arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Опачић: ЗЛОЧИН ПОД ЛЕДОМ – СЕЋАЊЕ НА НОВОСАДСКУ РАЦИЈУ

19. јануар 2025.

Преко тебе ће срљати разбијене хорде, Још једном ћеш, Дунаве, тећи крваво врући, Лешеви с твога дна ће душмане своје свући И поздрављаће своје осветнике горде. (Јован Поповић) Други светски рат донео је невиђено страдање милионима људи широм света, али и велики број злочина који су оставили ожиљке српском народу који не зарастају. Један од најмрачнијих догађаја у историји нашег народа, који симболише најсуровији облик насиља и мржње, јесте Новосадска рација, спроведена у јануару 1942. године. У току само два дана, град Нови Сад и његови становници постали су жртве систематског етничког чишћења, у којем је живот изгубило око хиљаду и триста (према неким проценама и до две хиљаде) недужних људи, док су хиљаде других доживеле неописиве патње. Овај злочин, који се догодио у Бачкој, представља

ГАРАВИЦЕ – СРПСКА ПРИЧА ПРЕД ОЧИМА СВИЈЕТА

19. јануар 2025.

Фондацију „Заборављени коријени“ контактирало је уредништво РТ (Russia Today) са најљепшим ријечима похвале за документарни филм „Гаравице“. Режисери ове престижне и глобално познате медијске мреже не само да су погледали филм, већ су га и назвали „свјетским“, додјељујући му највише оцјене. Тим поводом упутили су и писмо намјере да се филм емитује на РТ платформама на шест језика: енглеском, арапском, руском, шпанском, француском и њемачком. Фондација бесплатно уступа права на емитовање документарног филма „Гаравице“. Филм ће се од 1. фебруара 2025. приказивати пред стотинама милиона гледалаца широм свијета. Извор: Фондација Заборављени коријени

Усташки позив православцима да се прикључе СС „(Ханџар) дивизији“

19. јануар 2025.

Јавите се још данас!“ „Већ су се бројни МУСЛИМАНИ и КАТОЛИЦИ јавили у СС-дивизију. Сада је ред на вама, ПРАВОСЛАВЦИ, да се покажете јесте ли добри Бошњаци, јесте ли за ред и мир, за очување својих кућа и својих живота од свих непријатеља! На страни најбоље војске свиета бит ћете сви ви онда борци за ВАШ НАРОД, ВАШУ ВЈЕРУ И ЗА ВАШУ ЛИЈЕПУ БОСАНСКУ ДОМОВИНУ! Јер наша добровољачка СС-дивизија са постројбама редарства и оружничтва бит ће постројена на завичајном тлу и остат ће у Босни! Ви ћете добити најбоље оружје, најбољу храну и најбољу опрему као и достатну плаћу! ВАШЕ ОБИТЕЉИ БИТ ЋЕ ИЗДАШНО ПОДПОМОГНУТЕ ТАКО, ДА СЕ ВИ НЕЋЕТЕ

Ђурђица Драгаш: Уочи Светог Јована

19. јануар 2025.

Далеко сте… прекрио је снег наше пусто село… Далеко сте, ал’ бићете сутра с нама… у пламену свеће, у нашој молитви, у осмеху једне Јоване и снази једног Вука. Кажу да се на Богојављенску ноћ отварају небеса, да се остварују жеље које те ноћи замислите.Био је синоћ пун месец, небо чисто, препуно звезда, а моје жеље превелике.Да смо здрави и да вас имамо…Ех… да имамо вас…Ал’ немамо… Увенуше заувек изданци нашег стабла. Осташе на Крушковачама ваше дечје очи, недоживљене љубави, нерођена деца.Осташе заједничке радости, свадбе и крштења.Oстаде живот…У вашим умирућим очима заледише се слике огњишта и црвених, ситних јабука што миришу на прозору до пролећа. Сутра нам је слава! Питам

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

17. јануар 2025.

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи  у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Mакс Лубурић

Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу

17. јануар 2025.

Једно од наjстравичниjих свjедочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао jе деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, коjег су партизани ухватили 1942. године. Оваj, до тада госпићки гимназиjалац, доспио jе у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свjедочење jе посебно интересантно jер осим осталог, даjе наjвjерниjу илустрациjу немогућности живота у условима логора Слана у коjем се управо преодгаjало и спремало младиће за кољачку службу. Јосо Орешковић: Још као ђак госпићке гимназиjе ступио сам 1939 у вjерску организациjу „крижаре“. Ту су нас под фирмом вjере одгаjали у усташком духу. На наше састанке су долазили Јурица Фрковић и Јуцо Рукавина и држали нам предавања

Скеланко мајко

16. јануар 2025.

Руке шириш, Богу се молиш, децу штитиш, у Вишњег гледаш. Куда си пошла жено без гласакуда ти замрло тело ходакако те носе умрле ноге,како кораке однесе вода? Куда си кренула, о мајко српскадок крик бола у небо сежелака ти земља а нога чврстапотмули бати под тобом беже. Куда ходиш, о хероиносоколи тићи пред тобом летевинуше се анђели Христакрила им млада у своду светле. Руке шириш, Богу се молишдецу штитиш, у Вишњег гледаш,ђавољи окот редом смрт бацати са дечицом на престо седаш. Куда си пошла Српкињо, мајкобљесак твог лица сунцу је зракстигла си, ево царице светла,у наручју Христа стисак је јак. Невена Татић-Карајовић Посвећено мајкама Скелана које су страдале и изгубиле

Скелани, 30 година од злочина: О тихом и тужном дечаку чија је кућа поново пуна радости

16. јануар 2025.

Кад је све било готово, кад су низ Дрину утихнули рафали и по селима изнад воде догореле последње куће, кад је пао и последњи камен са камена и последња крвава кама враћена у корице, кад су се по селу утишали крици и јауци, умрли недоклани и извађене последње очи, остала је само прича о тихом, тужном дечаку, великих, уплаканих црних очију који је остао сам на свету. И једна фотографија, ваљда најтужнија од како је рата и ратовања. На њој дечак, у некој светлој јакници, у ледено јутро поред Дрине, стоји сам крај три свеже хумке и три крстаче закићене белим пешкирима. А под црном земљом му је све што

Скелани – смрт у бегу ка Србији

16. јануар 2025.

На данашњи дан 1993. године, почињен је напад на село Скелани које се налази у сребреничкој општини и коje од Србије раздваја само река Дрина. Тога дана у овом подрињском селу убијено је 65 особа. Бошњачки војници убијали су тог 16. јануара и жене и децу. Јануар 1993. године. Подриње, источна област Босне и Херцеговине која се простире уз саму реку Дрину и границу са Србијом. Армија Босне и Херцеговине (или како се тада званично звалo Здружене снаге територијалне одбране субрегије Сребереница)  под контролом је држала већу област средњег Подриња. Дошли су скоро до Зворника, заузели су Бјеловац, на Божић 1993. године пало је и село Кравица.  Братунац се још

Ђурђица Драгаш: Робље

15. јануар 2025.

Весламо ка смрти својој, ка острву проклетом. На леђима нам Велебит, зелен и мрачан. Изнад нас плаво,испод нас плаво,у средини галија наша.Робље смо са крстом око врата,са кућом родном у очима. Весламо ка смрти својој,ка острву проклетом.На леђима нам Велебит,зелен и мрачан. Прегазисмо га табанима крвавим,напунисмо ждрела његова животима нашим.Оживесмо,обожисмо безданке мрачнеочима дечјим,плављим од неба. Робље смо,зверским канџама оковано.Весламо ка хридима сивим.У пустињи оној смрт нас чека.Кези се разастрта по врховима каменим. Весламо…y очи је гледамо.Живи, а мртви.Без сутра,без страха јер….иза смрти је небо,плаво,наше,вечно. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Spomenik_stradalim_Srbima_u_Skelanima.jpg

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

15. јануар 2025.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. jануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине. Муслиманске jединице упале су у села приjе сванућа, убиjаjући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкаjући и уништаваjући све што су стигле, настављаjући етничко чишћење у Подрињу започето jош у априлу и маjу 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Виjогор и друга. Тог кобног дана убиjено jе чак 69 становника овог краjа, а двиjе трећине настрадалих били су цивили, међу коjима и неколико дjеце. Рањено jе 165 мjештана, а од 30 заробљених

Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор

Српски заробљеници у Загребу 1914.

14. јануар 2025.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Немања Девић: Био једном Дода командант..

14. јануар 2025.

Tрагична судбина младог потпоручника Добросава Радојковића – Доде била је једна од кључних која ме је још као дечака определила за сакупљање затамњених, забрањених – и умало заборављених историјских прича. Рођен 21. септембра 1920. у Кусатку, од оца Радосава и мајке Милеве, Дода је од малена одскакао од своје околине, по бистрини и физичкој спремности. Пошто је завршио основну школу, прешао је у паланачку гимназију, тада елитну просветну установу, у којој су сељачки синови били ретки. Стасит и правдољубив, брзо је постао омиљен у друштву. Гимназију је завршио са успехом и потом уписао Нижу школу војне академије у Београду. Савременици га памте када је за време распуста долазио у село,

Покољ у цркви у селу Драксенић 1942. године

14. јануар 2025.

Четрнаестог jануара 1942. године (првог jануара  – по Јулиjанском календару) на православни  Мали Божић догодио се стравичан злочин у мjесту Драксенић  у општини Козарска Дубица.  Преносимо: У зиму 1942. паде велики сниjег. Чуло се за стравичан злочин коjи се збио у селу Драксенићу, код Босанске Дубице. Усташе су 14. jануара, у рану зору, на Мали Божић, на превару похватали народ. Неке су побили код њихових попаљених кућа, а у самоj цркви измрцварили су 64 људи, жена, дjеце и стараца. Било jе укупно 207 убиjених. Избjеглице смjештене код нас, у Пуцарима, причале су у сузама о ужасу, говорећи да у цркви има „крви до кољена“. Људи смjештени код нас, а и

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма "Косово-моменат у цивлизацији", режисера Бориса Малагурског.

Малагурски коначно и на Јутјубу објавио филм чију су забрану тражили у БиХ

13. јануар 2025.

Српски режисер Борис Малагурски коначно је, прије неколико дана, на свом Јутјуб каналу објавио филм „Република Српска: Борба за слободу“. Филм је сниман, између осталих земаља, и у БиХ, а представља причу о вишевјековној борби српског народа за слободу. Бројнима у БиХ је филм засметао, вјероватно због чега је чак била покренута и петиција да се он забрани. Међутим, Малагурски је филм снимио до краја, а сада је доступан и на његовом каналу. Извор: АТВ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА