ustaše Архиве - Страница 101 од 114 - Јадовно 1941.

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Усташки графити у Сплиту

2. мај 2019.

Усташки графити којима се позива на убијање Срба осванули су у центру Сплита, јављају хрватски медији. Зидове зграда у Улици Петра Иљича Чајковског исписани су са: „СС“, „Србе на врбе“, „Нож, колац, Јасеновац“, „Србосјек сиче, четник виче“, уз усташко „У“ којем је додат крст. Хрватски портал „Индекс“ чак објашњава да је „србосјек“, како наводе, „назив од миља за иновативни нож на рукавици који је усташама омогућавао учинковитије клање“. Улица у којој су исписани графити, како се наводи, налази се мање од 100 метра од сједишта „Tорциде“, Клуба навијача сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“. Због транспарента „Максови месари“ на утакмицама, ове је сезоне два пута била затворена сјеверна трибина сплитског стадиона на

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

1. мај 2019.

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

Милованчев: Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?

1. мај 2019.

Задњих дана априла о.г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Полемика је скренула пажњу јавности а можда је и добро да је тако, да једном видимо где смо и по овом питању. Покушаћу да будем објективан јер нисам био заговорник прихваћања појма Покољ као најбољег решења

Кукољ: Младе генерације никада не смију заборавити јасеновачке жртве

30. април 2019.

Предсједник Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке Добрила Кукољ поручила да младе генерације у Републици Српској никада не смију заборавити жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. „За историју кажу да је учитељица живота, зато је важно да младе генерације добро познају своју историју да би сачували од заборава страдање Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у систему усташког логора Јасеновац и да не дозволе да се овакво зло понови било коме“, рекла је Кукољева Срни поводом предстојећег обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини. Кукољева је закључила да савремени свијет више не смије

Помен за страдале у Пребиловцима

29. април 2019.

У Пребиловцима код Чапљине, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије служио је литургију за Васкршњи понедјељак и помен за све страдале из овога српског села за вријеме Другог свјетског рата. Усташки злочин над српским народом у овом селу један је од најмонструознијих у историји човјечанства. 1941. године, усташе су за само неколико дана убиле више од 800 српских цивила, већином дјеце. Извор: РТРС

Бојанић: ШТА ИМА ЛОШЕ У ТОМЕ ДА СЕ ИМЕНУЈЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА И КОМЕ СМЕТА ТЕРМИН ,,ПОКОЉ“

29. април 2019.

Није ми јасно, у чему је проблем код појединаца да негирају термин „Покољ“ као одредницу за злочин над Србима у НДХ, који је покренуо Душан Басташић,главни уредник сајта ЈАДОВНО. За тај термин сагласност је добио од академика Василија Крестића и др Николе Жутића. Вероватно, главни напад је усмерен на то да Срби не добију одредницу о геноциду 1941-5, коју никада није ни имала, за разлику од Јевреја (Холокауст), Рома (Порајмос) или Јермена за 1915. У својој изјави они оптужују Басташића да је „преименовао“ , а геноцид српски никада није имао своје име, и шта је ту ,,преименовано“?! Наравно да је геноцид и ПОКОЉ, као и ХОЛОКАУСТ. Шта ту има лоше? Он само хоће да се ИМЕНУЈЕ геноцид над

Малверзације са јеврејском имовином у Сарајеву

29. април 2019.

Бивша суткиња Опћинског суда у Сарајеву Лејла Фазлагић годинама је водила имовинске спорове у којима је разбаштинила десетине власника некретнина у Сарајеву, махом Јевреја страдалих у Другом свјетском рату, пише Центар за истраживачко новинарство (ЦИН). Прекњижавала их је на себе, али и друге особе које на то нису имале право, за шта је против ње кантонално тужилаштво у Сарајеву подигло и оптужницу. Новинари Центра за истраживачко новинарство дошли су у посјед докумената у којима је бивша суткиња злоупотребљавала личне податке углавном умрлих особа, укључујући и своје најближе сроднике, прибавивши тако за себе и саучеснике најмање 19 некретнина вриједних готово пет милиона еура. Према наводима ЦИН-а, напуштена зграда јеврејских породица Циндорф,

Човјек који је 37 година трагао за истином о логору Даница – првом усташком логору

29. април 2019.

