arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЗЕЧЕВИЋ: Савезничко „силовање Србије“

26. мај 2019.

Како је Черчил одлучио да немилосрдним бомбардовањем Србије подржи Тита и шта су британски официри о томе рекли Божидару Зечевићу. Сваког Васкрса у Београду одржава се помен хиљадама невиних жртава једне на први поглед сулуде идеје, стратегије сламања српског духа и виталних националних интереса, којом је у другој половини Другог светског рата сурово и доследно руководио наш формални савезник, британски премијер Винстон Черчил. Ова се стратегија огледала, између осталог, у серији масивних бомбардовања Срба, као да се ради о неком непријатељском народу, иако се српски народ први дигао против Хитлера у поробљеној Европи 27. марта 1941. и једини пружио руку Енглеској, која се тада једва држала. Уместо да им некако

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

25. мај 2019.

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

ИСПОВЕСТ ЖРТВЕ АЛБАНСКИХ ТЕРОРИСТА: Живим са два метка и чак 50 гелера у телу

25. мај 2019.

Роберт Стипић из Грделице, током НАТО агресије преживео напад из заседе. Око мене сви су били повређени. А онда нас је погодила нова ракета Роберт Стипић (48) из Грделице већ двадесет година живи са стравичном успоменом на НАТО агресију и косовско ратиште, када је само пуком срећом, као припадник Војске СРЈ, успео да преживи напад албанских терориста из заседе. На то га свакодневно подсећају и два метка и више од 50 гелера, које лекари нису смели да изваде из његовог тела. Један куршум остао је заглављен близу кичме, а други у препони, због чега је остао инвалид. Тог 29. маја, пре тачно 20 година, Роберт је на Косову погођен са

Милан Ружић: Колико ти још, свете, српске крви недостаје?

25. мај 2019.

Поново покушај приказивања Срба као силоватеља. Не знам до када ћемо слушати ове приче о себи и не реаговати на њих. Можда је потребно свету написати једно овакво писмо… „Драги свете, или барем ти који се тако зовеш, белосветска злонамерна провинцијо, Шта је мој народ теби икада учинио да се овако односиш према њему? Мора ли мој народ да буде крив за све што се на овој планети дешава? Има ли народа који је мањи, а да су га више оптуживали? Постоји ли рат који је започет, а да га није започела Србија? Имаш ли икакве намере да још некога на овај начин мучиш и проглашаваш Африком, иако је Србија

Срби и Други светски рат: Споменици фалсификата

24. мај 2019.

Споменици посвећени Другом светском рату подизани за време „друге“ Југославије често су непокретна сведочанства историјске ревизије Кога, заправо, узнемири споменик у Јасеновцу? Кога уопште може да узнемири? Кога брижљиво уређени и неговани природни пејзаж асоцира на најјезивија страдања стотина хиљада Срба? Шта је хтео да постигне Богдан Богдановић „Каменим цветом“? Како сам једном приликом прочитао – желео је да „превазиђе”. Поштено признање: хтео је, у складу са виђењем будућности идеологије „друге Југославије”, да испројектује и њену прошлост. То је, дакако, незамисливо у Аушвицу за Јевреје, али је више него пожељно у Јасеновцу за Србе.   ЈАСЕНОВАЧКА „ПРОСЛАВА“ О откривању споменика готово невероватно пише Политика, 4. јула 1966. године: „Јуче је,

Монд дипломатик: Највећа лажна вијест с краја 20. вијека

23. мај 2019.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије /СРЈ/ 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“. Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу. „У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом

Василије Ђ. Крестић: О суштинским питањима српског духовног јединства

23. мај 2019.

Да бисмо могли да дефинишемо шта чини српски културни простор и на које области се он протеже морали бисмо да имамо бар приближно  јединствена национална мерила и усаглашеније вредносне критерје. Међутим, за разлику од развијених и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и економских разлога ми немамо јединствена национална мерила, наши вредносни критрији у темељима су поремећени и далеко су од сваке усаглашености. Ми смо до трагичних размера духовно разбијени, национално-политички и идеолошки нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, комунисти и антикомунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, глобалисти и антиглобалисти, евроатлантисти и евроскептици,

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

22. мај 2019.

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

22. мај 2019.

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244 Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а. Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под

Хронологија НАТО злочина: 22. мај – бомбардована термоелектрана „Колубара“

22. мај 2019.

