Сарајево Архиве - Страница 3 од 3 - Јадовно 1941.

Радост Васкрса јача од ратова и криза

18. април 2020.

Велика субота дан пред велики хришћански празник. Сјетих се како сам празник дочекао у Сарајеву прије тачно 28 година тачније ратне 1992. године. Много је сличности са данашњим даном и тада баш као и данас био сам у изолацији затворен у кавез који се зове стан. И тада баш као и данас из стана нисам излазио данима. И не само да нисам излазио данима већ сам дане, заједно са остатком породице, провео чучећи и пузећи јер од снајпера нисмо смјели да се усправимо. И тада баш као и данас вребао нас је невидљиви непријатељ. Те ратне године највише времена сам проводио у купатилу и шпајзу јер су то биле двије

КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

7. април 2020.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку

ЗЛОЧИН УСТАШЕ МАKСА ЛУБУРИЋА: Да се не заборави, на данашњи дан је сарајевска младост висила на Маријин-Двору

29. март 2020.

Прије 75 година, тачније у ноћи с 27. на 28. март 1945. године, 55 Сарајлија, бораца против фашизма, објешени су на Маријин-Двору у Сарајеву. Извор: Izdvojeno.ba – Slobodna Bosna 28. март 2020. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. На вјешалима су се нашли по одлуци усташког пријеког суда, тачније усташког стожера злочинца Макса Лубурића, и то пред само ослобођење Сарајева у Другом свјетском рату. Илегалци, како су се тада звали антифашисти свих босанскохерцеговачких

Сећање на егзодус: 24 године од протеривања Срба из Сарајева

4. март 2020.

Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“. Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац. Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица. – Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који

Рајилић: Федерација БиХ слави почетак рата и прогон Срба

1. март 2020.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да Федерација БиХ 1. марта слави почетак рата у БиХ и прогон Срба, истичући да и данас воде тај рат, само другим средствима, без пушака и оружја. Рајилићева је рекла Срни да прослава 1. марта, такозваног дана независности БиХ, сваке године представља константно вријеђање српског народа и српских жртава рата. Она је упитала да ли ФБиХ слави убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или прогон стотина хиљада Срба и логоре које је почела оснивати. – Мислим да је срамота да уопште толико инсистирају на нечему што је потпуно обрнуто, јер је 1. март 1992. године почетак рата у

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Саша Недељковић: Видовдански Слет Соколске жупе Сарајево 1934.

9. април 2019.

Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања. (1) На радиостаници Београд одржано је предавање под називом „Национално-историјски значај Видовданског слета 1934”. У предавању је истакнуто : „Покрајински слет који се одржаје у Сарајеву на Видовдан 1934 приређује се као спомен двадесетогодишњице хисторијског Видовдана 1914, када је у Сарајеву започела задња фаза у исполинској борби нашега народа за своје уједињење и ослобођење и двадесетпетогодишњице оснивања прве соколске организације за Босну и Херцеговину : Српске Соколске жупе Босанско-Херцеговачке. … Дотле су постојала друштва под именима : Обилић, Душан Силни и Српски Соко. Од године 1909 ствара се не само јединствено име „Српски Соко”, него се систематски проводи