arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија”  није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

За Српску историју говори генерал Милосав Симовић

Поштовани генерале Милосаве Симовићу, Ви сте командант Копнене војске генерал-потпуковник, хвала вам што сте пристали да дате интервју за сајт Српска историја. Драго ми је да негујете слободарске традиције српског народа и српске војске, васпитавајући младе да воле своју нацију, а поштују остале. – Генерале Симовићу, ви сте заслужни што Ниш има војни музеј, иако Београд има, а овакав нема, до сада је требао да има. Ниш има Музеј Копнене војске који не постоји у Србији и шире. Наша историја и преци то залужују, музеј где је фотографијом, документима исписана историја нашег народа и војске, коју сте уз велики труд Ви и Ваши сарадници приредили. Одакле идеја и како је

ПОКЛОН ГРАДУ НИШУ: ФИЛМ О ИСТОРИЈСКИМ, ВЕРСКИМ И КУЛТУРНИМ ДЕСТИНАЦИЈАМА ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ

Филм ,,ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“, намењен је као поклон граду Нишу од стране ученика и колектива ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша. Коначно се клапна затворила, филм ,,ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“ је завршен после више од три месеца рад. Намењен је као поклон граду Нишу од стране ученика и колектива ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша. Ова школа већ дужи низ година учествује у међународној руско-српској просветној сарадњи у корелацији између предмета историја и веронаука. Сарадња је остварена са Основном школом № 11 (МОУ ООШ № 11) из Шуjе Ивановске области (Руска Федерација). Пројекат је одобрен од стране Министарства Просвете Руске Федерације,

У ЦЕНТАР – др ЦВЕТКОВИЋ Партизани на Блајбургу стрељали војнике, а у Србији цивиле

Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић, био је Виши научни сарадник Института за савремену историју, др Срђан Цветковић.   Тема емисије била комунистички злочини на крају и након Другог светског рата. У емисији се још говорило о крвавим унутрашњим политичким обрачунима од почетка стварања модерне српске државе, разлици између обичне и тоталитарне диктатуре, броју убијених људи у партизанско-комунистичким чисткама након Другог светског рата, политичким осуђеницима и затворским условима пре и након Другог светског рата, некомунистима као грађанима другог реда у Титовој Југославији и како су политички осуђеници и свештеници радили за УДБ -у (00.01:00); о злоупотреби антифашизма у борби против идеолошких неистомишљеника,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.