Данас је издан налог Заповједништву заточеничког логора ‘Даница’ у Копривници да препрате у Јасеновац дана 17. ХII. 1941. сљедеће затворенике: Јосипа Антонина, Фрању Белуловића, Анте Зорицу, Винка Аљиновића, Мирка Буковец, Луцију Борјан родј. Јурина, Ивана Беневолиа…”, на листи је још 39 имена хрватских комуниста и комунисткиња те 24 Јевреја емигранта углавном из Аустрије који су “предани у Загребу сатнику Лубурићу”, стоји у документу Равнатељства усташког редарства Независне Државе Хрватске који говори о логору Даница који се налазио у Дрњу, три километра од Копривнице. Био је то попис комуниста већином из Далмације који су преко логора Даница одведени у Јасеновац и Стару Градишку гдје су већином убијени 1942. године. Други документ, који Јеврејска

Хрвати уз НДХ, у партизанима ратовали Срби

29. април 2019.

Зашто врх хрватске државе упорно покушава да „опере“ усташке злочине у другом светском рату. Мачек, а не Павелић, позвао хрватски народ да подржи усташку државу, што је и учињено Од пада Берлинског зида до ових дана дешава се ревизија историје и историографије, „прање руку“ у чијој позадини је порицање злочина који су обележили готово цео прошли век. Ново ишчитавање „учитељице живота“ свело се на то да оно што се догодило – није се догодило. Да све што смо знали, више не знамо. У одмотавању овог клупка замена теза, обмана, крађа и фалсификовања докумената, удвориштва, тајних политика, завера, пропаганди… не морамо да се враћамо далеко уназад, откако се волшебно мењају кривица

Обиљежено 77 година од свирепог убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

29. април 2019.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба. „Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци“,

Усташе убјају логораше у близини Јасеновца ФОТО: MEMORIJALNI MUZEJ JASENOVAC / UNITED STATES HOLOCAUST MEMORIAL MUSEUM

Академик Живановић: Усташе су у Јасеновцу спаљивале живу децу! Постоје докази…

29. април 2019.

Усташки зликовци у логору Јасеновац убијали су Србе, Јевреје и Роме клањем и ударцима маљем, јер нису желели да троше муницију на ‘српске свиње’! Људе су живе закопавали или спаљивали у пећима, а нису штедели чак ни малу децу! Када смо ископавали остатке жртава, међу костима смо налазили и дечје цуцле, кантице за млеко, играчке… Овако у разговору за Информер говори академик Србољуб Живановић, члан Међународне комисије за истину о логору Јасеновац. Живановић је иначе антрополог, који је као члан Државне комисије СФРЈ 1964. године истраживао ово језиво стратиште. Постоје докази Професор Живановић се више од 50 година бори да истина о бруталним усташким злочинима не падне у заборав.

Сутра помен Србима страдалим у Бијелом Потоку

28. април 2019.

У Бијелом Потоку код Бањалуке сутра ће бити служен помен Србима страдалим у усташком покољу на православни Васкрс у априлу 1942. године. Помен ће бити служен код спомен-обиљежја у 12.00 часова, најављено је из Удружења „Бијели поток“ Бањалука. Из Удружења су позвали грађане да присуствују помену, а те напоменули да је за заинтересоване обезбијеђен бесплатан превоз. Један аутобус ће у 10.00 часова кренути са старе бањалучке аутобуске станице, а други у исто вријеме испред Друштвеног дома у Дебељацима. Усташе су на Васкрс, 5. априла 1942. године, мучки убиле 54 мјештана бањалучког насеља Бијели Поток, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Извор: СРНА

Сјећање на 90 жена, дјеце и стараца које су усташе живе спалиле

27. април 2019.

У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца. „Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава. „Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што

Тешко до тачног броја јасеновачких жртава

27. април 2019.

Осврнуо бих се на неколико ствари изнетих у тексту Славице Гароње Радованац насловљеном „Колико је било жртава у Јасеновцу” (објављеном 17. априла). Професорка Гароња Радованац скренула је пажњу на изнети број јасеновачких жртава током промоције књиге „Јасеновац” Иве Голдштајна (а који је наведен и у самој књизи) и изразила бојазан да ће та бројка бити прихваћена и од српске јавности, а затим изнела и своја размишљања на основу чега би тај број требало да је већи и како се он може и израчунати. Проблем са утврђивањем броја јасеновачких жртава постоји од тренутка ослобађања логора, па до данас, и један је од највећих проблема који су постојали, како у некадашњој Југославији,