arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Танјуг и РТС се ругају геноциду над Србима: У Јасеновцу је убијено “48.217 Срба, плус 10-20 одсто”

25. август 2021.

Израелски лист “Џерузалем пост” изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем се, између осталог, наводи да је број жртава у усташком логору Јасеновац био између 2.500 и 4.500 и да Србија нема доказе да их је било више, уз поруку да се не сме дозволити ревизија историје. Редакција Џерузалем поста је објавила да у тексту “Ово срамотно исмевање Холокауста мора одмах да престане”писац Давид Голдман исмева и омаловажава хрватског историчара Иву Голдштајна, који је на то одмах одговорио у тексту под називом “Kолаж лажи” објављеном на порталу Џерузалем поста. “Због будућих генерација, као и ради сећања на шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту, не смемо дозволити

Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац

24. август 2021.

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Божана ‘Боја’ Радета. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Губеру, у среду 25. августа у 13 часова. Божана ‘Боја’ Радета, рођена Лалић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство, у дванаестој години, прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Боју, њену мајку, сестре и брата – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Боја је

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

24. август 2021.

У време 80-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из састава

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. (ВИДЕО)

19. август 2021.

У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба. Више података о логору Јадовно и обиљежавању осам деценија од злочина Независне Државе Хрватске и њених савезника, о којем је писано на Фронтал.РС, можете сазнати из филма. Извор: ФРОНТАЛ Везане вијести: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Душан Басташић: Чему добром је послужио

Владан Вукосављевић

Чланак у Џерусалем посту жртве Јасеновца своди на чак 4.500, а домаћи ревизионисти само осам до десет пута

19. август 2021.

Заиста скандалозни чланак у „Џерузалем посту“ можда и није толико велико изненађење.Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ. Пише: Владан Вукосављевић Покољ, геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави. Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

17. август 2021.

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење “Билогора“, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

17. август 2021.

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

Осуда релативизације жртава Јасеновца у Џерузалем посту

17. август 2021.

Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст аутора Давида Голдмана, објављен 14. августа, издваја по својој беспризорности у мору текстова насталих на таласу историјског ревизионизма и „апологетике фашистичке идеологије зла“. Напомињући да текст обилује нетачним и злонамјерно пласираним подацима, из Министарства спољних послова Србије истичу да су затечени овим бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације највећег и најмонструознијег злочина на овим просторима. – На странама угледног листа, аутор

Даринка Иванишевић: ДОК ПАМТИМО И ПОСТОЈАЋЕМО

17. август 2021.

Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао,  ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно или несвјесно потискивано, а он овај пут нуди читаоцу књигу која, између осталог,  указује на значај његовања културе сјећања и памћења. Књига Памтим да бих постојао аутора Рада Р. Лаловића посвећена је проучавању проблема памћења историје, његовању културе сјећања и памћења и значају културе сјећања и памћења. Упечатљивим насловом књиге Памтим да бих постојао указано је на два аспекта: памћење – као услов индивидуалног и националног постојања и заборав – оно што не смијемо дозволити

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

16. август 2021.

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

prebilovci-lidice3.jpg

Лидице и Пребиловци

4. август 2021.

Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Упоредни приказ дешавања везаних за ова села, од Другог светског рата до данас, говори много о доносу друштава према прошлости. ЛИДИЦЕ Лидице – село у средњоj Чешкоj, 20 км западно од Прага и 8 км од рударско- металуршког центра Кладна, до 10. jуна 1942. имало jе 503 становника, у 167 породица и 106 кућа. Лидице су тешко пострадалe после  убиства Хитлеровог протектора  Чешке Раjнхарда Хаjдриха.  Атентат jе извршен 27.  маjа 1942, а Хаjдрих jе умро од задобиjених рана 4. jуна исте

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

3. август 2021.

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Обиљежавање 80 година од страдања Пребиловачких мученика почиње у сриједу (ВИДЕО)

3. август 2021.

Пребиловци и Епархија захумско-херцеговачка и приморска ове године обиљежавају 80 година од страдања Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Обиљежавање овог празника почиње у сриједу, а завршава се у петак 6. августа, када ће бити служна Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање празника Пребиловачких мученика почиње предавањем ректора Цетињске богословије Гојка Перовића у амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима код Чапљине. – Дан након тога имамо промоцију књиге о страдању Срба чапљинског краја у Првом свјетском рату, а након тога гостовање тројице историчара – навео је Марко Гојачић, парох чапљински. Централна прослава празника Пребиловачких мученика је у петак, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

29. јул 2021.

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Владимир Бурсаћ: Покољ над Србима је извршио државни апарат НДХ, институције те државе, службена лица цивилних органа власти, тужилаштва, судских органа, полицијских и војних јединица

26. јул 2021.

Сећање на 16 мушкарца из села Дољана (Босанских Дољана), код Бихаћа, који су у суботу 26. јула 1941.г одведени из свога села и убијени сутрадан на стратишту Гаравице код Бихаћа. Ово се десило један дан након одвођења мушкараца из Клишевића.  У суботу 26.јула 1941.г чланови усташког роја из села Ћукови (Анте из Жегара, Хилмић, Војић, Миралем Куленовић звани Шуњић) су у засеоку Луке, села Босански Дољани сакупили 18 мушкараца. У питању је било 16 житеља села, један човек који је са личке стране дошао да самеље жито у млиновима на Уни и Павле Пава Машановић, који је радио на Унској прузи. Рекли су им да оду до Железничарске куће на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА