Већина свештенослужитеља које смо консултовали, први пут у животу среће овакву праксу, а то је да се епископ огрешује о члан 4. Устава СПЦ. За већину мирских, односно свјетовних Срба, тај члан је природно непознат, али он у цјелости гласи: Члан 4 “Службени језик Српске православне цркве је српски са писмом ћирилицом. У изузетним, оправданим случајевима, може се отступити од ове одредбе у погледу језика за унутрашњу употребу, у којим случајевима доноси специјалну одлуку Свети архијерејски синод на основу ове одредбе. Застава Српске православне цркве је тробојка: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.” Ако вас буне “изузетни, оправдани случајеви” и то за “унутрашњу употребу”, то је настало када је српска