Срби Архиве - Страница 106 од 166 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

25. септембар 2021.

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где. У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус

Карловац: Мост назван по јединици чији је припадник погубио тринаест заробљених резервиста ЈНА

24. септембар 2021.

Суђење Михајлу Храстову трајало је више од 20 година и проглашен је кривим за ратни злочин Градско веће Карловца већином гласова одлучило је да мост преко Коране, на улазу у град, назове по јединици хрватске специјалне полиције „Громови”, чији је припадник Михајло Храстов осуђен због убиства 13 заробљених резервиста ЈНА на том мосту 21. септембра 1991. Локални медији јавили су да је одлука о преименовању у „Мост специјалне јединице полиције Гром” донета јутрос у 3.40, после маратонске седнице која је трајала 11 часова и то практично на 30. годишњицу ратног злочина због којег је Храстов после вишегодишњег судског поступка осуђен на четири године затвора. Расправа о тој тачки, која је

Сам са 1700 Срба

24. септембар 2021.

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

23. септембар 2021.

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

22. септембар 2021.

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци. Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а

ЈОВИЋ ОТKРИО ПРЕД СМРТ: Тито је био највећи зликовац кога сам упознао, Србе је завио у црно!

19. септембар 2021.

Јосип Броз је био истовремено и господин и џелат у политици. У Југославији је све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано, писао је бивши шеф Председништва СФРЈ. Alo.rs/Kurir/N.A. Некадашњи председник Председништва СФРЈ и шеф СПС Борисав Јовић оштро је напао некадашњег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, и то због његовог односа према Србима. Били смо наивни Истовремено и господин и џелат у политици. Лукави преварант. То је био највећи зликовац кога сам икада упознао. Гледао је на далеко. Размишљао је наизглед споро и тупо, а у ствари немилосрдно. Његова замисао није могла да пропадне. Да би успела без изузетка, он је у својој глави, наизглед мирној и безазленој, имао

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА) – ТРИ СВЕДОЧЕЊА –

18. септембар 2021.

Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати. Пише: Јован Душанић ПОВЛАЧЕЊЕ И ОДМАЗДА Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски. Нажалост, поред митрополита Јоаникија у Другом светском рату и непосредно по његовом завршетку страдало је и много свештеника и

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

18. септембар 2021.

Велика дводневна конференција “Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун”, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На

Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

16. септембар 2021.

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач. Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.Према његовим

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

15. септембар 2021.

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

ЗАСТАВЕ НА КУЋАМА, ЋИРИЛИЦА У ЗАКОНУ: Парламенти Србије и РС усвојиће пропис о националном писму

15. септембар 2021.

Србија и Република Српска обележавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе централном манифестацијом у Београду, али ће тробојке бити истакнуте широм градова где има наших људи. Са Калемегдана ће се око 17 часова чути почасна артиљеријска паљба. На Тргу Републике грађани ће моћи да виде дефиле “устаника” и коњице и наступ културно-уметничких друштава. Трубачи и коњица биће и на Славији. Свираће Марш на Дрину. Код Владе Србије планиран је програм током којег ће командир коњичке јединице предати рапорт “војводи Живојину Мишићу”. Грађани ће се из ових праваца сливати ка Савском тргу, где ће, код споменика Стефану Немањи, бити гардисти са пуковским заставама уз налет хеликоптера. После химне “Боже

Дубравка Стојановић: У Јасеновцу страдало око 100.000 Срба – коме је то мало нека додаје!

15. септембар 2021.

Протестно писмо јавних личности којим се тражи престанак лицитирања броја жртава Јасеновца је злоупотреба историје у политичке сврхе, сматра Дубравка Стојановић. Преносимо два одговора на питање редакције листа „Данас“: Како коментаришете протестно писмо јавних личности којим се тражи да се престане са лицитирањем жртава Јасеновца у медијима? Дубравка Стојановић: Злоупотреба историје у политичке сврхе Злочин геноцида не зависи од броја убијених. Он је дефинисан као злочин са намером да се уништи један народ или његов део. Дакле, кључна је намера, а у случају НДХ постоји прегршт доказа да се радило о злочину са намером да се униште Срби, Јевреји и Роми. А што се броја жртава тиче, они су научним

KАKО СУ НАСТАЛЕ УСТАШЕ? На ХРТ-у почиње контраверзни серијал ‘Независна Држава Хрватска’, доносимо детаље!

14. септембар 2021.

Први дан нове јесенске шеме Хрватске телевизије укључује и дуго најављивани, а онда и дуго одгађани документарни серијал “Независна Држава Хрватска”. Прва од дванаест епизода биће приказана у понедјељак, 20. септембра у ударном термину од 20:10 часова на Првом програму. У серији је, истичу с ХРТ-а, коришћен архивски филмски материјал настао у вријеме постојања НДХ којег хрватска јавност у највећој мјери до сада није имала прилике видјети. Уводна епизода приказује како је 20. јуна 1928. године Пуниша Рачић, посланик Радикала у Народној скупштини Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, извршио атентат на посланике Хрватске сељачке странке. “Павле Радић и Ђуро Басаричек убијени су на мјесту, Иван Гранђа, Иван Пернар и Стјепан

Гујон објавио почетак медијске кампање за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ

14. септембар 2021.

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије објавио почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске. У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу. Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да

Писмо академика САНУ и професора због умањивања броја убијених Срба

13. септембар 2021.

Група српских историчара, чланова САНУ и универзитетских професора са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, као и сарадници института, написали су протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима. Писмо, које су потписали научници, дипломате, генерали, уметници, новинари и јавне личности, преносимо у целости: Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора,