arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Zaštita ćirilice zakočena u Vladi

15. jul 2019.

Nacrt zakona o službenoj upotrebi jezika dve godine “putuje” od Ministarstva do narodnih poslanika. Sporne odredbe koje latinicu definišu kao pomoćno pismo. Da li se kasni zbog neslaganja premijerke i ministra kulture. Zaštita srpskog jezika i ćirilice, ozvaničena u Nacrtu zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, gotovo dve godine od podnošenja predloga, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima srpskog parlamenta. Kako „Novosti“ saznaju, konsultacije vladajuće koalicije oko usvajanja Nacrta su završene. Nazvanično se spekuliše da se može očekivati otpor hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, dok je Savez vojvođanskih Mađara uz izvesne kozmetičke ispravke spreman da zakon podrži u Skupštini. Dvogodišnje kašnjenje se u javnosti često tumačilo i

Foto: Tanjug, arhiva

Vučić: Od Srbije ne žele pijetet, već pravnu normu o Srebrenici

15. jul 2019.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neki ljudi ne očekuju od Srbije pijetet prema žrtvama u Srebrenici, već žele pravnu formu koja bi imala značajne pravno-političke i moralne posljedice, među kojima i da Republika Srpska nema prava da postoji. Aleksandar Vučić (Foto:Tanjug:/Dimitrije Gol) – Pravna formulacija koja bi išla u tri smjera. Dvije bi bile u pravno-političkom smislu, a jedna u moralnom. Jedna je ta da je Republika Srpska stvorena na genocidu i da kao takva nema prava da postoji – rekao je Vučić za TV Pink. Prema njegovim riječima, druga je ta da bi se poslije toga tražila ratna odšteta, kako od Republike Srpske, tako i od Srbije,

Matija Bećković: Kako smo izgubili vek

15. jul 2019.

Knjiga Borisava Jovića se ukazuje i kao vapaj da se zaustavimo nad ambisom i udarimo na sve kapije ne bismo li saznali gde smo zabasali. Da su Srbi izgubili vek postignuta je opšta saglasnost. Gotovo da i nema suprotnih mišljenja. Različita su jedino objašnjenja zašto se to desilo. Jedni misle da se to dogodilo neočekivano, odjednom i nedavno, a Borisav Jović dokazuje da je to gubljenje i propadanje trajalo dugo i počelo odavno Borisav Jović se ne pita da li su Srbi izgubili vek ni da li će izgubiti vek, već gledajući istini pravo u oči konstatuje i objašnjava kako su Srbi izgubili vek. Ono što je napisao nazvao sam

Draža Mihailović na sudu: O Trinaestojulskom ustanku

15. jul 2019.

Partizana ne beše nigde. Ni tu, uz naše more, ni u napadima na Danilovgrad, Nikšić i Podgoricu. Istini za volju, moram reći da se stotinak partizana bilo pridružilo napadu na Podgoricu, koji je vodio pukovnik Bajo Stanišić, ali su pobegli već narednog jutra. General Draža Mihailović Na Fejsbuk grupi “Istorijske debate” pojavila se objava moderatora Borisa Zogovića, koja je izazvala veliko interesovanje svojim sadržajem, ali i korektnu i interesantnu polemiku članova te grupe. Radi se o izjavi Dragoljuba Draže Mihailovića, armijskog generala i načelnika Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, tokom suđenja koje je trajalo od 10. juna do 15. jula 1946. godine pred komunističkim sudovima. Da napomenamo, Viši

ČANKOVIĆ: OGROMNA VEĆINA SRBA JE PROTIV NATO-a

11. jul 2019.

Potpisivanje peticije protiv ulaska BiH u NATO predstavlja podršku zvaničnoj politici predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika o neulasku BiH i Srpske u ovu vojnu alijansu, kao i odluci Narodne skupštine Republike o vojnoj neutralnosti Srpske, rekao je predsjednik Srpskog narodnog pokreta „Izbor je naš“ Dane Čanković. Čanković je danas na banjalučkom Trgu Krajine, gdje je u organizaciji ovog pokreta počelo potpisivanje peticije „Potpisom protiv ulaska u NATO-Za mir u regionu“, rekao novinarima da je ogromna većina srpskog naroda protiv NATO-a. On je rekao da će potpisivanje ove peticije tokom ljeta biti prošireno na cijelu Republiku Srpsku, a da će nakon prikupljanja potpisa građana peticija biti upućena svim institucijama Srpske i

SUSRET SA ISTORIJOM: Četnici 28. maja 1941. napali nemačku kolonu

8. jul 2019.