Према подацима Пентагона, за 60 дана агресије на СРЈ НАТО авијација је дејствовала са више од 14 000 вођених и невођених бомби На мети НАТО агресора шездесетог дана бомбардовања Савезне Републике ЈУгославије нашла су се електроенергетска постројења. Бомбардована је термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима. У нападу је повријеђено 11 људи. Гађана су иста мјеста на која је у претходна три напада дејствовано графитним бомбама. Погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини. Око 2.30 са четири графитне бомбе погођена су постројења „Електроистока“ у Брзом Броду. Карбонским влакнима покривено је око 15 хектара због чега је дошло до ланчаних кратких спојева који су проузроковали распад мреже. Ниш, Лесковац, Врање и Прокупље

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА СА КОШАРА: Одата почаст Горану Остојићу

22. мај 2019.

У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима. Свечаност је одржана на теренима основне школе, која носи име Остојица, а учестовали су падобранци 63. падобранске бригаде Војске Србије, припадници специјалне војне јединице, каратисти Јагодине и Горњег Милановца, извиђачи… Њих је поздравио мајор 63. падобранске брогаде Милован Илић, а свечаност је почела полагањем венаца на спомен бисту Остојићу у холу школе и падобранским скоковима. Падобранци су носили заставу Србије и заставу 63. падобранске

Владан Ивковић: Срби имају право на националну срџбу, ма шта она у будућности изазвала

21. мај 2019.

Поводом текста Виктора Иванчића „Случај Кустурица: Мозак на службеном путу“, пренетог и на „Стању ствари“ Извор: Српски тједник Новости Право на националну срџбу Ово је изашло из пера Хрвата Виктора Иванчића, некадашњег уредника сплитског „Ферал трибјуна“, дакле, једног такорећи умјереног Хрвата и некада оштрог критичара Туђмановог режима. Упућено је српском режисеру Емиру Кустурици. Међутим, није да нема и Срба, оних које је генијални Слободан Антонић назвао „случајним“, који мисле исто. Читав случајносрпски глибовски[1] кабал, онај који воли Иванчића, а мрзи Кустурицу, се деценијама упиње да српске жртве, жртве србоцида, умањи ако не може да их негира. Кад не може да их негира или умањи, онда дигне дреку око неког српског стварног или наводног злочина, удесетостручи

У Београду регионална конференција о процесуирању ратних злочина

20. мај 2019.

У Београду је данас почела регионална конференција тужилаца Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске о процесуирању ратних злочина којој присуствује и главни тужилац Механизма за кривичне судове у Хагу Серж Брамерц. На отварању скупа, тужилац Србије за ратне злочине Снежана Станојковић изразила је наду да ће ова конференција представљати још један корак напријед ка бољој сарадњи тужилаца у региону. „Морамо заједно привести правди све починиоце“, нагласила је Станојковићева. Она је посебно похвалила сарадњу са Унско-санким кантоном, од којег је Србија, како је рекла, преузела на десетине предмета који су окончани осуђујућим пресудама, пренио је Танјуг. Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф нагласио је да сарадња међу тужиоцима треба да

Сутра 670 година Душановог законика

20. мај 2019.

Сутра се навршава 670 година од доношења Душановог законика, најважнијег и најстрожег законика српске средњовјековне државе којим су утврђена општа начела уређења, а чији је најпознатији мото „Око за око, зуб за зуб“. Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у Србији за вријеме чије владавине су границе обухватале чак осам данашњих држава. Своју владавину, претпосљедњи владар из немањићке лозе учврстио је јаким законодавством, чији је врхунац Душанов законик. Душан је рад на Законику почео 1346. године, одмах након крунисања за цара, а до данас је познато да постоји 24 преписа. Овај најважнији закон средњовјековне Србије донесен

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: НАТО бомбама хтели да нам затру потомство

20. мај 2019.

На данашњи дан, на празник Спасовдан пре две деценије, Алијанса бомбардовала КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду Све се затресло, одједном. Земља, зидови, прозори, болнички кревети. Сасула су се стакла, помешала са циглама и, све је полетело. Простор су испунили, јачи од експлозије, јауци очајних пацијената. До њих су готово летели лекари и сестре. Ужас и паника загосподарили су и породилиштем у коме је петнаестак беба уписивало прве дане живота. Двадесети мај, 1999. године, Спасовдан, а педесет осми дан НАТО напада на СРЈ. У 446. налету бомбардера смртоносни пројектили усмерени су на Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“, на београдском Дедињу. Није било спаса за пацијенте на клиници за неурологију. Зора Бркић, Бранко

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА