Први свјетски рат Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Први свјетски рат

Анђелија Симин: СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА У ВЕЛИКОМ РАТУ

3. октобар 2025.

Данас смо сведоци све већег помињања српских цивилних жртава из Другог светског рата, посебно оних страдалих у логорима НДХ, међутим српски народ имао је подједнако велике цивилне жртва и у Великом рату, који су исто тако страдали у логорима, живи спаљивани или сакаћени, жене силоване,… Међутим о њима се ништа не зна, не учи се у школама, нити се помињу у медијима. Ко су дакле те жртве? Фридјунгови документи и рат пре рата Да би повела рат против Србије, Аустроугарска је морала свом народу да објасни његову неопходност, овај посао препуштен је пропагандном одељењу министарству спољних послова Аустроугарске. То је рађено разним аферама у друштву, преко Царинског рата и афере

ПРОШЛОСТ НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Како су „браћа“ преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања

25. август 2024.

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице. Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлост, него наговештава и повратак на неке односе које смо

Немања Девић: Српска мајка

23. јун 2024.

Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова. Српска мајка – Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Сећамо ли се оваквих наших бака, које су нас једноставно училе шта се у животу сме а шта се не сме? Шта је добро, а шта није? Пре него што нам је све постало релативно… И, промислимо о томе како ће изгледати баке наше деце и чему ће их учити. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је

СРБИ ТРПЕЛИ СТРАШАН ТЕРОР, УБИСТВА И ЛОГОРЕ! Одреди злочинаца имали одрешене руке да реше „српско питање“

10. децембар 2023.

Kратки документарно-едукативни филма из серијала „Минијатуре“ може се погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Страдања Срба у Аустроугарској била су присутна од првих па до последњих дана Великог рата, а каква је све зверства правила аустроугарска војска тема је кратког документарно-едукативног филма из серијала „Минијатуре“ који се може погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Уз сваку од минијатура, а биће их укупно 60 у продукцији „Застава филма“, на сајту министартва се може прочитати и пропратни текст, попут овог који је срочио потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник београдског Институт за стратегијска истраживања.Kако наводи, страдања Срба у Аустроугарској отпочела су одмах након Сарајевског атентата. У

Милунка Савић испред своје куће на Вождовцу

Забрањена репортажа о Милунки Савић

8. децембар 2023.

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова. У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и „дирати“ мртве!

15. новембар 2023.

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол „сместио“ далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ

14. новембар 2023.

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: „А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?“ И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе. Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена). Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим

13. новембар 2023.

Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је

Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

6. октобар 2023.

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска. Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом. Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

27. децембар 2022.

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

Дечак – јунак битке за Београд је Драгољуб Јеличић (12) из Никшића

27. новембар 2022.

После једног века коначно познат идентитет српског војника у Првом светском рату. Енигму отклонио унук Ђорђе Њуњић. ДРАГОЉУБ Јеличић (12), син избеглице са Кордуна, заправо је дечак кога је француски фотограф овековечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке. Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за „Новости“ каже да у породичној архиви поседује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је „Новостима“. – Успео сам,

У Битољу одржана комеморација српским војницима

12. новембар 2022.

Дан примирја у Првом светском рату обележен је комеморацијом на Српском војничком гробљу у Битољу. Испред Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, венац је положио Ђорђе Алексић. Комеморативној церемонији присуствовали су амбасадорка Србије у Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране Војске Србије потпуковник Вујица Вукобратов. На гробљу је сахрањен 1.321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године. Извор: Министарство спољних послова / Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Бојанић: ИСПРАВНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДАН ПОБЕДЕ, А НЕ ДАН ПРИМИРЈА… ми смо победили, нисмо изгубили рат

9. новембар 2022.

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. У Америци се овај празник зове Дан ветерана. На Западном фронту 11. новембра 1918. војници су славили победу (примирје) и завршетак Великог рата, славило се и у Београду. Али, српски ратници су још водили борбе против окупатора с мађарским трупама за Бачку и Барању, али против хрвата, који су ратовали на аустрогарској страни, борбе су се водиле и са бугарским комитама и албанцима у Јужној и Старој Србији… и то морамо да знамо. Пре три године када је био јубилеј стогодишњице 2018. од завршетка Великог рата, тај сраман чин

Павле и Стјепан Радић, вође Хрватске сељачке странке

Дан када су Срби спасли Хрватску; Чак је и велики усташа говорио: „Уједињење је неизбежно“

5. новембар 2022.

На данашњи дан, 1918. године, победничка италијанска војска у Првом светском рату заузела је велики део хрватских приморских подручја. Хрватска је тада припадала губитничкој Аустро-Угарској, која је била у распаду. Италијанска војска окупирала је тада Ријеку, Задар, Вис, Хвар, Kорчулу, Мљет и Ластово. Италија је желела да што пре заузме простор који јој је обећан кад је ушла у рат на страни Антанте. У том контексту треба разумети журбу хрватских саборских заступника који су се одлучили да се удруже с Kраљевином Србијом. Наиме, сматрали су да само на тај начин могу спречити да Италијани не отму већи део хрватске обале. Србија је такође била победница у рату, па би удружење

Ко су Сурдулички мученици?

17. септембар 2022.

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид. У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају