Покољ Архиве - Страница 23 од 34 - Јадовно 1941.

Изложба „Април ’41” у Галерији Дома Војске Србије „Београд”

5. април 2021.

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, изложбом „Април ’41” подсећамо како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине. Настављамо започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата. Биће приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност ће имати прилику да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника

“Све су мање шансе да ће Степинац бити канонизован”

5. април 2021.

Kако време протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић. “Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити”, рекао је Танасковић. Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане. Дарко Танасковић је био члан Мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату. Kао један од веома значајних

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

1. април 2021.

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се

Пленковић позирао поред жене која на маски има усташки поздрав (ФОТО)

1. април 2021.

Хрватски премијер Андреј Пленковић, јуче је на Плитвицама присуствовао обележавању 30 година од погибије првог хрватског „редарственика“ Јосипа Јовића. фотографисао се, док је до њега стајала жена са маском на којој се налазе грб ХОС-а и натпис „За дом спремни“. Са друге стране маске био је натпис „Знамо да некима смета“, преносе Новости. Извор: ИН4С

У Загребу провели шетњу локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима

29. март 2021.

Уочи 80. годишњице почетка Другог свјетског рата на овим просторима, у Загребу је у суботу организована шетња градским локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима, те је оцјењено да је тема антифашистичког отпора и усташких злочина занемарена у хрватским школама. “Тема антифашистичког отпора није довољно заступљена у школама иако су теме усташа и партизана честе у политичком и друштвеном животу”, устврдила је Тена Бањеглав, једна од ауторица водича “Загреб у рату, отпору, стваралаштву и памћењу” и судионица спомен-шетње. “Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ” Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ, а за већину од 50 градских

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки “БРЕНД”

28. март 2021.

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички. Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

27. март 2021.

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

Милорад Додик: Јасеновац је обиљежје највећег концентрисаног страдања гдје је убијено више од 500.000 Срба

25. март 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да ће Срби наставити да говоре истину о злочинима почињеним над српским народом и да ће Србија и Српска, баш као што су заједнички обиљежили Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, обиљежити и 22. април – Дан сјећања на жртве логора Јасеновац. – Обиљежићемо заједно. Велико достигнуће ове генерације политичара Српске и Србије јесте да заједно обиљежавамо све важне датуме и то ћемо наставити. Нажалост, највише је ових страдалничких из наше историје и на простору Републике Српске, и на простору Србије, и на неким другим просторима – рекао је Додик. Он је нагласио да је Јасеновац обиљежје највећег

Делови Степинчевих писама о усташама, Павелићу, Србима и расним законима о којима je говорио Патријарх Порфирије

25. март 2021.

Доносимо дијелове писама које је Алојзије Степинац слао папи Пију XII. Прије него што кажем нешто о реакцијама на посљедњи интервју који је ХРТ-у дао патријарх СПЦ Порфирије хтио бих још једном јавно изразити своје мишљење о особи која је у главном граду Хрватске провела протеклих седам година у својству митрополита загребачко – љубљанског. Притом нажалост немам илузија да ће моје ријечи допријети до оних заслијепљених национализмом и искључивошћу, оних који се, да ствар буде “боља”, називају хршћанима, а који hршћанство нити познају нити разумију. Дакле, ако је Порфирије Перић проблем хрватско-српских односа онда Хрвати и Срби немају проблема, а ако о патријарху Порфирију звиси какви ће бити односи између

Милош Ковић: План за реинтеграцију Косова и Метохије је спреман (ВИДЕО)

21. март 2021.

То је велика тема за цели свет, тај сукоб елита и народа. По анкетама, народ стално даје један одговор за КиМ и његово интересовање је велико. А те елите и квазиелите осећају да то долази, и да долази од цркве и народа. „Од убиства Карађорђа 1817, мало је политичких убистава у историји српског народа до данас у које нису на овај или онај начин укључене светске силе. Укључујући и абдикације и свргавања“, закључује историчар Милош Ковић у емисији „Српски св(иј)ет“ причу о страдању Срба у новијој историји, од бомбардовања, мартовског погрома, убиства Зорана Ђинђића, али и смрти Слободана Милошевића. „Одакле долази Бил Клинтон, Тони Блер, Медлин Олбрајт? Одакле долази Анте

Душан Буковић: АНТИСРБИЗАМ ЈЕ СТРАШАН ГРЕХ!

21. март 2021.

Интересантно је да су се извесни Јевреји укључили y западно-европску и америчку антисрпску пропаганду тоталитаристичког, идолатријског, окултног, езотеријског, безбожног протестантско – римског католичког и завојевачког НАТО пакта , који су били доследни свом сатанском програму и сатанизацији нашег обесправљеног, обезглављеног, окупираног и пониженог несрећног српског народа, што је страшан грех! Аутор: Душан Буковић Ми Срби смо одувек имали поштовање и симпатије према јеврејском народу, нарочито из најтежих дана Другог светског рата, када смо морали да делимо и осетимо последице нацифашистичког антисрбизма и антисемитизма, који на нашу жалост траје и данас. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

19. март 2021.

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида,

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

ВИДЕО: Документарни филм ”Влајићки мученици”

16. март 2021.

На ТВ К3 из Прњавора, у склопу емисије ПОТЕЗ, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”. Гости у студију су били аутор филма Алекса Kасаповић и Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало