arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Milan Ružić: Minut za Dobricu

31. mart 2019.

Juče nas je napustio Dobrica Erić. Na taj dan zanemela je srpska poezija, Šumadija se obukla u crninu, a Srbija je plakala za jednim od svojih najvećih sinova. Međutim, kad kažem Srbija, ne mislim na narod, već na državu. Što se tiče nas koji smo na ovom svetu ostali i posle Dobričinog odlaska, mi nismo vredni ni pet para, niti jednog jedinog slova iz Dobričinih stihova, a kamoli tolikih pesama koje nam je ostavio i koje nije mogao poneti u grob. Mi smo od njega nasledili sebe, a šta je on dobio od nas? Dobio je bedni minut na nacionalnim televizijama. Dodelili smo mu mrve svoje pažnje i zahvalnosti. Nisu

Knjiga o zlu u nama i oko nas

30. mart 2019.

Roman „Dželat“, Slobodana Gavrilovića, predstavljen je u punom Čitalištu Narodne biblioteke Užice. Ispovest partizanskog dželata Vidana iz požeškog sela Godovika, koji je tokom Drugog svetskog rata ubio „po naređenju i ličnom uverenju“ oko 2.000 političkih neistomišljenika tadašnje vlasti, a koji je u 13 navrata izbegao sopstvenu smrt, Gavrilović je pretočio u roman, realističnih i emotivnih prikaza, ukazujući na tamu u nama i oko nas. Događaji su istiniti, imena likova autentična, ali ne i njihova prezimena, a Gavrilović je objasnio da je povod za nastanak romana njegovo dugogodišnje istraživanje sudbine Živojina Pavlovića, predratnog revolucionara i intelektualca koga su komunisti streljali 1941. godine u Užicu, a koje ga je dovelo i do

Đorđe Bojanić: Roman „UVIR NA IZVIRU“, uvrstiti u obaveznu školsku lektiru… evo i zašto

29. mart 2019.

Roman Olivere Budmir „Uvir na Izviru“, je istinita ratna ljubavna priča nišlijke Slađane Stanković i ruskog oficira Jurija, promovisan je večeras u Domu vojske u Nišu, u prusustvu pripadnika Kopnene vojske i građana Niša. Roman govori o nesvakidašnjoj ljubavnoj pričiNišlijke Slađane Stanković, koja je kao dobrovoljac – bolničarka otišla na Kosmet da brani Svetu  srpsku zemlju, i ruskog oficira dobrovoljca Jurija Osipovskog, ovaj Rus je bio jedan od 17 ruskih dobrovoljaca koji su došli da bi pomogli u odbrani Kosova i Metohije. Imao je 35 godina i bio je ruski oficir, rodom iz Minska, Belorusija. Ova knjiga se čita u jednom dahu, prenosi Đorđe Bojanić.   Početak romana, autorka Olivera Budimir počinje divnim opisom Niša,

Srpske zablude: Hrvati će postati Jugosloveni

29. mart 2019.

U čudu su se naši čelni ljudi savezničkih zemalja koji nijesu krili ogorčenje što Srbi žele da prave državu sa dojučerašnjim neprijateljima (Hrvatima i Slovencima) koji su se tokom rata protiv njih borili u uniformi Austrugarske! Da li je Jugoslavija bila kobna srpska greška ili nije? To pitanje se još uvijek nalazi na istorijskom stolu i o tome još uvijek traju velike rasprave. Nakon Prvog svjetskog rata Kraljevina Srbija je bila jedna od sila pobjednica i po međunarodnom pravu mogla je u tom trenutku, u saradnji sa saveznicima, da diktira uslove poraženim podanicima Aaostrugarske monarhije i da bira koje će teritorije da uzme na Balkanu. Garancija teritorijalnog proširenja Kraljevine Srbije

Dragoslav Slović: Srbe ubijaju podele

28. mart 2019.

Prof. dr Dragoslav Slović u svojoj knjizi „Srpska karakterologija“ dokazuje. Nasušno nam je potrebno jedinstvo i suočavanje sa istinom U karakteru srpskog bića su svevremene podele. One su, vazda, bile na strani naših protivnika. Mi više, na to, nemamo pravo. Vreme je da se iracionalno suoči sa realnim. Mitovi sa stvarnošću. Ne sporim da naša prošlost ima opomenu za budućnost. Naprotiv. Ali, mi ovo vreme živimo drugačije, suočeni sa brojnim izazovima, nametnutim savremenim slikama koje traže drugačije potpise. Jasnije argumente i tačne putokaze. Mi više nemamo pravo da ih okrećemo u bespuća. Ona u kojima su Srbe ubijali mitovi i podele. Ovo je suština najnovije knjige prof. dr Dragoslava Slovića

Srbi spasili najviše Jevreja u našem regionu

28. mart 2019.

Srbija ima 135 pravednika među narodima, nosilac povelja koju dodeljuju „Jad vašem“ i država Izrael.Tokom Drugog svetskog rata sačuvali živote 230 ljudi Ko je spasao ijedno ljudsko biće, kao da je spasao ceo svet. Ovaj dirljivi natpis krasi povelju Pravednici među narodima, koju dodeljuje „Jad Vašem“, odnosno država Izrael, ljudima koji su tokom rata spasavali Jevreje. Uslov je da za to nisu stekli nikakvu materijalnu korist, kao i da nisu odgovorni za druge zločine. U Srbiji je titulu pravednika do sada ponelo 135 ljudi, koji su spasli oko 230 jevrejskih muškaraca, žena i dece, što je najviše u regionu. Jedan od pravednika je i Martina Levec, udata Marković, iz Zemuna,

Nemanja Dević je prekopao mnoge arhive u zemlji i inostranstvu

Živojin Mišić: Deco, ostavljam vam samo čast

28. mart 2019.

Gospodin Slučaj, koji je, zapravo, uvek sve, samo ne slučaj… udesio je da ove srede, 27. marta, čije posledice ni do danas nismo shvatili… u jednom prestoničkom restoranu provedem popodne sa praunukom srpskog vojskovođe koji je preteču te tragedije, kažu mnogi, video dve decenije pre nego što je do nje i došlo. Umoran od posla i pomalo malaksao od nekog virusa koji me je drmao, došao sam nekako napet, izgleda ni ne shvatajući kakva je to krv koja teče u venama mog sagovornika – i šta to uistinu danas znači. Kasnio sam, po zloj svojoj navici, ali nije mi zamerio; krupan i krepak, stisnuo mi je ruku, i dobronamerno me

„NOVOSTI“ sa suprugom heroja sa Paštrika: Dao bi i poslednju kap krvi za otadžbinu

27. mart 2019.

Znao da na otvorenom ne može da preživi, ali je ostao da komanduje Nemam ja od koga da se krijem! Ovo je moja zemlja, ovo je Srbija! Bile su ovo poslednje reči potpukovnika Boška Lemića (47), načelnika ARJ PVO 549. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije. Sećaju se njegovi saborci da ih je, nekoliko trenutaka pre nego što se 1. juna 1999. vinuo u legendu, izgovorio s mnogo ponosa prkoseći tepihu bombi kojima su NATO bombarderi od Paštrika stvarali pakao na zemlji. Znao je da na otvorenom ne može preživeti bombardovanje, ali je ostao da, i po cenu života, komanduje jedinicama. – Kada su bombarderi B-52 bacili tone bombi na Planeju i

Simbol 27. marta: Slika rat preživala u podrumu

27. mart 2019.

Na današnji dan pre 77 godina srpski narod ispisao istoriju, a jedna fotografija obišla svet. Motociklistu sa posadom snimio Milan Roglić. Dokument od istorijske važnosti   Postoje datumi u srpskoj istoriji koje narod „krsti“ kao sudbonosne, dane velikih iskušenja i odluka, često dramatičnih. Jedan od njih svakako je 27. mart. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, na ovaj dan, srpski narod proživljavao je neke važne, čak i presudne promene. Usud ovog martovskog „broja“ u kalendaru, menjao je i tok istorije. Tek kada se pobroje sva „čuda“ koja su se desila baš 27. marta, upadljivo iskrsne njegova gotovo mistična snaga. Kako brojni istoričari tvrde, istoriju Jugoslavije i Srbije odredio je

Dragan Bjelogrlić: Osvetlićemo detalje atentata na kralja Aleksandra

27. mart 2019.

Kostimirani statisti, regionalne glumačke zvezde, automobili proizvedeni pre Drugog svetskog rata, užurbani produkcijski tim… Tako izgleda snimanje druge sezone televizijske serije „Senke nad Balkanom“. Među gomilom prepoznatljivih ljudi, osmeh reditelja i glumca Dragana Bjelogrlića spušta tenziju na sredini snimajućeg dana po suvom ali hladnjikavom vremenu ranog proleća u Pariskoj ulici u Beogradu. „Liči, ali nije baš proleće“, vajka se Bjelogrlić dok pogledom proverava da li sve funkcioniše na snimanju druge sezone popularne televizijske serije. Bjelogrlić kaže da se cela ekipa koja učestvuje u nastajanju serije trudi da ne razmišlja preterano o velikim očekivanjima publike, posle izuzetnog uspeha prve sezone „Senki nad Balkanom“. „Koncentrišemo se na posao. Imamo želju da ispričamo

Mišo Vujović: 27. mart 1941. I grob i rob

27. mart 2019.

