ustaše Архиве - Страница 101 од 113 - Јадовно 1941.

Даница Мандрапа освојила другу награду на конкурсу о невином страдању у Јасеновцу

25. април 2019.

Ученица шестог разреда основне школе “Јован Јовановић Змај” Даница Мандрапа освојила је друго мјесто на конкурсу “Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац” у конкуренцији основних школа. На конкурс је пристигло 229 радова. Рад Данице Мандрапе носи наслов “Само ти дијете ради свој посао. Нама је Бог живот вјечни дао”. Да пише на ову тему инспирисала је честа прича њених родитеља који су јој говорили о страдању Срба у Јасеновцу као и прича њене наставнице српскога језика Наде Миљковић којој се пуно захваљује на подршци. “Kонкурс је дошао у прави час и све оно што сам запамтила написала сам у неколико реченица. Овај састав сам посветила свим

МИЛКА БОШКОВИЋ удата МАЉКОВИЋ: ране никад нијесу зацијелиле

Залогај смо дијелили…

24. април 2019.

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама. Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

24. април 2019.

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године. Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Колико је било жртава у Јасеновцу

24. април 2019.

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

23. април 2019.

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

23. април 2019.

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

23. април 2019.

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи. Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав. „Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског

Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)

Истина о логору Земун 1941-1944.

23. април 2019.

У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун. Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време, постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била

Фото: Wикипедиа / Wикипедиа Мирослав Филиповић

Зверства које су чиниле усташе да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина

23. април 2019.

Ове године навршава се 72. година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2019.

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

22. април 2019.

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Приказан филм „Завештање“ – Свједочанства о геноциду у злочиначкој НДХ

21. април 2019.

Дугометражни филм „Завештање“, сачињен од 55 свједочанства дјеце, сада људи у позним годинама, која су преживјела геноцид у злочиначкој Независној држави Хрватској /НДХ/ у периоду од 1941. до 1945. године, приказан је у биоскопској сали требињског Културног центра. Редитељ Иван Јовић рекао је да је кроз филм желио да исприча све битно што су свједоци рекли током пет година рада, гдје је путем изјава свједока и њихових видео-тестамената желио да им подигне филмски споменик као захвалност што су успјели да преживе, остану људи и послије свега не мрзе. „Велики број свједока који су преживјели геноцид први пут је јавно говорио, а један број није желио да се прикажу њихова свједочења

Митрополит Амфилохије: Јасеновац најстрашнији жртвеник у Европи

21. април 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да је Јасеновац један од најстрашнијих жртвеника на европским просторима у којем су страдала и дјеца. „То је један од оних жртвеника на којем нису полагана јагњад и овце, као што је то рађено у Старом завјету, него су жртвовани људи“, рекао је митрополит Амфилохије на синоћњем отварању изложбе „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је подсјетио да су у Јасеновцу, осим енормног броја људи, жртвована и дјеца. „Више од 20.000 имена дјеце је постало познато, оне дјеце која су заједно са својим мајкама била заклана. У Млаки, у Храму Пророка Илије, био је

Додик: Са папом и о Јасеновцу

20. април 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ће током предстојећег сусрета са поглаваром Римокатоличке цркве папом Фрањом говорити о Јасеновцу и да ће га обавијестити о градњи монументалног спомен-парка јасеновачким жртвама у Доњој Градини. – Обавијестићу га да смо предсједник /Србије Александар/ Вучић и ја одлучили да правимо велики монументални спомен парк у Градини у Републици Српској. Желимо да то буде и парк сјећања и парк мира – рекао је Додик за РТС. Он је истако да је Јасеновац велико страдање, погром, Покољ Срба тога времена, што је неоправдано потиснуто у страну. – Имамо много тема о којима треба разговарати, тако да верујем да ће то бити успјешан пут

Ковић: Не дозволити да се замагле геноциди над Србима у 20. вијеку

20. април 2019.

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је вечерас u Андрићграду на предавању „20. век геноцида над српским народом“ да је потребно да се разумије да се Србима намеће ријеч геноцид, како би се замаглили геноциди које су Срби претрпјели у 20. вијеку. „Србе оптужују Енглези да су геноцидни, а они су покушали да провуку ту резолуцију у Савету безбедности. Историја свих америчких држава коју су створили Енглези је почела геноцидом. И сада смо дошли у ситуацију да нас они оптужују да смо геноцидан народ, да нам они држе предавања о људским правима“, навео је Ковић на предавању у Андрићевом институту, у оквиру циклуса 20. вијек. Он