отаџбинскиРат Архиве - Страница 12 од 15 - Јадовно 1941.

Међународна научна конференција о Сребреници 12. и 13. априла

4. април 2019.

Међународно-научна конфереција о теми „Сребреница стварност и манипулација“ биће одржана 12. и 13. априла у Бањалуци. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО О дешавањима у Сребреници током ратних година у БиХ на конференцији, говориће еминентни политички и правни стручњаци из Србије, Републике Српске, САД, Енглеске, Аустрије и Швајцарске. – То ће показати и реферати бројних стручњака и да кажемо да су се у Сребреници десили злочини али се не могу етикетирати геноцидом и да је обавеза надлежних институција да се сви који су чинили злочине казне – навео је Milovan Милутиновић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске. Извор: РТРС

Одата пошта Србима које су звјерски убили хрватски и муслимански ратници

2. април 2019.

Код Спомен-обиљежја на православном гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци поводом обиљежавања 23 године од ексхумације највеће масовне гробнице са тијелима 181 звјерски убијеног Србина током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске. Вијенце су на споменик, осим породица жртава, положили и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, општине, локалне Борачке организације и Удружења логораша. Претходно је у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду служен парастос за страдале. Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца Вељко Лазић рекао је новинарима након полагања вијенаца да је жалосно што нико након толико година

Још једна пресуда која је изазвала огорчење – Исламовићу 14 мјесеци затвора

2. април 2019.

Десет логора за Србе, тортура 2.000 логораша, силовањa, мучења, масакрирања и убиство 226 лица. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Разлог су за 14 мјесеци затвора, колико је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића, за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Још једна пресуда која је згрозила јавност Републике Српске! Припадници регуларне Војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица, током марта 1992. односно прије, како то неки желе представити почетка рата у БиХ, већ 26. марта, убили су 42 Срба из Сијековца, а ноћ прије породице Дујанић и Мартић. Међу злочинцима, био је Алминко Исламовић, као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992.

За злочине над Србима у Броду Исламовићу 14 мјесеци затвора

1. април 2019.

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминка Исламовића на 14 мјесеци затвора за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године. Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен. Предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић рекао је да је Вијеће закључило да је Тужилаштво БиХ доказало да је Исламовић починио злочин против цивилног становништва. Исламовић је осуђен за нечовјечно поступање према цивилима Браниславу

Којић: Независна међународна комисија да утврди истину о страдањима

1. април 2019.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић увјерен је да ће Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године радити професионално и објективно и релативно брзо утврдити основне чињенице о рату и страдањима. Којић је рекао Срни да још нико није осуђен за бројне злочине и масовна убиства српских цивила и заробљених војника, односно вођено је неколико судских процеса и само у једном су починиоци злочина осуђени за појединачна убиства. „У Сребреници и око ње била су велика српска страдања у првој години рата када су се догодили масовни прогон, убиства и уништавање свега што

Сарајево протерало и Србе који су га ослободили

1. април 2019.

Међу антифашистима који су због порекла изгубили своје улице у престоници БиХ има и оних који су тај град ослободили на дан који се још званично слави Упоредо са протеривањем Срба из Сарајева, бошњачка политика је радила и на затирању трагова вековних српског народа у том граду. На мети тог „пројекта” нашао се и известан број сарајевских улица са именима српских хероја антифашиста, међу кoјима су и они чијом је заслугом 6. априла 1945. ослобођено Сарајево. Тај датум се и дан-данас слави као дан ослобођења града на Миљацки. Новокомпонованој бошњачкој политици нису мрски постали само српски антифашисти Славко Родић, Перо Косорић, Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић,

Сутра се навршава 28 година од „КРВАВОГ УСКРСА“ на Плитвицама

30. март 2019.

Сутра се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Акција је услиједила због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“ иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили „мерчеповци“. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

27. март 2019.

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

Линта: Тужилаштво у Београду да покрене истрагу о злочину у Сијековцу

27. март 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу о злочину над српским цивилима у Сијековцу и тако пошаље јасну поруку да злочини над Србима не смију остати некажњени. Линта истиче да је велики број људи који су учествовали у злочину у Сијековцу и даље на слободи, а главни разлог види у чињеници да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и да није учинило готово ништа на кажњавању налогодаваца и извршилаца овог монструозног злочина. Он у саопштењу подсјећа да је на данашњи дан прије 27 година у селу Сијековац код Брода почињен први ратни злочин над Србима на територији БиХ када је током

Служен парастос борцима ВРС погинулим на Теочаку

27. март 2019.

У Бијељини је јуче служен парастос и одата почаст за 58 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинули на подручју Теочака. Парастос је служен у Цркви Светог Ђорђа, након чега су породице погинулих положиле цвијеће и вијенце на централно спомен-обиљежје. Предсједник бијељинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Дарко Стевић рекао је да је на подручју Теочака за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1996. године погинуло 58 српских бораца, а највећи број је животе дао, бранећи српска села 26. марта 1993. године и истог дана 1994. године. „Теочак је једно од бројних мјеста-симбола страдања на бранику Република Српске и зато је

Славили саборци „крваве Азре“

27. март 2019.

Обележавање годишњице злогласне 103. бригаде ХВО у Дервенти погодило логораше. На скупу правоснажно осуђени злочинци, као и припадници ОС БиХ Скандалозно обележавање 27-годишњице од оснивања 103. бригаде Хрватског већа одбране (ХВО) у Дервенти, која је за овдашње Хрвате витешка, а за Србе злочиначка, погодило је и огорчило дервентске Србе логораше, који су прошли голготе Рабића и других логора, формираних по упаду војске Хрватске априла 1992. Свечаност је у понедељак уприличена на гробљу, надомак бившег логора на Рабићу, у организацији Удружења драговољаца и ветерана Домовинског рата Дервенћана (УДИВДР). На гробљу, баш уз објекат некадашњег мучилишта за Србе, како је и речено, одржана је главна церемонија полагања венаца, а миса задушница обављена

Додик посјетио Миљу Зечевић, мајку три убијена сина

26. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас у селу Сијековац код Брода Миљу Зечевић, чија су три сина и супруга на кућном прагу убиле хрватске снаге 26. марта 1992. године. Мајку Миљу Зечевић посјетили су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Претходно су бројне делегације положиле вијенце код спомен-плоче у Сијековцу за 46 српских цивила – жена, дјеце и стараца које су прије 27 година звјерски убиле регуларне војне снаге Хрватске са паравојним бошњачко-хрватским формацијама. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије служио је у Цркви Свете великомученице Огњене Марије Свету архијерејску литургију и парастос. Регуларне снаге Хрватске, са

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

Врећа брашна или како је почео рат у мом селу

26. март 2019.

„Сине, немам од чега дјеци направит уштипке“… Бабине ријечи запарале су ћаћине уши. Чекао их је данима. Знао је шта ће се догодити. Средина јуна 1992. Коридор према истоку пресјечен. Послије се испоставило да су неки официри у тим данима припремали акцију о којој се и данас испредају митови. На западној страни хаос. Бебе умиру у породилишту, паника, невјерица. Многи нису били свјесни да је рат почео још у марту. Све док није нестало брашна. „Идем док се вратим са страже. Наћи ћу негдје врећу брашна, мајку јој јебем“. Сулуди дани. На једном крају села постављена линија. Срби и Муслимани у рововима. Ма, нису то ровови, то су неке рупице.