Pokolj Архиве - Страница 48 од 157 - Јадовно 1941.

Трагична судбина српске породице Милинов у НДХ

26. октобар 2023.

Испред хотела „Дубровник” данас ће бити постављено обележје у виду мале бетонске коцке с месинганом плочицом и угравираним личним подацима чланова породице Милинов страдалим у НДХ. Хотел Милинов у Загребу прије 1941.; ФОТО: Снимак екрана Пише: Загреб – Специјално за „Политику” – Оливера Радовић Идући Тргом бана Јелачића и строгим центром Загреба, малобројни Загрепчани и посетиоци главног града Хрватске знају да пролазе поред сведока једне трагичне историјске судбине. Велелепни хотел „Дубровник” у самом центру града, једно од култних места и симбола града, деценијама крије страшну тајну о узлету и успеху, али и трагичном крају једне некада имућне и угледне српске породице. Можда заборав не би био тако страшан да судбина

Душан Илић: Од чега ће зависити број Срба страдалих у Јасеновцу?

26. октобар 2023.

Они који подржавају експерте покушавају да нас убеде да је „краљ србоклања“ Петар Брзица за једну ноћ успео да закоље 1360 Срба, док су његове колеге за преосталих 1.336 дана Јасеновца заједно убиле око 44-50.000 Број страдалих Срба у Јасеновцу засигурно неће зависити од преданог пописивања српских жртава и сакупљања података о њима, нарочито после више од 75 година. Па од чега ће зависити, питаће се читалац? Кренимо редом. Претходних недеља у српској јавности је поново актуелизовано питање броја страдалих у највећем и најмонструознијем концентрационом логору у Другом светском рату на тлу окупиране Југославије – Јасеновцу. Повод је била изјава владике славонског Јована, председника Управног одбора Музеја жртава геноцида, која

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

25. октобар 2023.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и

ПРЕМИЈЕРНО ПРИKАЗАН ДОKУМЕНТАРНИ ФИЛМ “ГАРАВИЦЕ”

24. октобар 2023.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија а под покровитељством Епархије бихаћко-петровачке у свечаној сали бањалучког Банског Двора премијерно је приказан документарни филм “ГАРАВИЦЕ” аутора г. Драгана Радовића. Филм је продукт вишегодишњег труда и рада аутора и његових сарадника на пољу истраживања стратишта Гаравице надомак Бихаћа гђе је мученичку смрт угледало преко десет хиљада невиних српских жртава Бихаћа и околине гђе прилаже аутентичне снимке преживјелих свједока и разних записника из архива. Премијери филма присуствовали су Епископи бихаћко-петровачки г. Сергије, пакрачко-славонски г. Јован и марчански Сава уз Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, градоначелника Бања Луке г. Драшка Станивуковића свештеномонаштва, свештенства и представника државних институција. Прије почетка филма присутнима су се

ПОЗДРАВНА БЕСЈЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ Г. СЕРГИЈА НА ПРОМОЦИЈИ ФИЛМА “ГАРАВИЦЕ”

24. октобар 2023.

Са овог мјеста, у овај дан, поручујемо свима да Гаравице НЕЋЕМО, НЕ МОЖЕМО и НЕ СМИЈЕМО заборавити, већ ћемо учинити све да васкрснемо сопствено сјећање и молитвену успомену. Ваша Преосвештенства, Господине Предсједниче Републике Српске, Господине Предсједниче Народне Скупштине, Поштована господо, Браћо свештеници, Драга браћо и сестре, Окупили смо се вечерас овдје, у бањалучком Банском двору, да бисмо кроз документарни филм „Гаравице“ оживјели успомену на хиљаде пострадалих православних Срба града Бихаћа и околине, којима је усташка злочиначка рука прекратила животни пут, с јасном и недвосмисленом намјером да већински српско Поуње у потпуности очисти од имена српског и вјере православне. Мјесец јули 1941. године на подручју мученичке Крајине најкрвавији је мјесец наше

Премијера документарног филма “Гаравице” у Бањалуци 23. октобра (ВИДЕО)

23. октобар 2023.

У Бањалуци ће у понедјељак, 23. октобра, бити премијерно приказан документарни филм “Гаравице” режисера Драгана Радовића који се аргументовано бави Гаравицама, као једним од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату, али и осталим масовним стратиштима Срба у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Радовић је изјавио за Срну да су “Гаравице” базиране на више од 3.000 докумената и свједочењима 27 преживјелих, од којих 15 говори у филму, као и да су приказана стратишта о којим нема ниједне информације нити текста на интернету. Према његовим ријечима, један од циљева филма био је да покаже да су уз Гаравице на том подручју постојала и остала масовна српска

Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.

20. октобар 2023.

У приjеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергиjа и Вакха (Срђевдан) , наишла jе есесовска воjска на подручjе скоро циjелог села Велико Паланчиште , затим већег диjела села Мало Паланчиште и диjела Јеловца коjе граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла jе jедна jединица усташа коjа jе преузела сав сакупљени народ ос есесоваца коjи су се затим повукли на фронт. У предвечерњим часовима 20 oктобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздваjање мушкараца преко 15. година на jедну страну , а жене и дjецу

О усташким злочинима у НДХ учити из провјерених извора

19. октобар 2023.

У Народном музеју Топлице у Прокупљу постављена је изложба Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина „Концентрациони логор Јасеновац 1941“. Аутори изложбе о првој години постојања логора Јасеновац су музејски савјетник Тања Тулековић и виши кустос Дејан Мотл. – С обзиром на свеприсутни историјски ревизионизам, изражена је потреба да се о усташком злочину геноцида почињеном у НДХ, свим историјским чињеницама које су претходиле оснивању НДХ и Концентрационог логора Јасеновац и посљедицама најстравичнијег логора из периода Другог свјетског рата учи на извору ових информација из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, чији радови и резултати се прате и препознају са ове стране ријеке Дрине – рекла је Тулековићева Срни. Она је навела да ће

Басташић: Наравоученије за опстанак на просторима опасног живљења

18. октобар 2023.

Поводом петог издања чувене књиге академика Василија Крестића под насловом “Геноцидом до велике Хрватске”. Много је Срба који вуку порекло са подручја које покривају данашња Хрватска и Босна и Херцеговина, који могу посведочити да су деведесетих година прошлог века, спасили главе само захваљујући историјском искуству, породичном предању о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне Државе Хрватске. То преношење истине о великом злочину, чак и у истом крају, од породице до породице, није било исто. Већина преживелих је нерадо говорила деци о том болном искуству. Помињањем Покоља, заболеле би незарасле ране, наврле пред очи слике побијених очева, мајки, деце. Згрчило би се лице, погнула глава да деца и унучад

АБОЛИРАЛИ УСТАШЕ И УЗИМАЛИ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили су прве поратне године

17. октобар 2023.

Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Аутори: Момчило Диклић/Раде Драговић Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе на симболичну меру. Међунационалних конфликата није недостајало ни у партизанском покрету током рата, да би после 1945. били све видљивији. Већина потеза нових власти била је на штету српског народа, што није пролазило без сукоба са Србима у партијском и армијском врху Хрватске. Готово шокантно је било за српске министре из Хрватске када се на прослави

И 32 године након убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57

16. октобар 2023.

Веритас: Саопштење поводом ликвидације госпићких Срба у јесен 1991. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 57 ликвидираних, док се за осталима још

Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома

16. октобар 2023.

Покољ Срба у Јајцу и Језеру Соколски дом напунила је тама.Мрак се по њему вије и тишина дубокапропада све дубље и дубље у отворена ждрела.Звер се диже, звер прилази ближе.Иста она звер из Гламоча и Ливнакоја је кидала грла и ножеве љубила,крв са њих уз ракију пила. Пада ноћас киша и улица је пуна блата.Људи јуре, полудели, и вичу имена разнаоца, мужа, брата.На улици ништа сем мрака.Нема ухваћених, нема хватача. У соколском дому исте ноћи тишина се ударцима кида,удара звер у главу све док ухваћеном лобања није прслаи под се улеже под тежином телаод врата до прозора, напред и назадза мошње звер је ухватила човека и зубима кида. Идућег дана

ЛИВАДА: Степинац је био поклоник усташке идеологије и најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима

16. октобар 2023.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XИИ. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада. Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и jуха би се раздвоjила“ или

Најкрволочније усташе, ови људи починили су таква зверства да су их и нацисти хапсили због ратних злочина

16. октобар 2023.

Ове године навршило се 77 године откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као “фра Сотона”, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Глумица Љиљана Чекић за “Глас” o монодрами “К’о камен”: Слику њену нисам имала…

15. октобар 2023.

Сваки добронамјеран разговор о прошлости је добар и ослобађајући. Немогуће је разумјети садашњост, ако не познајемо прошлост, а о будућности је онда бесмислено и разговарати. Тек када почистимо животе и излијечимо ране можемо кренути даље. Затрпавањем и негирањем трауме остајемо у вртлогу, у виру који вуче на дно. Пише: Јана Кезић Овим ријечима причу за “Глас Српске” започела је глумица Љиљана Чекић, говорећи о документарној драми “К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана” Драгане Мандрапа, чија премијера је одржана синоћ у Народном позоришту Републике Српске. Објаснила је да су у представи испричане двије животне приче, од чега је једна мајке Веленке, која је данас у деветој деценији живота, а друга