Zašto se u Srbiji ne obeležava dan početka antifašističke borbe? Zakoračili smo u jul, mesec koji asocira na rat, okupaciju, kraj prve Jugoslavije. Buđenje tih podsećanja neumitno otvara i pitanja šta se zapravo dešavalo u Srbiji tog ratnog proleća i nastupajućeg ustaničkog leta. Piše: Ivan Miladinović Više od pola veka proslavljali smo 7. jul kao Dan ustanka, kao dan početka oružane borbe naroda u Srbiji protiv okupatora, kada su u Beloj Crkvi ubijena dvojica pripadnika žandarmerije kvislinške vlade Milana Nedića, Bogdan Lončar i Milenko Braković. Slavili smo ovaj dan i posle raspada SFR Jugoslavije, sve do 2001, kada je ukinut odlukom Vlade Srbije. KADA su vetrovi vremena „oduvali“ sa vlasti

Oficiri sa Kolubare umirali u bedi

4. jul 2019.

Ako je proglašena velika pobeda, ratna slava je mnoge zaobišla u novostvorenoj Kraljevini SHS – borci sa Cera i Kajmakčalana brzo su zaboravljeni, a teška sudbina stigla je i nebrojenu ratni siročad i vojne invalideVeliki rat – velike pobede i veliki heroji slavom ovenčani. Istorija za udžbenike, sto godina po završetku i dalje intrigantna. Sagovornik „Magazina” etnolog Dimitrije Vujadinović povodom jubileja, sto godina od završetka Velikog rata pozabavio se „drugom stranom medalje”. Kakva je posleratna sudbina brojnih znanih i još brojnijih neznanih ratnika koji su imali sreće da prežive strahote rata? JUNACI U BOJU, NADNIČARI U MIRU Tako je nastala i izložba „Zaboravljeni heroji” koja je nedavno održana u Domu

Milan Ružić

Milan Ružić: Pismo onome što je od nas ostalo

3. jul 2019.

Nije ovo napisano zbog mene, tebe, njih, ovih i onih – ovo pišem zbog nas ili barem zbog onoga što je od nas ostalo Milan Ružić (Izvor: Iskra) Sa kišom su ovih dana padale i neke teške reči koje se tiču stanja u Srbiji. Iz potopljenih ulica izronili su problemi i sakriveno smeće. Deponije su se razletele okolo, a travnjaci i ulice zaronili u blato. I nema više ni smisla govoriti kako je sve u Srbiji dobro, kako napredujemo, kako smo u „zlatnom dobu“, jer ne bi trebalo više da se lažemo. Došli smo do tačke u kojoj se sabralo sve ono čega smo se plašili tolike decenije. Školstvo smo

“NOVOSTI” OTKRIVAJU: Dva muzeja na Starom sajmištu

3. jul 2019.

Šta donose nova rešenja za Memorijal na Novom Beogradu? Stradanje Roma biće deo postavke „Prolaznog logora Zemun“ Memorijalni  kompleks na beogradskom Starom sajmištu sastojaće se iz dva muzeja: „Judenlager Semlin“ (Jevrejski logor Zemun) i „Anhalterlager Semlin“ (Prolazni logor Zemun). Ovo predviđa najnoviji Prednacrt zakona o Memorijalu „Staro sajmište“, koji je Vladina interresorna radna grupa predočila predstavnicima žrtava. Najnovija verzija ovog akta razlikuje se od prvobitne, koju je pre pet godina izradila Komisija Grada Beograda. Prema prvoj, memorijal je trebalo da se sastoji iz tri muzeja: Muzeja Holokausta, Muzeja srpskog stradanja i Muzeja Porajmosa (genocida nad Romima). Prema najnovijoj, međutim, muzej stradanja Roma bio bi u sklopu „Prolaznog logora Zemun“. Ceo

U VRTLOGU ČIKAŠKIH MAFIJAŠA I USTAŠA: Novo svetlo na ubistvo Aleksandra Prvog Karađorđevića

2. jul 2019.

Ivan Miladinović u novoj knjizi otkriva pozadinu atentata na Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ković: Pripovedač dao nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku i književnu formu Piše: D. Matović Mnoge dileme iz vremena vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića su i danas otvorene, a politička pozadina atentata na njega u Marselju 9. oktobra 1934. godine ostala je velika nepoznanica. Novinar i publicista Ivan Miladinović u knjizi „Kad govori mrtav kralj“ pokušao je u svetlu novih i starih činjenica da skine veo istorijske tame s marseljske tragedije. Najnovije izdanje Kompanije „Novosti“ i „Jasena“ večeras će biti predstavljeno u Kripti Hrama Svetog Save, a od četvrtka će se naći u prodaji. – U marseljskom atentatu na kralja

Na Velebitu obilježen Dan sjećanja na Jadovno 1941. – 2019.

