Смиља Тишма Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Смиља Тишма

Василије Крестић: Без стварних разлога, научно сасвим неосновано, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду

10. мај 2022.

Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе. РЕЧ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА КОМЕМОРАЦИЈИ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА ДРЖАНОЈ 28. АПРИЛА КОД КУЛЕ НЕБОЈШЕ Поздрављам заједнички иступ преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп. Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато. Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем

„Смиљина резолуција“ громобран пред новом „Олујом“

14. јануар 2022.

РЕЗОЛУЦИЈА О УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ И ДАЉЕ ЈЕ У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ Пише: Невенка Стојчевић Ни после трећег покушаја у парламенту који се зове српским, у дневни ред скупштинског заседања није могао да уђе Предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. зато што за њега није гласало довољно посланика. Србима се, очигледно, историја понавља јер ништа од ње нису научили. У историјском незнању, по свему судећи, предњаче такозвани народни посланици актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, и многи пре њих који образ и част уместо савести заложише партијској дисциплини зарад позамашних плата и привилегија, па заборавом „оверавају“ страдање свога рода и остављају отвореном могућност

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

30. децембар 2021.

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

28. децембар 2021.

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

24. септембар 2020.

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Ранко Раделић: БИЛОГОРКА НА ЧЕЛУ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

27. јул 2020.

Из вијести која није до краја провјерена, сазнајемо да ће Смиља Тишма отворити Прву (конститутивну) седницу Народне скупштине Републике Србије. Датум још није познат. Смиља Тишма је рођена у селу Зринска (Зрињска у изговору Билогораца) на Видовдан 1930. од оца Илије и мајке Марије рођ. 1896. Јошиловић у Горњој Ковачици. Смиљин дјед Андрија Тишма био је солунски добровољац, па је то можда био један од разлога да му је син Илија међу првим Србима из Зринске одведен од усташа 17. маја 1941. и убијен 1943. у Јасеновцу. Укупно десет Тишми из овог насеља са око 120 српских кућа изгубило је живот у Другом свјетском рату. Ускоро након оца, у јулу