Taj 27. mart 1941. godine opredeliće sudbinu srpskog naroda. Srbi će iskrvariti u međusobnim okršajima, na stratištima u logorima na kraju će izaći kao samoporaženi pobednici koji će sebe pokoriti Bila je to još jedna podvala Engleza prema Srbima. Velika i za Srbe sudbinosna. Podvala od koje se srpski narod još nije oporavio. Podvala koja je razorila pamćenje. Krateri u kolektivnoj memoriji srpskog naroda i danas nisu zatrpani istinom. Te rane još krvare na izmučenom telu naroda koji Boga pravde u svojoj himni priziva, kako u Nečujnim zvonima zapazi Zoran Bogavac. Britanci poraženi od Nemaca kod Denkerka smišljali su kako da se sa tuđim žrtvama obračunaju sa nacistima. I Francuska

Milan Ružić: Ljudi i neljudi

27. mart 2019.

Ja, Ameriko, na dan kada se navršava dvadeset godina od dana kada si ti decu mog naroda počela ubijati, tvojoj deci ne želim smrt, već život Navršilo se dvadeset godina otkako su utihnule sirene, ali jecaji mog naroda su i dalje živi kao da su naši najdraži ubijeni juče. Danas, posle dvadeset godina patnje za onima kojih više nema, oni koji su ih u grob oterali, smatraju se našim najboljim prijateljima i uzeti su za najviše savetnike naroda koji su zatirali. Država, ili države, koja je sebe ustanovila koljući i pucajući na domorodački narod danas više ne kolje i ne puca, već bombarduje, jer je za klanje i pucanje ipak

DIC Veritas: IN MEMORIAM krajinskim izbjeglicama žrtvama u agresiji NATO na SRJ

26. mart 2019.

  Nekada su imali zavičaj koji se zvao Krajina. Vjerovali su da ga ne mogu izgubiti jer su bili pod zaštitom UN-a.U proljeće i ljeto 1995. godine Hrvati im, uz pomoć tih isitih zaštitnih snaga, oteše zavičaj a njih prognaše. Bili su naivni što su vjerovali da “zaštitne snage” njih treba da štite. MAJINO NASELjE, 24.04.1999.  Ivančević Ivan (1992), Volarević Damir (1970), Volarević Radivoj (1972), Ilić Gordana (1924), Ivanović Marko (1995); BATAJNICA, 18.04.1999. Rakić Milica (1996); PALIĆ, 27.05.1999. Alavanja Jeka (1929); SURDULICA, 31.05.1999.  Popović Slavko (1939), Janjanin Bogdanka (1923), Vučković Milanka (1934), Slijepčević Milan (1909), Malešević Danica (1931), Pavković Đorđe (1954), Budisavljević Petar (1939), Napijalo Dragić (1929), Žigić Rade (1947),

Sutra 78 godina od kad je srpski narod rekao „NE“ fašizmu

26. mart 2019.

Sutra se navršava 78 godina od vojnog puča i velikih demonstracija u Beogradu, drugim gradovima Srbije i bivše Jugoslavije koji su odredili sudbinu zemlje i njen dalji put ka bloku zemalja protivnica nacističke Njemačke. Pučem, koji je izvršen 27. marta 1941. godine u jedan čas nakon ponoći, poništen je protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu / Njemačka, Italija i Japan/, a koji su u ime Vlade Jugoslavije potpisali predsjednik Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar Marković. Protokol, koji je isprovocirao puč, a potom i masovne demonstracije potpisan je nakon zaključka da je Jugoslavija u strategijski bezizlaznom položaju i da ne može dobiti nikakvu pomoć od saveznika. Uklonjeno je

Predlog da NATO leči naše građane obolele od raka

26. mart 2019.

Predložićemo Jensu Stoltenbergu mirno rešenje spora. Ako bismo postigli dogovor da NATO o svom trošku leči građane Srbije obolele od raka u najboljim bolnicima u Nemačkoj i najsavremenijim lekovima, onda bismo odustali od tužbi. Nedavno smo se obratili kancelariji generalnog sekretara NATO-a i on nam je za sedam dana odgovorio da će nas primiti u Briselu oko 15. aprila”, kaže profesor međunarodnog krivičnog prava dr Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum”. Dve hiljade ljudi iz Beograda i ukupno četiri hiljade iz cele Srbije obratilo se ovom udruženju sa medicinskom dokumentacijom, posle prošlogodišnjeg profesorovog intervjua za „Politiku”. On je tada apelovao da se jave oboleli od raka iz svih krajeva

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA