапублике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.083 цивила /71 одсто/, од чега су 424 /28 одсто/ жене, саопштено је из овог центра поводом Међународног дана несталих – 30. августа. Из „Веритаса“ је указано да је највише несталих, њих 750, у посљедњој ратној години, док је међу несталим, за којим се још трага 607 оних који су погинули на самом почетку рата. – Више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.