arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године. У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци. „Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

ДИРЕКТОР ПОТОЧАРА: Јасеновац је четничка измишљотина, ханџар дивизија имала шансу

Емир Суљагишћ је упоредио Републику Српску с нацистичким Вермахтом и запретио је да ће је ослободити Емир Суљагић, нови директор Меморијалног центра Поточари, поново је скандализовао јавност својим твитом у којем тврди да је „Јасеновац четничка измишљотина“. Foto: Printscreen Суљагић је написао: – Јасеновац је четничка измишљотина. Часни бошњаци из Ханџар дивизије су пропустили шансу да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет – написао је Суљагић.

Саво Штрбац: Списак вуковарских жртава

Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар. вих дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама,  на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани… и сви на једном месту. „Рекао бих

Кроз српску историју са Драгославом Боканом

За сајт Српска историја говори Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се,

Миладиновић: Како је створен мит о српској кривици

Средином деведесетих година прошлог века амерички новинар Питер Брук, ваљда једини из новинарске бранше с оне друге стране Атлантика који је понешто више разумевао кркљанац у „балканском лонцу“, једном приликом је написао: „Кад Срби нападну Хрвате, криви су Срби! – Кад Срби нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Србе, криви су Срби! – Кад Муслимани нападну Србе, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Американци нападну Сомалце, криви су Срби! Илустрација: novosti.rs Пише: Иван Миладиновић Штa је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Молите се за раба Божијег Романа, убијеног на бојном пољу, молите се за све убијене Православне ратнике

Када је 90-их година буктио рат у Босни и Херцеговини монах из манастира Валаам гдје је био иконописац, Роман, одлучио је да крене тамо и помогне својој православној браћи. Дође своме духовном оцу и изнесе му своју одлуку. – Благослови, оче! – Не – узврати му духовни отац. – Није то за тебе, ти имаш сасвим други пут у овом животу, теби је Господ дао таленат, и још га ниси докраја разоткрио. Остани у манастиру! – Не могу, оче, душа ме боли за браћу Православну, хоћу да им помогнем. – Ако одеш у Босну, тамо ћеш и остати, нећеш се вратити. Боље ти је да останеш у манастиру! И Роман

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Борис Малагурски за Српску историју

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

Носовић: Истином против заборава и лажи о страдању Срба

Новоизабрани предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је ова организација једина аутентична организација која може искрено и из прве руке да свједочи о свим злодјелима које су хрватске и муслиманске стране чиниле српском народу. Анђелко НосовићФото: СРНА Носовић је изразио наду да ће овај савез доћи до позиције коју заслужује, односно да буде не од посебног, већ од изузетног значаја за Републику Српску. Он сматра да ће то бити веома тешко реализовати, јер је Савез у посљедњих неколико година у стагнацији и потребно је много тога урадити како би се ствари покренуле са мртве тачке. Носовић наглашава да је потребно учинити све како би Савез постао

МИЛОДРАГ СТАНОЈЕВИЋ: Сам пред непријатељском колоном

Међу борцима које је ЈНА, септембра 1991., мобилисала био је и Милодраг Станојевић из Котурова. Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје шесте године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану. Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.