arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

(ВИДЕО) Објављен званичи трејлер за филм „Дара из Јасеновца“

19. јануар 2021.

Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Амерички студио „101“ објавио је први званични трејлер за филм „Дара из Јасеновца“, који ће од 5. фебруара бити приказиван у САД. Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Премијера у Србији заказана је за 22. април – дан пробоја преосталих јасеновачких заробљеника 1945. године. „Дара из Јасеновца“ је први српски филм /и први уопште/ који се бави концентрационим логором Јасеновац у којем су усташе, хватски фашисти, током Дугог свјетског рата убијали махом Србе, Јевреје и Роме. Филм говори о судбини српске дјевојчице

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска  извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали  да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати  с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

ПИТАО САМ ДА У ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ ИГРА НАЈВЕЋИ ХРВАТСKИ ГЛУМАЦ, ОН ЈЕ РЕKАО ДА БИ ГА УБИЛИ!

17. јануар 2021.

Нови филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ у свим категоријама је ушао у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње његово приказивање у америчким биоскопима. Славни редитељ био је гост Kурир телевизије и божићне емисије „Усијање“, где је на почетку разговора открио зашто смо толико чекали да неко уради филмску причу о највећем страдању нашег народа. Ми Срби смо увек тражили изговор у комунизму и Титу. Ова влада је и хтела и смела да уради овај пројекат, због тога им скидам капу. Ми смо у сваком случају дошли до тога да имамо први филм о Јасеновцу. Kриви смо и чак смо подлегли последњих неколико деценија

danijel_simic.jpg

Жртва Свепроваљеница

13. јануар 2021.

Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница. Пише: Дани(ј)ел Симић Пошто су то крајње некреативни људи, ограниченог знања и још ограниченијег капацитета када је стваралаштво и авантура духа у питању, никако нијесам могао да се начудим откуд им такав, с изворником свезанији превод грчке ријечи „холокаустос“? То што тврде да је превод Даничићев, одбијао сам на очекивано незнање, али до те мјере нападно су избјегавали одговор гдје су чули баш облик „Жртва Свеспаљеница“,

Игор Маројевић: „Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе“ ВИДЕО

11. јануар 2021.

Игор Маројевић, аутор књиге „Остаци света“ добитник је награде „Троношки родослов“ и истиче како у том роману има више од 50 одсто фикције. Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства“, рекао је Маројевић за телевизију Прва. Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем. „Јасеновац ме је заинтересовао кад је почео вишестраначки систем и када су се појавили тематски моменти о том

Вјекослав Макс Лубурић

Лубурић предводио убијање Срба у Јасеновцу

10. јануар 2021.

У усташком логору смрти Јасеновац од 1. до 3. јануара 1942. године убијено је више од 260 заточеника српске националности, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“. Према свједочењу више преживјелих логораша, међу убијенима се налазио и већи број становника Сарајева, дотјераних у логор 24. децембра, као и одређени број становника Пакраца и околних села, дотјераних у логор 25. децембра 1941. године. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић који је одабрао логораше који ће бити убијени. Село Кирин, код Вргинмоста у Хрватској, опљачкано је и спаљено 2. и 3. јануара 1942. године, а убијено је 18 српских становника. Веће страдање становништва осујећено је партизанским отпором и евакуацијом

Тешка судбина Срба из Петриње

31. децембар 2020.

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

31. децембар 2020.

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

30. децембар 2020.

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

25. децембар 2020.

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.   Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

24. децембар 2020.

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

“Дара из Јасеновца” – образовни, а не холивудски “Оскар”

23. децембар 2020.

Филм “Дара из Јасеновца” могао би да буде образовна прекретница у српској националној свијести, располућеној никад прежаљеним југословенством, као што је то био и “Марш на Дрину”, снимљен усред поплаве идеолошких партизанских филмова, који су славили борбу “свих наших народа”. Жика Митровић, режисер једног од најбољих српских филмова уопште и далеко најбољег српског и екс-југословенског ратног филма, извео је својевремено праву умјетничку, али и антиидеолошку диверзију. Снимајући остварење о Церској бици у доба идеолошких ратних серијала, попут “Битке на Неретви”, “Битке на Сутјесци” и “Великог транспорта”, Митровић је проговорио о реалном жртвовању српских војника за одбрану сопствене отаџбине, коју су нападали очеви оних који су у партизанској верзији идеолошког ју-Холивуда

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

22. децембар 2020.

Професор Светозар Ливада у својој последњој студији – књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да су Срби из Хрватске значајно страдали у многобројним ратовима, међутим напомиње да те жртве до данас нико није избројао, нити је то питање на темељан, научан начин истражено, уколико се изузме неколико демографских пројекција. У недостатку тачних података и професор Ливада, ослањајући се на постојеће демографске податке, нуди пројекцију колико је српског становништва исељено, највећим делом присилно, током протеклог грађанског рата у бившој заједничкој држави. Просто упоређивање пописа становништава даје стравичне одговоре! Веритасова евиденција – Ако је према пописима становништва 1991. године у Хрватској живело 581.663 становника српске националности, а

Документарни филм “Добровољно умро”

17. децембар 2020.

Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој логор заточено је 12.236 ђеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Само неколицина ђеце преживјела је страхоте овог пакла. Међу њима био је и и Раде Радивојац. Селекција међународног ТВ фестивала Бар , Црна Гора, 2009 Специјална пројекција, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма 2010. Национална селекција ИНПУТ Будимпешта 2010. Селекција међународног фестивала документарног и кратког играног филма “ПРВИ KАДАР” Источно Сарајево, БиХ 2010. Награда жирија на фестивалу документарног филма ”Бдење душе”Сремски Kарловци,

Страдање народа Прњаворског краја (1) Народни херој Милош Вујаковић и страдање Срба у Штрпцима током Другог свјетског рата (списак страдалих)

17. децембар 2020.

За вријеме Другог свјетског рата, мјеста Прњаворског котара су знатно мање пострадала од других крајева Независне Државе Хрватске, гдје су злочини њемачког окупатора и нове хрватске државе прерасли у тотални геноцид. Међутим, ратне страхоте, злочини и страдања нису заобишли ни територију Прњавора. Пише: Бојан Милијашевић Током Другог свјетског рата на овом простору десило се неколико страшних масовних злочина, од којих су остали упамћени покољи жена и дјеце у Кремни и Штрпцима, стријељања цивила у знак одмазде, као и затварања и депортације прњаворских Срба у хрватске логоре смрти, али и нацистичке логоре Трећег Рајха. Прњаворчани су оставили своје животе по логорима Прњавора, Дервенте, Старе Градишке, Јасеновца, Бањице па све до Нарвика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА