ustaše Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Сећање на јасеновачке жртве на амерички начин: Амбасадоркина сућут Хрватима

23. април 2026.

Никол Мекгро се док је „жалила“ жртве придружила Хрватима, не поменувши ни реч о томе да су жртве заправо Срби. Амбасадорка Сједињених Америчких Држава Никол Мекгро „одала је почаст“ жртвама Јасеновца на амерички начин. „Данас смо се придружили хиљадама Хрвата у сећању и одавању почасти свима које су усташе убиле у концентрационом логору Јасеновац. 81 годину након пробоја затвореника и ослобођења логора, Спомен-обележје Јасеновац стоји као подсећање на страдање жртава и страхоту Холокауста. Поново потврђујемо посвећеност истини, сећању и достојанству за сваку жртву“, објављено је на званичној страници Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Хрватској, уз фотографију Никол Мекгро која одаје „почаст“. Док се „моли“ за страдале, не помиње за кога

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

23. април 2026.

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

23. април 2026.

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измештени“ без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за „Новости“, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Владимир M. Банковић: Како смо остали без имена за сопствено страдање

22. април 2026.

Дати име значи повући линију, рећи да је ово део нас, да је ово нешто што памтимо као целину и што не препуштамо ни случају ни туђем тумачењу. Пре скоро деценију, а ја ту можда и грешим, па нека ми читаоци не замере, чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке изашли су у јавност са идејом о именовању геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (у даљем тексту НДХ). Њихов предлог био је израз ”Покољ”. Звучао је језиво, страшно и мрачно, али имајући у виду шта му је био задатак да именује, није могао ни бити много улепшан. Авај, у нади да ће српска јавност почети да дискутује на ту

Илија Ивановић: Тјешим се, надам, пролазим капију, много је мртвих и рањених, прескачем их а и газим по лешевима..

22. април 2026.

Поводом 81 годишњице пробоја заточеника из логора Јасеновац, подсјећамо на свједочење учесника пробоја Илије Ивановића. Одједном загрми, али сада у излазном ходнику наше зграде. Вика људи се стопи са грмљавином неба. Потрчах да видим шта се догађа. У ходнику стотињак људи проваљују излазна врата притиском тијела. Песнице уздигнуте. У понекој руци комади цигле, у једној сјекира, вјероватно нађена негдје у поткровљу. Чујем повике: – Ура, напријед другови, слобода или смрт! Врата попустише. Попуцаше. Људи као лавина кренуше трком напоље. Прегазише усташу-стражара. Пакао. Са свих околних бункера усташе отворише ватру. Стакла на прозорима пуцају. Меци фијучу изнад наших глава. Киша и даље лије. Илија Ивановић рођен 1928. године у Подградцима, Босанска

Зашто је снимак Конференције о геноциду над Србима у НДХ нестао са скупштинског Јутјуб канала? – RT Balkan

22. април 2026.

Организатори догађаја се питају да ли је посреди неажурност или намера да снимак остане затрпан само архивиран на сајту Скупштине Србије. Снимак са Међународне конференције Страдање Срба у НДХ у периоду од 1941. до 1945. године, обрисан је са Јутјуб канала Скупштине Србије да би се исправила техничка грешка и након тога није поновно враћен, указује адвокат Момир М. Радић. Организатори догађаја се питају да ли је посреди неажурност или намера да снимак остане затрпан само архивиран на сајту Скупштине Србије, а да нестане са Јутјуба. Како истиче, „доста је оних који нису срећни што се та конференција одржала и што се уопште говори о тој теми“. „Након што је конференција одржана

Басташић: Да памтимо, да никад не заборавимо

21. април 2026.

На ову годишњицу пробоја јасеновачких логораша, конференција треба дати допринос, да многи који још не знају, сазнају каквом су страшном, тешко појмљивом злочину били подвргнути наши чланови породица, наши сународници. Да они који знају да се подсете. Да будемо памтише. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се као један од уводничара обратио и др Душан Басташић. 2015. године, Народна Скупштина Републике Српске, донела је Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима. Као заинтересована страна, тада сам имао част да говорим посланицима Републике Српске уочи гласања. Нажалост морам поменути да

Ко се руга жртвама Јасеновца?!

21. април 2026.

Сваке године у априлу, када сјећања на Концентрациони логор Јасеновац добију појачану пажњу домаћих медија, сјетим се преминулог академика Србољуба Живановића, с којим сам имао част да неколико сати проведем у разговору на тераси Хотела „Босна“ у Бањалуци. Пише: Никола Деретић Довезао сам га с бањалучког аеродрома по задужењу Удружења „Јасеновац-Доња Градина“ које је било организатор више међународних конференција о Јасеновцу. За оне који не знају, академик Живановић био је члан прве комисије антрополога која је у јуну 1964. године обавила истраживања на подручју Доње Градине. Комисију су сачињавали др Вида Бродар, стручни сарадник Института за биологију Универзитета у Љубљани, др Антон Погачник, асистент Антрополошког одсјека Биотехничког факултета у Љубљани,

Сандра Благић: Душо моја, под црницом земљом, боли ли те ћутање?

