Славонија Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Славонија

13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

13. август 2025.

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба. Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју. Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани

ДОКУМЕНТ ИЗ 1941. ГОДИНЕ: Католички свештеници у селу Кусоње све Србе затворили у православну цркву и запалили је

11. октобар 2023.

У прогону и убијању Срба после распарчавања Југославије (1941. године – нап. И. Б.) знатну улогу играо је, поред усташа, и велик број католичких свештеника. У многим крајевима они су били и главни инспиратори свих недела и прогона… Њихово деловање је још пре рата било такво да су у многим крајевима спремали психолошки терен за сва будућа недела. Многи жупник је, било по својој вољи било по упутству својих претпостављених, ширио мржњу на државу и све што је православно… Мржња, која је тако сејана, уродила је богатим плодом после раскомадавања Југославије… Све је то гледано и одобравано од католичког Епископата… По себи се разуме да су у првом реду страдали

Логор Рибарска колиба

31. октобар 2022.

Логор „Рибарска колиба“ jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе „Јесење кише“ под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу „Рибарска колиба“, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу „Рибарска колиба“

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

26. март 2020.

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

Вуковарска истина

18. новембар 2019.

На данашњи дан пре 28 година снаге ЈНА преузеле су контролу над Вуковаром. Док је хрватска страна, било да се ради о државним званичницима, политичарима власти и опозиције или активистима, јединствена у оцени да се ради о „паду“ Вуковара који су „напале“ снаге „србочетничко-југокомунистичке“ војске, у Србији не постоји јединствен став о овоме и ретки ће јавно и отворено рећи да је Вуковар 18. новембра 1991. „ослобођен“. Колико су различита гледишта о овоме сведочи и граја која се дигла поводом откривања спомен-плоче генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса ЈНА Младену Братићу, једном од ретких генерала у светској историји који је погинуо лично предводећи своје војнике. Домаће НВО овај потез су, у

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили „мерчеповци“. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Стара Градишка Фото: Wикипедиа / Wикипедиа

Ко кроз Јасеновац није прошао, тај се не зна Богу молит`!

9. фебруар 2019.

Милуна је имала тек 15 година када је у бескрајној колони српских сужања, са цијелом породицом, рођацима и народом српских села из околине Новске и Градишке силом дотјерана у Стару Градишку. Усташе су ушле у село и издали наредбу да сви Срби за 20 минута изађу на сеоски друм. Из те старе аустро-угарске казнионе правили су расподјелу ко иде у Јасеновац да се не врати, ко се убија на мјесту, која дјеца се транспортују за Загреб и Јастребарско, а која се бацају на гомилу да умиру. Спас је био могућ за оне који би као радно способни кренули на рад у Њемачку. “ Добро памтим високу кулу стражару у сриједи