21. jun 2019.

Kod Šaranove jame na Velebitu,  15. juna je služen parastos jadovničkim žrtvama i desetu godinu za redom obilježen Dan sjećanja na Jadovno i 78 godina od stradanja više od 38.000 Srba u kompleksu ustaških logora smrti Gospić – Jadovno – Pag u Pokolju Nezavisne Države Hrvatske /NDH/. Piše : Milomir SAVIĆ Parastosu i osveštanju obnovljene spomen ploče ubijenim Srbima iz Sremskih Karlovaca kojeg je služio sveštenik Eparhije gornjokarlovačke, paroh Smiljanski Dragan Mihajlović, prisustvovali su potomci žrtava i brojni hodočasnici. Predsjednik Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke Dušan Bastašić nakon parastosa poručio je da je potrebno više raditi na razvoju kulture sjećanja i izgradnji svijesti srpskog naroda o onome šta se desilo

FINSKI PSIHIJATAR: Pišem knjigu izvinjenja srpskom narodu

19. jun 2019.

Finski psihijatar Pirko Turpijenen: Račak nije samo tragedija Srba i istine, nego i sramota Finske – Račak nije samo tragedija Srba i istine, nego i sramota Finske – govori ova hrabra žena ekskluzivno na „Novosti“. – Marti Ahtisari i Helena Ranta dvoje su od nekoliko Finaca koji su bili saučesnici u kreiranju tragedije srpskog naroda koja je u toku. Profesor Pintili Pentila, naš najugledniji lekar patolog, koji je nedavno preminuo, bio je duboko posramljen time kako je Ranta zloupotrebila medicinu, dok o Ahtisariju misleći ljudi u mojoj zemlji imaju samo reči osude. Upravo pišem knjigu o Račku, knjigu izvinjenja vašem narodu. Turpijenenova u Beograd treba da dođe u septembru, kada

POZIV: Dođite na Jadovno 15. juna 2019. u podne jer nismo zaboravili!

14. jun 2019.

Desetu godinu za redom, 78 godina od stradanja, sa blagoslovom Episkopa gornjokarlovačkog G. G. Gerasima obeležićemo   „Dan sećanja na Jadovno 1941 – 2019.“ U subotu 15. juna, okupićemo se oko 11 časova kod Šaranove jame na Velebitu gde će u 12 časova biti služen parastos. Nakon toga, uputićemo se uzbrdo, mučeničkom stazom jadovničkom, oko 7,5 km do mesta nekadašnjeg sabirnog logora Jadovno u Čačića dolcu gde smo podigli Časni krst 2012. godine. Snimak dronom mesta nekadašnjeg logora Jadovno. Nedaleko od mesta logora, nalazi se devastirani spomenik podignut na betonskom pločom pokrivenoj jami u kojoj i danas leže mošti žrtava. Tu smo prošle godine podigli Časni krst. Na povratku, uputićemo

Javni čas istorije na lokaciji logora Topovske šupe 15. juna

11. jun 2019.

Centar za primenjenu istoriju (CPI) poziva sve zainteresovane građane da se u subotu, 15. juna, pridruže javnom času o deportaciji Roma u logor Topovske šupe. Kako se navodi u saopštenju, okupljanje je u 12 časova u Čuburskom parku, odakle će se peške ići do mesta gde se nalazio logor. Javni čas vodi istoričar Milovan Pisarri, istoričar i direktor CPI, a učešće je besplatno. Zbog organizacionih razloga, obavezna je prijava na mejl: [email protected] . Kako iz Centra za primenjenu istoriju u najavi navode, u blizini centra Beograda između avgusta i novembra 1941. godine nalazio se logor za Jevreje i Rome poznat kao logor Topovske šupe. Svi, osim retkih slučajeva, ubijeni su

Milan Ružić: Filipu Davidu, odgovor

10. jun 2019.

Pisac, barem ga tako oslovljavaju, Filip David, izjavio je da Kosovo nije Srbija, niti će ikada biti i kako ovo svi u Srbiji znaju, ali je tako nešto teško reći. Međutim, ne vidim da je njemu bilo teško da izjavi nešto ovako skandalozno, pre svega netačno, a posle svega zlonamerno i idiotsko. Izvor: N1 Naravno, znajući prirodu takvih pseudoumetnika, ovo ne može biti ništa drugo do preporuka za neke nove izvore finansiranja ili nametanje sebe kao favorita nekom drugom žiriju za neke nove književne nagrade. Našao je za shodno da spomene i kako Srbija sada propušta priliku za istorijski dogovor sa Albancima. Ali Filip David zaboravlja da se sa okupatorima,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA