Prijedor Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

1. јун 2024.

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

14. март 2023.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Милош Стојановић: Поводом агресивног наметања идеје о меморијализацији «убијене дјеце Приједора»

21. децембар 2021.

Достојно ожалити блиску особу је универзално људско право. Одрастао човјек је болећив према дјеци, смрт дјетета је највећа трагедија која га може задесити. Управо због тога манипулисање дјечијим животом или смрћу у сврху испуњења личних, групних а посебно политичких циљева заслужује друштвену осуду. Пише: Др Милош Стојановић, Норвешка / Велико Паланчиште Свједоци смо да се посредством тзв. невладиних организација сумњиве дјелатности агресивно намеће идеја о меморијализацији «убијене дјеце Приједора». Није прошла довољна временска дистанца која је потребна да би се догађаји из грађанског рата у тадашњој СР БиХ у потпуности расвијетлили. У конкретном случају напад на Приједор од стране припадника тзв АРБиХ. Такође улога старијих малољетника – бораца у рату,

ЛОГОР “ЦИГЛАНЕ”, ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ПОТKОЗАРСKИХ СРБА

29. јул 2020.

Служењем парастоса и полагањем цвијећа, обиљежено је страдање жртава усташког терора у логору “Циглане”. Kроз овај логор прошло је преко 14.500 житеља Kозаре и Поткозарја, већином оних које су усташе и домобрани заробили након Битке на Kозари. Објавио Д. Стојнић Био је то сабирни логор, у којем су логораши били и гладни и жедни, и којим су харале разне болести. Kрајње одредиште за оне који преживе “Циглане”, били су логори смрти “Јасеновац” и “Градишка”, прича Младен Вучковац, аутор књиге о овом логору. – Ни данас се не зна колико је људи страдало на овом мјесту. Иначе се о овом логору врло мало зна. Није се о њему раније ни пуно

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

3. јун 2019.

Помен за прву жртву у Приједору у протеклом рату

30. април 2019.

У Козарској улици у Приједору, гдје је прије 25 година убијен двадесетогодињши полицајац Раденко Ђапа, данас је служен помен и положени су вијенци код спомен-плоче првој жртви у Приједору у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Прије 27 година пала је прва жртва протеклог одбрамбено-отаџбинског рата у Приједору. Двадесетогодишњи полицајац Раденко Ђапа, на путу ка радном мјесту, мучки је убијен са четири метка у леђа. На мјесту његовог страдања нашли су се родбина, пријатељи, али и представници организација проистеклих из протеклог рата. Сви су сагласни – успомена на Раденка не блиједи ни након готово три деценије од његове смрти. Ђапине убице до данас нису пронађене, ни процесуиране, а како је истакнуто,

Одржана радионица за 50 гимназијалаца из Козарске Дубице и Приједора

18. април 2019.

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је радионица поводом обиљежавања 74 године од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, на којој је учествовало 50 гимназијалаца из Козарске Дубице и Приједора. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић рекла је да је радионица организована да би ђацима била представљена историографија Независне Државе Хрватске /НДХ/ и концентрационог логора Јасеновац, јер, како је навела, ученици у средњошколском узрасту могу да схвате бруталност таквог логора, који је постојао у Европи у 20. вијеку. „Концентрациони логор Јасеновац један је од најмонструознијих логора у којем су се жртве сретале очи у очи са џелатом. Према броју убијених, он је на трећем мјесту, а према начину убијања је најбруталнији логор

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Радаковић: Гробови су камени свједоци наше прошлости

27. фебруар 2019.

На фотографији се налази споменик Вукашина Ћопића, прве жртве усташког терора са подручја Приједора. Вукашин Ћопић (60 година), добровољац на Солунском фронту, ухапшен 5. маја 1941. године, ликвидиран код села Чараково. На каменом крсту, изнад ћириличног натписа, урезана је и петокрака. Кад вам приговоре „шта ће крст на Мраковици“, кад вам кажу како је партизанима крст био мрзак, кад вам разни новинарчићи и НВО активисти почну лупати глупости о карактеру отпора фашизму и нацизму на овим просторима, ви им покажите ову фотографију. Она, између осталих доказа, побија све њихове памфлете, све говоре мржње према српском народу, све лажи о устанку свих народа у Босанској крајини у љето 1941. године. Извор