20. април 2026.

Душо моја, праштај потомцима својим јер нисмо заслужили велике мученике као што сте ви. Душо моја, боли ли те неправда? Душо моја, под црницом земљом, боли ли те ћутање? Боли ли те умањивање броја покланих, недокланих, у Саву бачених мученичких душа? Боли ли те тишина у Доњој Градини? Или волиш што се чује само цвркут птица? Боли ли те што се окупимо само једном годишње да ти мученичку земљу цјеливамо? Да ли те боли што те спомињемо ријетко или скоро никако? Pијетко само пред изборе или кад се неки поени скупљају. Боли ли те кад видиш како твоје преживјеле логораше ставе у задње редове а ОНИ стоје, сједе у првим?А

Линта: Србија да оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ у Београду

20. април 2026.

Залажем се да Србија оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ са сједиштем у Београду који треба да његује културу сјећања и систематски се бори против против негирања геноцида који је почињен над српским народом на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема за вријеме Другог свјетског рата. Посебно је важно да се покрене борба за међународно признање геноцида над Србима с циљем да што већи број држава и међународних организација у својим парламената донесу Резолуције којима се овај масовни, организовани и смишљени злочин уништења нашег народа проглашава геноцидом. Злогласна Независна Држава Хрватска је починила геноцид над Србима а хрватски народ није преузео одговорност, као што је то учинио њемачки

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА ИЛИ ДАН ЗАБОРАВА…

20. април 2026.

ЦЕРЕМОНИЈЕ НИСУ ДОВОЉНЕ, АЛИ ЈЕСУ КОРИСНЕ ПОСЛЕ ДЕЦЕНИЈА ЋУТЊЕ Јуче, Република Српска обележила је Дан сећања на жртве усташког геноцида у систему логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина (а нигде нема речи СРБИ). Поставља се једно болно и суштинско питање: да ли се заиста сећамо или само формално обележавамо? Колко да изустимо и политички приграбимо неке поене. Ту нема искрене суштине, да је има Доња Градина би изгледала као Јад Вашем или нека локација у Србији која би била намењена том датуму и сећању на страдале Србе у НДХ. Добар пример имамо и музејску поставку и споменик у Старом Броду на Дрини… На обалама Саве, тамо где земља и

Горан Давидовић: Опростите нам децо и молите Бога за нас…

19. април 2026.

Били су само деца. Српска деца. 22. април, Дан сећања… не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима. Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога… То је релативизација злочина геноцида над Србима у НД Хрватској 1941-45. Опростите нам децо. Молите Бога за нас… А све нас треба да буде срамота што нисмо изградили културу сећања, и што дозвољавамо да нас идиоти праве будалама, да скрнаве ово мало сећања на српске жртве. Тако их поново убијају а нас спремају за неке нове овце за клање. Нисам желео али пошто неки изазивају да

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

19. април 2026.

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Годишњица злочина Покоља у Црном Потоку 1942.

18. април 2026.

На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на превару успjеле да убиjу 64 становника из Црног Потока и двоjицу из села Буковице коjи су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток jе потпуно спаљено. Из Буковице су убиjене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдjе су се налазиле као избjеглице код родбине. Из Црног Потока убиjена jе Милица Бакић 17, у властитоj кући. Мила Бакић 20, убиjена jе и спаљена у штали Стевана Воjновића. Јека Балабан 19, силована jе, а затим убиjена и спаљена у штали Стевана Воjновића у Црном Потоку. Милка Каjганић 28, Ђуро Колунџиjа

Милана Бабић говорила о геноциду над Србима у НДХ на конференцији у Ростову на Дону

18. април 2026.

У Ростову на Дону, по насловом „Без застарелости“ одржана је важна конференција посвећена Дану сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, трагичном догађају који се званично обележава 19. априла. Овај је дан сјећања на бол и храброст милиона цивила које су нацисти и њихови сарадници истребили током Великог отаџбинског рата 1941-1945. Прије конференције, гости и учесници су могли да виде изложбу „Југ у пламену рата“ — јединствену поставку налаза са бојног поља које је прикупио покрет „Миус фронт“. Изложба је живо свједочанство историје и сјећања на те херојске године, она помаже очувању истине о нашој заједничкој историји. Догађај је окупио представнике руског Министарства спољних послова, руководиоце националних културних организација, представнике владе и