arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

Василије Ђ. Крестић

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи,           Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни  на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

Зборник радова „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

Крајем јануара 2018. године изашао је из штампе зборник радова „Правни поредак независне Државе Хрватске“ (ур. Борис Беговић, Зоран Мирковић) који су презентовани 30. марта 2017. године на конференцији на Правном факултету Универзитета у Београду.  Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи на конференцији у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава. У раду конференције су учествовали и председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Извод из предговора Зборника: “Историја Независне Државе Хрватске (НДХ), па тиме и правна историја те творевине, сагледавала се

Часне сестре су ињекцијама убијале децу

Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља  побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ГЕНЕРАЛА ПАНИЋА: Сестра Драгица ми је нестала у НДХ, а онда се појавила после 44 године

Како да опишем сусрет? Драгица је из Загреба у мој стан у новобеоградском блоку 70 дошла као Вјеруша. Мати Боја је 44 године веровала да је њено нестало дете живо и имала је највећу трему. С врата, када се она појавила, сви смо плакали. Онда је отац Никола стиснуо зубе, устао са столице, дигао чашу ракије и рекао: „Она је наше дете! Примамо је назад у породицу.“ Сестра из Загреба је одмах схватила да је заиста Панић, јер је личила као јаје сестрама Зорки и Добрили – овако укратко изгледа највећа породична победа у животним борбама генерала Миодрага Панића, легендарног команданта Гардијске бригаде. Сећа се генерал те 1986. и сусрета

Свети Петар Дабробосански: Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама

Уместо Даре, можете ли да запамтите један број? Знам, причају многи и тек ће причати о Дари из Јасеновца, али… Можете ли да запамтите један број? Eво овај, 29781. Ова прича би баш могла да се зове тако, 29781, а могла би се назвати и „маљ“ или на неки други начин. Наслов ћете ви одабрати, а ево и о чему се ради: Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по

sisak.jpg

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

Милош Стојановић: Јасеновац – епицентар концентричних кругова зла

Односи Србије и Хрватске никада нису престали бити важни, сложени, емотивно набијени, а до дан данас остадоше нерешени. Данашње односе, уз све актуелне теме и проблеме, прати сенка недовољно расветљене и обострано непризнате прошлости. Тако се Хрвати, кад год је потребно објашњавати узроке непријатељства, лако сете оног што прогласише догмом у првој заједничкој држави – „хегемоније великосрбијанске буржоазије“. А Срби се, пак, сећају, и морају то заувек памтити, немерљивог зла које их је задесило по паду Краљевине Југославије (1918-1941) – усташке Независне Државе Хрватске (1941-1945). Слика те државе су логори смрти и обезакоњени Срби (уз Јевреје и Цигане) који су немилосрдно прогањани и убијани. Терет у свести Срба који производи

Ђорђе Пражић: ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА КОСИЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Увод Природне љепоте Косињске долине некада су биле карактеристичне по великом броју села и засеока пуних становника који су вредно радили и бавили се сточарством и пољопривредом. Из косињских домова често би се чула пјесма са прела и осталих дружења. Косињ је дуго био општина са средиштем у Горњем Косињу. Данас је број становника Косиња, а посебно младих веома мали, што  указује на постепено гашење преосталих мјеста. Посебно је то актуелно у овом тренутку када се планира исељавање становништва села Млаква, Горњи Косињ и неколико заселака за потребе ХЕС Косињ. У овом раду обрадиће се губици становништва Косиња у вријеме Другог свјетског рата 1941-1945. Бројчани показатељи о жртвама, могу послужити

Милан Бојић: Цела територија НДХ била је један велики Јасеновац

Српски народ опијен југословенством добио је Јасеновац, опијен комунизмом добио је „Олују“. Процес опијања српског народа екуменизмом траје, а пут до екуменског јединства са римокатолицима води преко гажења Јасеновачких жртава. Увод Драги оче, браћо и сестре помаже Бог. Дошли смо данас на ово свето место смирени, са осећањем туге и срамоте. Осећање стида нас обузима када стојимо на овом светом мучилишту освећеном крвљу наших предака, када недостојни стојимо пред њиховим светим моштима. Дошли смо овде са погнутим главама покајнички, јер смо народ који заборавља своје свете мученике. Народ који заборавља њихову свету жртву, њихово, за нас децу 21. века, несхватљиво страдање. Има још много светих места у српским земљама са

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

З. Чворовић, В. Димитријевић: Два битна документа везана за број жртава у Јасеновцу

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“. Уместо увода У првом тому четворотомника „Концентрациони логор Јасеновац“ познатог геноцидолога Антуна Милетића налазе се два битна документа за разумевање проблема везаног за број жртава у Јасеновцу. Jедан потиче од немачког официра за транспорт, Артура Хефнера, а упућен је капетану Мецгеру. У њему га он опомиње да не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као „радном логору“, и подсећа га да је Јасеновац КОМПЛЕКС ЛОГОРА, што значи да се у њему убијало на много места, а не само на једном. Други документ је усташки

Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.